И ОНИ СУ САД ПАТРИОТЕ, А ЈА САМ ИЗДАЈНИК
Пропаганда и страховлада су такви да када сам отишла у Косовску Митровицу, након што сам говорила о убицама Оливера, нико није смео да ми приђе. Издалека су ми тајним сигналима слали поздраве
Она није само још један државни непријатељ са списка Александра Вучића и његове тајне службе. Она је лекар пре свега, анархичан помало, и без страха да каже све оно што власт у Београду не жели да чује о себи. „Вучић влада као да је Србија Источна Немачка“, каже Рада Трајковић, председница Европског покрета на КиМ, између осталог, у интервјуу за НИН. „Повратио је старе структуре ДБ, инсталиран је немилосрдан Штази систем. И то је оно чега се бојим. Сви који другачије мисле су непријатељи, и ДБ има специфичан однос према тим људима, њиховим породицама. Страшан интелектуални геноцид захватио је Србију. Овде се гласа за неких 20 евра, неке торбе хуманитарне помоћи, неки сендвич.
То говори о сиромаштву?
То је карактеристика, али пре свега ми имамо систематску медијску промоцију свега што уназађује људе. Патолошка власт развија енергију и механизам који уништава све вредности и на тај начин уништава и народ. Она ће свакако пасти. Али, види се да није спремна да падне кроз демократски процес. Зато не да медијску слободу, интелектуалне расправе, нешто што треба да покаже другачију страну, могућност људи да имају шансу да бирају. Вучић функционише наметањем решења. И када бих случајно била део те његове власти, из које и не смеју више да изађу јер су то већ мафијашки системи који држе људе увезано, гледала бих само како да се извучем. Ако мисле да наставе да живе у Србији са породицом и децом и када не буду више на власти, морају да замисле то време. Јер толико зла су нанели сопственом народу. И зато
очекујем да се пробуди нека савест и унутар тог његовог система.
Када говорите о злу, на шта мислите?
Не знам који сегмент друштва нам је остао здрав. Природни ресурси? Свуда су ушли, продали као личну имовину. Све што имамо од природних ресурса третирано је као породична имовина Вучића. Он одређује ко ће да буде купац, како ће да функционише, на који начин, у чију корист. А они су увек део те користи. Не препознају људи и народ интерес оних које су, нажалост, довели на власт. Ако погледате образовање, имате потпуну девалвацију система. Имате полуписмени свет који не може да вуче Србију напред. Ако погледате здравство, оно тоне. Они који су на челу су корумпирани, и та корупција постаје систем по којем функционише читаво друштво.
Рекли сте да видите овде методе Штазија, где?
Најстрашнији је начин на који разарају породицу. У смислу компромитације чланова породице користећи се лажним пријатељима и лажима о вама и члановима породице. Минирају вам породицу. Покушавају да нађу сараднике из најужег окружења. Али овај протест показује да се друштво буди јер је било пасивизирано. Није један мотив, али је кривац један,
а разлога је много. Неко због Косова, неко због економије...
Они који су најгласнији противници режима под деловањем су ДБ. Они улазе људима у кућу као такозвани пријатељи, или стварни пријатељи који су обрађени а да то ни сами не знају, и несвесно чак најближи пријатељи који долазе, долазе са идејама које ће на несвесном нивоу урадити нешто против вас и ваше породице. Они прате тако ваше планове. Занима их све, чак и ваше здравствено стање. Даћу вам пример. Оливер је непосредно пре убиства био болестан, бронхитис. Отишао је код свог лекара и он му је дао боловање. Тај лекар ми прича касније, када је Оливер напустио ординацију, ушао је човек, после пола сата и питао зашто је био Оливер. Рекао је да ли знате да је он непријатељ и да ће да путује ван земље. Не желим да улазим сада у детаље, али то су примери како се прати. Онда се увуку у породицу. А такви системи су немилосрдни када хоће да уклоне оне који им се не допадају.
Хоћете да кажете да су ушли у Оливерову породицу? О томе причате?
Мислим, приче су разне. То су ти методи и највероватније су искористили неки механизам, нажалост. Ту је и суштина нашег проблема, што су наше службе остале исте као када се судило Дражи Михаиловићу. Као у
Моја ћерка је баш пре неки дан рекла, „ево поново почињу". Ја више ни не реагујем. Навикли смо се. Хапсили су ми брата, пратили децу, застрашивали. Али увек сам знала да ће то да прође
време Информбироа. То је наслеђе тог система наше прошлости, то злостављање људи и њихових породица због другачијег мишљења и става. Тај систем се одржава и данас. И наш највећи проблем као друштва и народа је та дубока држава. То је оно што нас притиска као народ и државу.
Оптужују вас да радите за страну службу, вас и оца Саву Јањића, на пример?
То је тај накарадни систем који се не мења.
Да ли Вучић контролише службе или службе контролишу њега?
Мислим да је Вучић продукт старе службе, видите те методе, све је поновљено. Методе које користи у владању су сличне Милошевићевим, кадрови су стари. И поново се бавимо истим стварима.
Чули смо то током протеста, „линч, силовање, насиље“?
Чули смо једног менталног делинквента који нас попут многих трује глупостима.
Је ли је Радоичић човек мафије или човек службе?
Он јесте мафија! Да ли наша служба ангажује мафију, не би ме изненадило. Када гледате наше телевизије, посебно са државном фреквенцијом, видите у емисијама као госте реинкарнације неких старих шефова службе који причају како су одлазили и како су слали криминогене факторе да ликвидирају углавном наше људе. То говори о природи службе, она је увек даровита била када су у питању ликвидације наших људи. Ти људи афирмишу стратегију зла.
Видели сте у Лучанима државну секретарку у дану избора?
И то су Лучани, провинција, мало место. То застрашивање говори о томе да имамо на делу суспензију државе и државних органа. Не знам зашто, рачунам да ће Бата Гашић, Србин који има своје синове, у једном тренутку рећи, чекај бре, хоћу да ти моји синови наставе да живе овде и када ја не будем био на власти. Од таквих људи очекујем да кажу, чекај бре, овај човек нас увлачи дубоко у нешто из чега нећемо моћи да изађемо. Ми волимо своју земљу, мислимо
на трајање Србије. Дубоко верујем да ће некоме прорадити савест.
Како баш рачунате на Гашића, човека који је добио нови живот због чланства у странци и пријатељства са председником?
Некада се занесе човек, па ни не примети како то почиње са малим стварима, али ово је сувише далеко отишло. Није овде у питању Гашић! Овде је у питању сада држава! И суспензија државе. То вам је и Савамала, и Лучани, Бриселски споразум, и извештаји о томе где се то, на којим тајним местима, Вучић састаје и договара будућност Косова с Тачијем. Иде ли он то приватно, када нас о томе не обавештава? Договара ли се он то приватно? Да ли присуствују чиновници државе Србије који праве за историју записе? Никад се то на тај начин није дешавало. Па ни да Тони Блер лобира и за Београд и за Приштину и за Тирану и да он у име свих њих тајно пројектује будућност региона, о чему ми ништа не знамо. И они му повере то, он их усмерава, он има захтеве и једне и друге стране, шта, колико и он одређује меру. То су толико опасне ствари…
Јер, Тони Блер није тек тако неки човек сам за себе?
Да, зато и кажем да ће се можда некоме пробудити савест. Ово људски говорим као мајка, све што чине доћи ће на наплату, то говорим као легалиста. И то треба да забрињава свакога. Лично сам много несрећна због Оливера, чини ми се да смо могли много више да урадимо за његов живот, а нисмо.
И зато позивам све да говоре. Оливер је сам рекао новинару Бирна - упамтите ово име. Често ме упозоравају да сам сувише јако нешто казала, али спремна сам да платим било коју цену како бих се искупила што нисмо спасили Оливера.
Како изгледа ваш живот?
Тежак. Свашта сам доживела. Како изгледа пробудити се и знати да ниси тек обичан лекар, већ непријатељ државе?
Када сам ушла у привремено веће на Косову, Милошевић је послао људе за ликвидацију. Чувале су ме такве међународне снаге безбедности да је то за мене било несхватљиво. Под пуном опремом припадници Кфора спавали су испред мојих врата, возила сам се блиндираним возилом. То је била 2000. и до 5. октобра нисам изашла са Косова. Нисам могла да видим децу која су отишла у централну Србију. Мој син је имао пратњу јер знали су за моју слабост према деци, па су ми и децу прогањали. Овде у Београду нису могли да оду да купе новине а да им нису били иза леђа, потпуно видљиви. Мом сину је неколико пута осовина на колима била пресечена, имао је честе проблеме са возилом, врло опасне. Не желим о томе да говорим.
Увек тражите заштиту за друге, сада желимо да чујемо причу о вама?
Нисам могла да издржим да не говорим о убицама Оливера. После три дана моје дете, овде у Београду, добило је отказ.
Ви сте…
Да, оптужила сам Радоичића.
Отказ, експресно?
Да. И онда провлачење породице кроз медије, са измешаним истинитим и потпуно нетачним информација за које знате да их је неко од ваших пријатеља достављао. Али свашта сам прегурала. Била сам сведок многих непријатних ствари које је радио Београд, али још више ОВК, на КиМ. Била сам у центру када је улазио Тачи у Приштину као премијер ОВК владе. Носили смо помоћ по српским становима, убацивали пакете људима који нису смели да излазе из станова јер је било убистава, обилазили смо жене које су остале да чувају кућу, док су им деца и мужеви отишли у централну Србију, како не би били убијени, и, биле су силоване…. Плакала сам безброј пута. Једног дана моја колегиница, докторка, обесила се после силовања. Одлазили смо тамо где нико није смео. С друге стране, гађали би нас и некада Срби каменицама по леђима, због написа у новинама које су исписивали Срби из Београда са безбедне позиције власти. Стално си неки непријатељ, а урадили смо што је највише било могуће само да Срби остану доле. А понекад, себе сам се грозила док сам читала чланке о себи. Моја ћерка је баш пре неки дан рекла, ево поново почињу. Ја више ни не реагујем. Навикли смо се. Прихватимо и те периоде, мало теже се живи. Хапсили су ми брата, пратили децу, застрашивали. Али увек сам знала да ће то да прође. Ја сам неки анархичан тип.
И све то ситно се преболи. И када вам дођу пријатељи, за које ви мислите да су вам пријатељи а они су ту да вас у име некога испитају. Све их занима, и да ли идете код лекара, какве су вам анализе. Они немилосрдно газе, муче и малтретирају људе који су добронамерни према својој земљи. И они су сад ту неке патриоте, а ја сам издајник. Понекад помислим да одем и закуцам на врата амбасадора и кажем хоћете ви да престанете више да помажете овом човеку да уништава нашу државу.
Али он је толико јак јер има иза себе машинерију, пропаганда и страховлада су такве да када сам отишла у Косовску Митровицу након што сам говорила о убицама Оливера, нико није смео да ми приђе. Издалека су ми тајним сигналима слали поздраве. На телефону другачије, на хиљаде порука подршке.
У тој тишини, смењују се са неких позиција поштени људи а доводи се мафија, и сви се понашају у смислу - ајде да се отресемо Косова, па нека то среди та мафија. Али, видите шта се догодило, мафија се проширила по читавој Србији, то је систем који преузима власт. Шесторо људи је убијено на северу, а председник се хвали да нема више убијања на КиМ. Само сада нас не убијају Албанци, него Срби.
Шта је за вас решење косовског проблема? Мислите да Србија треба да призна независност?
Србија не може да призна независност. Ако призна, ништа неће добити регион а ни Србија. Доћи ће до дестабилизације Србије.
Оливер је непосредно пре убиства био болестан, бронхитис. Отишао код свог лекара и он му је дао боловање. Када је напустио ординацију, ушао је човек и питао зашто је долазио Оливер