ДАВИТЕЉ ПРОТИВ ДАВИТЕЉА

Давитељ против давитеља

Најмоћнији човек у Србији има много озбиљнијег непријатеља од свих стварних и измишљених заједно – Александра Вучића

Шест година трају вођине свакодневне исповести на телевизијама с националном покривеношћу и таблоидно бљување о непријатељима који му раде о глави. Првобитно помињаху крупне капиталисте, пошто их он наводно угрожава, а онда и криминалце, јер је тобоже решио да се оштро с њима обрачуна. Увек с поменутима у вези, роваре стране обавештајне службе и опозиционари, јер он се, док истовремено запошљава Тонија Блера као саветника (ко ли то финансира?), храбро бори против свих политичара повезаних с великим силама, крупним капиталом и криминалом. С протоком времена, све ређе се помињу „тајкуни“, осим напрасно у политици активираног Драгана Ђиласа. Како их нападати када скоро сви одреда, милом или силом, финансирају породицу и СНС? Уместо тога, у „непријатеље државе“убројано је оно мало средстава масовног општења, новинара и опозиционара који нису у служби господара. Истовремено, производе се тобожњи догађаји, представљени драматичним тоном, на масовним духовним тровачницама с националном покривеношћу (Пинк и Хепи). Тамо дежурају политички аналитичари режима, забринути за безбедност великог вође. Сетимо се само тобожње заседе у Јајинцима, надомак Вучићеве куће за одмор и забаву, или приче о државном удару његовог омиљеног лакрдијаша Д. Ј. В. на Пинку.

Па ипак, без обзира на то што најмоћнији политичари лако навлаче на врат непријатељство различитих људи (било је неколико претњи неуравнотежених личности на друштвеним мрежама), најмоћнији човек у Србији има много озбиљнијег непријатеља од свих стварних и измишљених заједно – Александра Вучића. Није само реч о свакодневном пренемагању, свађању са самим собом и новинарима пред камерама, нити о систематском

заобилажењу истине, па ни о изневереним обећањима. Наиме, ко би, ако не највећи непријатељ, могао да му подметне најближе сараднике у виду Др Малог плагијатора, или униформисанога теткиног ратника, или министара с речитим надимцима „Др Слина“и „Др Смрт“, или министра Дачића с најближим сарадницима, чије су фотографије и транскрипти разговора с Мишом Бананом напуниле подебелу фасциклу БИА? Па зар се не сећамо да је сам казао да је за рушење кућа и пословних простора у Херцеговачкој, током изборне ноћи, крив „врх градске власти“, тј. „комплетан идиот“? Другим речима, или Мали, или Весић, или обојица. Нису због злочина смењени, а камоли утамничени, баш као ни њихов шеф.

Заиста, ко би, ако не највећи непријатељ, могао да натера тадашњег председника Владе да, пред неколико милиона сведока, онако неконтролисано урла на бившег министра финансија Вујовића, само зато што

је задоцнио пет минута или да у бесу поломи браву на вратима у Влади Србије? Ко би, ако не његов највећи непријатељ, после трагедије с хеликоптером (да ли се јавност још увек тога сећа или је наше памћење тек омањега пилета достојно?), за коју се основано сумња да су јој кумовали тадашњи министар одбране и садашњи челник БИА, као и министар здравства, рекао: „Гашића и Лончара нећу да дам“? Изјава је у партијској држави унапред искључила истрагу против министара, уместо да тужилаштво, што би се догодило у правној држави, покрене истрагу против обојице. Уопште, зашто Александар Вучић не да своје слуге ни тада ни сада; некада Лончара и Гашића, од којих је први био некоћ близак припадницима земунског клана (о чему, осим надимка, сведоче фотографије и пословни односи), а сада Милана Радоичића, осумњиченог, између осталог, и за убиство Оливера Ивановића? Да ли је надимак „хуља“, по сведочењу бивших гимназијалаца из Земуна, добијен још у гимназији, оправдан?

А шта тек рећи када се прогласи рат мафији после убиства извесног Салета Мутавог (узгред, правна држава води рат против мафије без објаве), правоснажно осуђеног дилера дрогом и „вође навијача“, за којег су спортски новинари писали као о телохранитељу сина „једног високопозиционираног политичара“? Да ли изненађује што је на утакмици Светског првенства у фудбалу у скупини најближих пријатеља Мутавог (у збиру зарадили неколике деценије утамничења, али ни дана у затвору нису провели) снимљен и син господара (носио је у тој прилици исту мајицу као и његови пријатељи)?

Вучић призива пет милиона непријатеља, али довољно је и пар милиона мање, па да ослободимо нашу Републику од њега и мафије. Помозимо давитељу против давитеља.