УТЕРИВАЊЕ СТРАХА

СПИСКОВИ НЕПОДОБНИХ

Блаћењу, прогону и претњама нису само изложени опозициони политички активисти већ сви који јавно исказују мишљење различито од оног које заговара власт. А суд се понашао као да

је састављање спискова за одстрел дозвољено

Почело је са списковима „издајника“, наставило се блаћењем у провладиним медијима, да би данас и сами представници власти отворено претили свима који се усуде да искажу мишљење различито од владајућег.

Можда су речи „неонацизам“или „фашизација“тешке оптужбе у друштву које се још сећа сличних тоталитарних режима - комунизма и власти Слободана Милошевића. Али како другачије описати последњи случај претњи самосталној опозиционој посланици Мариники Тепић него као неонацизам. Све је почело крајем 2017, када је посланица Тепић у Скупштини само поставила питање: „Шта фашиста Џим Доусон ради у Србији и у службеним просторијама Палате Србија, и то с Мишом Вацићем?“Јер, Доусон је отворени милитантни екстремни десничар из Британије, а Вацић је вођа једне од екстремних десничарских група који је правоснажно осуђиван због говора мржње, а био је и кратко на државној функцији као саветник у Канцеларији за КиМ. Због овог питања посланици Тепић је прећено, а неонацистичке групације су јој упутиле поруку: „Мариника схвати нећемо стати“. И баш ову претњу неонациста је недавно користио и посланик владајућег СНС-а Владимир Ђукановић када се преко друштвене мреже обратио посланици Тепић. Ублажавање овог чина покушано је Ђукановићевим саслушањем у тужилаштву. Међутим, одмах после давања исказа он се поново са истим слоганом обратио посланици Тепић.

Блаћењу, прогону и претњама нису само изложени опозициони политички активисти већ сви који јавно иска-

зују различито мишљење од оног које заговара власт.

Тако се и професорка београдског Универзитета у пензији Србијанка Турајлић нашла 2014. на једном списку „издајника“који су направили припадници екстремне групе СНП Наши, а који су крајем прошле године ослобођени оптужби за изазивање мржње. Она каже да је то и очекивала.

„Суд се понашао као да је састављање таквих спискова рутинска појава која ни на који начин није недозвољена, већ некако личи на ситуацију у којој ти је комшија просуо мало ђубрета пред врата па те судија пита да ли ти то баш смета“, објашњава професорка. На питање шта систем таквим епилогом поручује, она одговара да је систем замењен влашћу само једног човека.

„И он ми наравно поручује да, уколико не желим да га подржим, свако има право да ме вређа или да ми прети на било који начин. То ме нажалост прати готово целог живота, мада ми се чини да је степен примитивизма и бруталности данас ипак већи него икад. У ситуацији у којој ми је украдена поштено зарађена пензија, претње, поготово у мојим годинама, најмањи су проблем. Проблем је у томе што на том примеру сви виде да их нико неће заштитити од таквих претњи, па се или ућуте или спакују кофере и оду негде где систем још увек постоји и чува достојанство сваког појединца“, каже Турајлић и додаје да је не би изненадило да јој се деси нешто друго јер ефекат страха није постигнут.

У новембру 2018. Уставни суд је одбио жалбу групе јавних личности на претходну одлуку да се не покрене поступак против одговорних у медијима, ТВ Пинку и Информеру, због бруталне кампање блаћења. Јавне личности су се жалиле да су у овим медијима оптужени за насилно рушење уставног поретка, доведени у везу са страним агентурама и сумњичени да су учествовали у припремама за убиство Александра Вучића. Активиста Илир Гаши, чије је име провлачено кроз ову таблоидну кампању, каже да је то и удар на слободу изражавања.

„Не због тога што ћемо ми заћутати, него зато што многи у Србији данас и не проговарају, бојећи се да не заврше на насловним странама таблоида или да им се не догоди и нешто знатно горе од тога. Тај страх се шири кроз друштво и у крајњој инстанци потпуно укида јавну критику. То је тачка у којој демократија престаје да постоји, а почиње тоталитарна владавина. Зато смо поднели кривичну пријаву. Тужилаштво и суд имали су другачије виђење нашег случаја, па је и порука, претпостављам, или да сматрају да такав ризик не постоји, или да не желе да се мешају у посао очувања демократског поретка, због ког су примарно и основани“, каже Гаши.

Професорка Турајлић напомиње да су „спискови типа Наши показна вежба свим несрећним капиларним гласовима - или потпишите за нас или ћете се наћи и без посла и на списку а нико вас неће заштитити“.

Гаши напомиње да постоје два концепта у друштву. Један је да постоји много различитих група којима се омогућава заступљеност у јавној дебати и процесу политичког одлучивања. Наспрам њих стоји концепт „саборности“у коме се одређена група проглашава за једину која има легитимитет да управља, и која обележава неистомишљенике као издајнике.

„Наравно, то је само изговор који скрива намеру једне идеолошко-политичко-криминалне структуре да управља друштвом, те да на путу ка томе буквално прегази све што макар и изгледа као да би могло да јој се супротстави”, указује Гаши.

Осим случајева Вацић и Ђукановић, који власт повезују са екстремним групама, ту је још опаснија повезаност са криминалним структурама. Пример је инаугурација председника Александра Вучића маја 2017. КРИК је утврдио да је један од насилника који су тада напали новинаре и грађане био Борко Аранитовић, члан екипе убијеног нарко-дилера и вође хулигана Александра Станковића - Салета Мутавог. Аранитовића је СНС ангажовао као обезбеђење скупа, а иначе обезебеђује и неке београдске клубове. Инсајдер је идентификовао Марка Тодорова, такође навијача Партизана, који је на инаугурацији претио њиховој екипи. Повезаност се открива и тиме да је један од главних вођа партизановаца Ненад Вучковић запослен у МУП-у, док је предузеће Ултра коп у коме је био вођа звездаша Марко Вучковић добијало послове на државним тендерима. Професорка Турајлић каже да се екстремне и насилне групе показују као добро увежбана улична војска.

„А као и свака друга војска, она мора да има своју команду. Кад се узме у обзир ко у овој земљи тренутно има сву власт, онда се закључак сам намеће. Да није тако, ваљда би се и на те групе усмерио макар делић пажње који се поклања онима са спискова“, наводи Турајлић.

Гаши каже да хулиганске групе добијају одрешене руке да се баве криминалом и заштиту од кривичног прогона, а њихове вође и чланови често се појављују као партнери државе у уносним пословима, док власт добија послушну војску коју је згодно имати када загусти, као и за неке прљавије послове - застрашивање гласача, прогон опозиционих лидера, активиста и новинара.

„Присуствујемо стварању једне чудовишне неформалне структуре која повезује државни апарат, партију, екстремне групе и организовани криминал у јединствени организам. Ту закони и институције више не постоје, осим кад их треба злоупотребити; постоји само интерес за одржањем ове структуре у позицији тоталне моћи, што омогућава неометану расподелу плена - преосталих јавних ресурса“, наводи Гаши.

Сваком тоталитаризму ипак дође крај. На то указује професорка Турајлић: „Ако нас има довољно, нико нам ништа не може. Сама чињеница да нас непрекидно нападају сведочи о томе да им баш сметамо. За почетак је то довољно, а већ се показало да кад списак постане довољно дугачак, њихова моћ нестаје попут мехура од сапунице.“

Хулиганске групе добијају одрешене руке да се баве криминалом и заштиту од кривичног прогона, док власт добија послушну војску за застрашивање гласача

Уставни суд је одбио жалбу групе јавних личности да се не покрене поступак против ТВ Пинк и Информерa, због оптужби за насилно рушење уставног поретка