ГРДЕЛИЧКО БРДО ПРОБЛЕМА
Србија никада неће признати брдо на Коридору 10! И да има пет милиона кубних метара земље, ја му нећу испунити ниједан услов, ниједан! Па нек се обрушава до миле воље, говорио је краљ земље која није била краљевина
Иза седам гора, иза седам мора, тачније само иза седам гора, била једна земља којом је владао један краљ, иако није била краљевина. Али једна од тих седам гора, тачније једно брдо, стварало му је велики проблем. Том брду нико ништа није могао, толико да је одлучило да се нађе баш на траси ауто-пута који Србију треба да одведе ка Европској унији, према плажама Паралије и Пефкохорија.
Прича се да је било љубоморно на сва друга брда - на брдо обећања, на брдо БДП-а, на брдо новогодишње расвете, на брдо ватромета, на брдо успеха којим се та земља дичила у свету.
Неко каже да је брдо било тужно и депресивно јер се родило и живело у Србији. „Јеботе, где ја живим“, упитало би се брдо свако јутро када би видело ко га све од политичара посећује. Додуше, брдо јесте настало давно, вероватно током терцијара, што је период и пре Немањића, чак и пре Кркобабића, али кад је схватило да се овде ништа неће променити, кажу да је одлучило да прекрати себи муке и заврши под земљом.
Причало се и да су припадници такозваног Брдарског клана, Ђилас, Јеремић, Јанковић и Шолак, финансирали то брдо да прави хаос у земљи, тако што је роварило само себе и обруша- вало се на пут којим Србија треба да иде ка гиросу на Халкидикију.
Да ли због жеље да оконча свој несрећни живот услед терета које је носило на себи или због подлих мисли поменутих налогодаваца, углавном, брдо је одлучило да се обруши на пут свом силином, срушивши притом потпорни зид којим су га претходно зауздали. И то не једном, већ неколико пута. „Србија никада неће признати брдо на Коридору 10! И да има пет милиона кубних метара земље, ја му нећу испунити ниједан услов, ниједан! Па нек се обрушава до миле воље“, говорио је онај краљ земље која није била краљевина.
Једнога дана, особа која је била задужена за градњу пута тик поред тог брда, директор Коридора, назовимо га, рецимо, дворска луда, хитно је позвао поменутог председника: „Шефе, брдо...“„Шта брдо? Брдо шетача? Па зар није Неша израчунао да их је било брдашце?“„Ма не то брдо, него оно брдо у Грделичкој клисури. Опет се обрушило!“„Похапсите починиоце одмах!“„Трагамо за осумњиченим, рекоше ми инжењери да се зове Гравитација. Већ сам дао налог полицији да га нађу.“„О боже, јеси ли ти луд, шта причаш?“
„Бабић овде, није Вулин. Шефе, имам идеју! А да ви замахнете штапом и раздвојите то брдо тако да кроз њега прође ауто-пут?“„Шта лупаш, па нисам ја онај стручњак, како му беше име?“„Мојсиње“. „Мојсије“. „Е да, тај. А шта мислите да употребимо мигове да га бомбардујемо?“„Нисмо их куповали за борбу против брда, него због онога за шта им је сврха, да плашимо Хрвате и Албанце и да се боримо против Пасуљанских ливада, мада никако да капитулирају.“„А да замолимо Грчку да се пребаци испред Грделичке клисуре. Ионако већ имамо једну грчку плажу у Јагодини.“„Ма немој, па да у Предејанима служе гирос уместо ћевапа, а уместо течног нафтног гаса да нам увале своје скупо гориво? Не може!“„Да, тачно. Па шта да радимо?“„Брдо мора да лети!“„Али председниче, још увек нисмо добили ни летеће аутомобиле из Кине, а камоли летећа брда!“ „Ама, брдо мора да се уклони!“„Разумем. Само, ако уклонимо то брдо, да ли то значи да ће се ауто-пут звати Коридор 9,5?“„Ту-туу-ту-туу-ту-туу...“
И тако је тај краљ земље која није била краљевина, одлучио да прекине терор бахатог брда, те је наредио својим поданицима да га сруше.
„Ни Немачка није срушила толико брда колико ће их срушити Србија!“, хвалио се он.
Тиме је почела операција уклањања брда, под шифрованим називом Багером Разорити Доушника Опозиције, скраћено БРДО. Чак се и градоначелник Београда, шифрованог имена „заменик градоначелника Београда“, Горан Весић, понудио да доведе неке своје другаре да током ноћи уклоне брдо, али више нису били комплетни, као некада.
А брдо, ко и свако брдо, пустило корење, неће ни да мрдне. Нудили су му посао у Немачкој, нудили му повишицу након што га смање, али оно ни да чује. Чак је и министарка саобраћаја одлучила да почне да живи у оближњем контејнеру како би се на лицу места борила против брда. Кажу да се људима данима указивала госпа од међубрдја, коју су чак успеле да сниме и телевизијске екипе.
Министарка Михајловић се прва ухватила за брдо, покушавши да га ишчупа, али оно ни да мрдне. Позвала је Дробњака и Бабића - Михајловићка за брдо, Дробњак за Михајловићку, Бабић за Дробњака, ишчупати брдо не могаше. Позваше и миша, Михајловићка за брдо, Дробњак за Михајловићку, Бабић за Дробњака, миш за Бабића, али ни то није помогло. Потом су мишу запретили да ће добити отказ као технолошки вишак јер није одрадио посао који се од њега очекивао, па је заузврат морао да се учлани у СНС.
Онда је министарка Михајловић одлучила да се обрати стручњацима. И то не највећем стручњаку међу свим стручњацима, који је предложио да се брдо сруши, већ, нешто мањим стручњацима - инжењерима. И одлучише инжењери да не уклањају брдо, већ да примене законе статике како би ојачали потпорне зидове и спречили даље урушавање брда. А као тест за проходност ауто-пута, неко је предложио да пропусте аутобусе са СНС присталицама, спремним на спонтани одлазак на отварање неке фабрике на југу, јер једино тако могу да обезбеде довољно велику колону аутобуса. Исход је неизвестан, али ваљда ћемо га сазнати. Па макар и за две, највише две и по Нове године.
Михајловићка за брдо, Дробњак за Михајловићку, Бабић за Дробњака, миш за Бабића, али ни то није помогло да се брдо ишчупа. Потом су мишу запретили да ће добити отказ као технолошки вишак, па је заузврат морао да се учлани у СНС