ПОДРИВАЧ АУТОРИТАРНОГ СИСТЕМА
Када су урушене све независне институције и када је повереник остао једини који је смео и хтео да обавља свој посао, СНС га је представио као плаћеника страних служби. Нема везе што доказе о томе није нашла ни БИА, ни ВБА, ни МУП, а тражили су их
Током скупштинске расправе уприличене поводом доношења Закона о људским ћелијама и ткивима, шеф посланичке групе Александар Мартиновић поднео је амандман који није био налик напредњачким амандманима попут оних да „усвајањем закона о ткивима подижемо авиоиндустрију Србије“, већ се односио на Родољуба Шабића. Реагујући на члан 3 („ћелија је појединачна људска ћелија...“), објаснио је да у Србији постоји институција повереника за информације од јавног значаја, али да она више није „независан и самосталан државни орган“јер је на њеном челу политичар који ради „за новац грађана Србије“.
Наравно, председавајући му није искључио микрофон уз опаску да су посланици дужни да се држе теме, јер се понадао да ће сазнати како Шабић државне паре троши на клонирање људи или препродају људских органа, а то би можда и могло да има везе са чланом 3. Није имало. Уместо тога јавност је из поузданог извора сазнала да је повереник потрошио 33 милиона динара „буџетског новца“на финансирање сумњивих лица преко сумњивих уговора о делу и да је један од њих закључен и са „Драганом Рајић Поздерац, супругом Јасминка Поздерца који је иначе познат као добављач пара Вуку Јеремићу преко амбасаде из Катара“. Такође да је на девет службених путовања у иностранство потрошио 1.350.561.000 динара, а да је Медија центру где „иначе брутално напада министре, народне посланике,
износи неистине, клевеће сопствену државу“дао 207.430 динара... Било је ту још много увреда и много цифара, довољно да Државна ревизорска институција (на захтев повереника) испита финансије и закључи како је све рађено у складу са законом.
То значи да је Шабић новац грађана одговорно трошио за разлику од Мартиновића који није – злоупотребио је ресурсе Народне скупштине да би клеветао невиног човека. И уместо да упути извињење, ослонио се на своју партију и њену несебичну помоћ у промовисању Шабића у државног непријатеља број 1. Тих дана СНС-у то није било тешко, управо је водила акцију да све који нису обожаватељи лика и дела њиховог лидера прогласи за „подриваче националне безбедности“, један више или мање – није битно. А онда је Мартиновић поново лично поентирао реторичким питањем „када ће Шабић престати да отворено ради против своје државе, против њених интереса и против интереса српских обавештајних служби, јер не прима плату од тих страних служби, него из буџета Србије“.
Ефектно, али где смо стигли када власт дозвољава себи да етикетира као издајника државни орган кога поставља и разрешава Скупштина?
„Где смо стигли све је очигледније. Раскорак између онога што стоји у Уставу и законима ове земље и онога што се догађа у стварности је велики и растући. То је индиректна последица политичког концепта који се успоставио
као доминантан, а који вољу претпоставља праву. И процеси у држави и друштву се одвијају и одлуке доносе много више у складу са фамозном ’политичком вољом’ него у складу са Уставом и законима. Не мислим да је начин функционисања државе и друштва који потцењује значај принципа уставности и законитости примерен држави 21. века, напротив, мислим да је извор правне несигурности и угрожавања људских права. Парадоксалан је и начин на који се то што се дешава оправдава. Главни ’аргумент’ је наводно воља народа, односно победа на изборима. При томе се заборавља на, бар у правној држави, незаобилазну ствар. Победа на изборима неспорно легитимизује неку политичку структуру да води јавне послове, али је не легитимизује за кршење Устава и закона. Међутим, они који мисле другачије, а тај концепт је, као што рекох, тренутно доминантан, сваког ко упозорава на то да се закони морају поштовати, доживљава као противника, па чак и као ’државног непријатеља’. За њих је то логично будући да идентификују своје интересе (страначке, групне, личне) са државним“, каже Шабић.
Управо због става да се закон мора поштовати напредњаци су последњих година преживљавали озбиљну агонију сваки пут када би се огласили независни контролни државни органи (док је та врста институција још увек постојала у Србији), тако да су одмах укинули своју законску обавезу да у парламенту расправљају о извештајима ових тела. Шабићу је уз то онемогућен приступ јавном сервису (пре четири године је последњи пут гостовао, али је РТС уредно преносио напредњачка саопштења у којима је по правилу истицано да се „Шабић бави јефтиним политичаре-
Управо због става да се закон мора поштовати напредњаци су преживљавали озбиљну агонију сваки пут када би се огласили независни контролни органи
њем, паушалним и редовно тенденциозним оценама стварности“), али и могућност да се квалитетно бави својим послом. Од 230 неизвршених налога, које је током свог мандата упутио власти, чак је 200 из периода актуелне. А када су једна за другом урушене све независне институције и када је повереник остао једини који је смео и хтео да обавља свој посао, ствари су постале много горе по њега. А и по нас. Довољно је само да се сетимо скрушене Маје Гојковић, која је злоупотребљавајући скупштинско време, обавестила нацију о агонији коју је тог јутра морала да прође: „Радни дан ми почиње тако што повереник Шабић даје интервју како ће се кандидовати за градоначелника и прича о политици. Па где је ту морал?“Не, не, никако ту нема морала, посведочио је и Пинк уз најаву: „Овај човек је проваљен: Гојковић позвала Шабића да поднесе оставку и крене у кампању за место градоначелника Београда.“
Баш као што ни у једном интервјуу није најавио да ће се кандидовати, није кренуо ни у кампању. Али СНС јесте. Овај човек није кандидат за градоначелника, он је издајица српства који се противи чак и томе да се над Београдом завијори српска застава. Занемарујући чињеницу да се Шабић није противио застави већ јарболу вредном 200 милиона, Вучић је рекао: „Они који не раде ништа углавном знају све да критикују, а појма немају о чему причају... Не знам зашто некоме смета српска застава“. Па зато што „брани Шиптаре“а не Србе, одмах је ускочио Информер са пригодним насловом и појашњењем да се открило „за кога он ради“.
Дакле, не баш директно, али ипак довољно разумљиво, шеф свих оружаних снага у земљи је оспорио Шабићев патриотизам, док је шеф СНС-а у парламенту то урадио без увијања – ради се о неком ко сарађује са страним службама и ради против интереса земље. То је већ озбиљна оптужба и захтева хитну реакцију и озбиљну проверу. Али, Шабић је проверен и то не једном већ три пута (тачно онолико колико се пута Вучић пољубио са Трампом). Закон о тајности података предвиђа, као услов за приступ поверљивим, тајним информацијама и документима, спровођење одговарајућих безбедносних провера, а за врсту сертификата коју повереник поседује и које се односе на „државне тајне“она је изузетно ригорозна. Подразумева проверу свих релевантних података из живота провераваног најмање 10 година уназад и заједно је врше БИА, МУП и ВБА. Последњу такву Шабић је успешно прошао пре неколико месеци.
„Зато ничим нису аргументоване оптужбе Мартиновића и сличних и нису вредне коментара. Али био би занимљив, трагикомичан ’експеримент’ да замислимо да ти ликови говоре истину. Јер, то би значило да су наше безбедносне структуре три пута у шест година, након спроведене посебне провере, давале највреднији безбедносни сертификат ’државном непријатељу’. То би значило да су сви тотално неспособни, а и више од тога, да нам држава и није
циркус“, држава већ каже Шабић.
Једно је сигурно – циркус ће се наставити. Мандат Родољуба Шабића је истекао 22. децембра, а функција и сертификат ће вероватно отићи у сигурне руке неког донатора СНС-а попут актуелног директора Агенције за борбу против корупције. Који, наравно, неће бити државни непријатељ, тако да ће Шабић ту титулу и даље моћи да носи.