Стварни Непријатељи Србије
Власт у Србији је у години на истеку заиста постала регионални, европски, па и светски шампион. Оборила је све рекорде у производњи – непријатеља. Не постоји прецизна званична евиденција (бар се надам), али не би ме зачудило да је ове године број непријатеља повећан за 700-800 одсто. Јер, на тај списак се врло лако доспева довољно је само мислити својом главом.
Иако председник Србије не крије да је страствени навијач Црвене звезде, за њега је све изван фудбалског терена, ипак, црно-бело. А људи из његовог окружења, који би да му се додворе, главни су протагониста принципа ако ниси „наш“, мора да си „њихов“. Зато свако другачије мишљење, ма колико безазлено било, може бити повод да било ком грађанину неко из владајућег естаблишмента залепи етикету државног непријатеља.
Проблем је, међутим, што овој власти највећи непријатељ нису људи за које она мисли да то јесу – опозиционари Ђилас, Јеремић, Јанковић, Обрадовић, Тадић, Стефановић (Борко, ко је помислио на Небојшу). Нису ни тајкуни, ни јавне личности, глумци, режисери, незнани и знани... Чак ни страни амбасадори, за које актуелна власт тврди да су раније формирали владе по свом укусу и мирису. Нису ни лидери из региона, ни страни државници...
Не, за актуелну власт највећи непријатељи су њени грађани који се још боре за право на сопствено мишљење, макар и погрешно. Који не пристају на лажи, на уцене. Који још нису поверовали да су сада на власти алхемичари који и камен могу да претворе у злато. Који сумњају да је, што би рекао Милан Кнежевић, вода тврда, а камен мек. Који никада неће разумети да било чији појединачни интерес може бити важнији од заједничког интереса свих грађана и друштва као целине. Који се никада неће помирити са тим да је за посао важнија партијска од ђачке књижице. Који никада неће на исти начин третирати праве и лажне докторе наука. Који знају да се уништавањем и понижавањем свих институција удаљавамо, а не приближавамо Европској унији. И непрекидно постављају питања на која би им власт у свакој нормалној земљи без проблема одговорила. Е, они су највећи непријатељи ове власти, која то, очито, још није схватила. Или је једноставно није брига.
И одговор на питање зашто такве грађане власт доживљава као непријатеље је релативно једноставан. Оне који сумњају у све и не верују да ће им просечна плата „већ до краја ове године“достићи 500 евра. Па, они сами знају да израчунају да им је у првих десет месеци просечна зарада била тек нешто већа од 417 евра. И да је за само 5,5 одсто већа него лане, с тим да тај раст не би био ни упола толики да у међувремену динар није ојачао према евру. Њима је јасно да ће и уз дупло бржи раст плата у наредном периоду обећани просек од 500 евра морати да чекају још скоро две пуне године. То и не би био толики проблем да Александар Вучић први пут тих фамозних 500 евра није поменуо још за Божић 2016. Ево, три године касније јасно је да ћемо на испуњење тог обећања морати да сачекамо бар још два Божића. А можда баш због тога Вучић стално и понавља да ће нам бити боље већ за годину, највише две. И тако до сваке следеће Нове године.
Ми из НИН-а, као и колеге из Времена и Недељника, ових дана смо добили и званични сертификат да нас третирају као непријатеље. Неопрезна сарадница генералног директора послала је колегама упутство да у салону Ер Србије „посебно обрате пажњу на НИН, Време, Недељник и новине сличног садржаја“. Директива је јасна: „Њих никако не излагати!“Било би занимљиво сазнати ко је то наредио? Тим пре што је држава већински власник Ер Србије, у чијем је Надзорном одбору и саветница за медије председника Вучића, а сви порески обвезници, па и новинари забрањених магазина, издвајају милионе евра да би компанија могла да опстане.
Ер Србија такав потез правда непостојањем уговора, али ако је то тачно зашто забрањују НИН а не Информер и Политику, са којима такође немају уговор? Зашто се потенцирају Време и Недељник,а не Илустрована Политика и Експрес? И да ли осим Данаса има још нека новина „сличног садржаја“? Хм, ко ли је био овлашћен да протумачи шта све спада у тај сличан, очито непријатељски садржај? Мада, како је кренуло, биће одлично ако у 2019. путницима Ер Србије буде допуштено да у авион унесу свој примерак НИН-а. Тим пре што ми се све више чини да власт објективно новинарство доживљава као неку врсту тероризма.
Како је кренуло, биће одлично ако у 2019. путницима Ер Србије буде допуштено да у авион унесу свој примерак НИН-а. Тим пре што ми се све више чини да власт објективно новинарство доживљава као неку врсту тероризма