ХУМОРОМ ПРОТИВ БОТОВАЊА И ПСОВКЕ ПРИДЕ

У пробијању кроз минско поље спиновања било је жртава, али остаје чињеница да су оштре твитер-очи уловиле безброј сервираних неистина, као и осетљиве чињенице о све бројнијим скандалима

Ако би се у обзир узела само чињеница да је број корисника Твитера у Србији готово занемарив – према недавном истраживању Нове српске политичке мисли, рецимо, свега 2,2 одсто корисника интернета присутно је на тој друштвеној мрежи – било би заиста тешко разумети онолику опсесију представника власти садржином једног од ретких медија које, за сада, не могу да контролишу.

Рат власти и твитераша почео је, подсетимо, жестоким телевизијским вербалним окршајима Александра Вучића са папирима на којима су одштампани твитови критичара из јавног живота. Временом смо добацили и до својеврсног „преноса збивања уживо“– захваљујући председници Скупштине Маји Гојковић, која је, усред седнице, читала твитове Сергеја Трифуновића, врсног глумца коме је пропагандна машинерија власти наменила улогу сатане лично.

Није, међутим, све у цифрама, нарочито с аспекта власти која има тенденцију успостављања апсолутне контроле свих области живота. Јер, не само да су управо на друштвеним мрежама уочене многе неистине и објављене осетљиве чињенице о све бројнијим скандалима, већ су управо тим путем – не само код нас – умели да буду иницирани бројни протести, не баш увек неуспешни. За овај који је управо у току, и расте из суботе у суботу, још је прерано процењивати ефикасност, али не и важност Твитера, који је, рецимо, послужио да се брзопотезно промени одлука са скупа од 15. децембра, да се следеће окупљање одржи тек за месец дана.

О смеху као оружју кога се аутократске власти неизмерно плаше, да не говоримо: Твитер је - поред, мора се признати, свакавих неумерености и простаклука - препун духовитих коментара, фото и видео монтажа и других креативних видова превладавања стварности која се одавно одлепила од разума.

Није, зато, ни чудно да владајући напредњаци посвећују силну пажњу ботовању на мрежама, па су и ангажовали оних 3.456 лица, често плаћених нашим парама, и задужили их да ревносно остављају коментаре на интернету. Добар део те активности посвећен је кампањи на Твитеру, коју су посвећени корисници одавно „провалили“, направивши листе ботова које међусобно деле ради лакшег блокирања. Али и у циљу лакшег праћења ставова које желе да протуре и слике стварности коју настоје да креирају.

Замолили смо, зато, власницу налога АстроГ, међу твитерашима познату по темељном праћењу и анализи дешавања на мрежи, да нас подсети шта је обележило овогодишњу, како каже, „борбу са бот организацијом, лутања кроз шуму дезинформација и провлачења кроз минска поља спиновања“.

Јануар је упамћен по „забави“са првом епизодом серије „Немањићи“, због које је генерални директор РТС-а управо твитераше оптужио да су „подметнули хајку“на серију – иако је, можда, требало да им захвали због критичких реакција које су довеле до „премонтиравања“несрећно склопљеног материјала. Твитераше је, потом, као и целу јавност, растужило и разљутило убиство Оливера Ивановића, али, како каже наша саговорница, „не и истерало из памети“. Јер, спиновање бот организације било је интензивно: од почетног оптуживања Приштине за минирање истраге, уз помоћ Америке, брзо се дошло до оптужби на рачун српске опозиције („Ако ћемо политички, па само опозиција има мотив“, писала је истакнута напредњачка твитерашица Драгана Церовић, а теза је потом додатно разрађивана). Истовремено, Вучићеву посету Косову пратио је ударнички рад бот тима на представљању председника као спасиоца народа.

„У фебруару смо се бавили изборима, са свих страна, смејали, љутили, нервирали“, каже саговорница НИН-а, а ми из обиља материјала издвајамо, рецимо, мистерију смањивања броја угледних потписника подршке Вучићу са „преко 1.200“на „1.000 плус“, уочену захваљујући оштрим твитер-очима.

Након што су завршени избори и простудирани сви аспекти прекорачења што закона, што смисла, током кампање и за време гласања, у марту су кључне теме биле хапшење Марка Ђурића на Косову (твитераши су одмах уочили да је вест о хапшењу објављена неколико сати пре самог чина) а потом и Вучићева борба за наталитет.

„Април је обележила борба за нишки аеродром, уз весеље око Гагаринове бескрајно забавне бисте у Београду и општу забаву око аеродрУма из Краљева. У мају смо пратили Вучићеве авантуре на путовањима, од Турске, преко Русије, до Азербејџана и смејали се чамцу који је у београдску фонтану ставио МУП за своју прославу“, подсећа АстроГ.

Важна тема у јуну био је протест због цене горива, и лепо се видео значај Твитера за обавештавање о збивањима на терену, али и за противкампању власти, рађену по добро

Nebojša Krstić @Krle22 Протести у Нишу око аеродрома имали су два мотива: 1. интерес локалних руководилаца да остваре корист на уговорима low cost компанија 2. да се Вучићу отвори рана из које ће да крвари током преговора о КиМ. Отуд координација протестима неких других секретара Ivan grof od Valjeva @grofodValjeva Опозиција из редова дос-оваца толико злоупотребљава убиство Ивановића да је то бедно. Амебе, па десет места празно, па дос кретени

познатим принципима који поново долазе на дневни ред: „Малтретирање својих грађана може да осмисли само група нарко-дилера и ликова са полицијским досијеима“, писала је, рецимо, чланица бот тима позната као „запослена домаћица“, делећи, у оквиру истог твита, Информеров текст са управо тим тезама. „У јуну смо опет пратили Вучићево путовање, овај пут у Турску, и опет се бавили његовим сином, овог пута фотографисаним у друштву криминалаца из навијачког миљеа. Борили смо се са дезинформацијама око исправности воде и највише од свега питали шта је са Стефаном Цветковићем, новинаром који је нестао, али се, срећом, поново појавио“, сећа се ова вредна твитерашица.

Јул је био месец за фудбал („Истина, није нам баш на част шта су све навијачке страсти извукле из нас“) али је било и тема са потенцијалом за опасније страсти: „Ствари су почеле да се крчкају око Косова и разграничења, али су нас бар прва усељења у Београд на води поштено забавила.“У августу је настављено подгревање око Косова и истрага „домаћих издајника“: „На нас су се сручили `вишеслојно агентурно деловање` и писмо-претња десет градоначелника српских општина, али се нисмо дали, него смо још и галамили око брда које је решило да се спусти на ауто-пут и добро забавили када је БИА добила задатак да се њиме бави“, каже АстроГ након прегледа збивања „на лајни“.

Септембар је, сећа се, био буран, „са две представе на Косову, барикадама за Вучића и Тачијем на Газиводама, али је ипак већу пажњу привукла хајка на неподобне хуманитарне организације, смрт радника на градилишту Београда на води и жена која је узела правду у своје руке и убила инвеститора – док нас је Вучић силно забавио летећим аутомобилима и америчким перачима прозора који гину на сваких десет секунди“.

Српски Твитер је у октобру био баш озбиљно бесан – због Вучићевог „Еееее“у обраћању власнику фабрике која запошљава велики број жена, због наступа највишег државног врха и представника БИА на скупу Националне авангарде, а потом и због манијака који је напао девојчицу у трамвају. Али, били су твитераши у том месецу и „неваљали“: „Покварили смо рођендан СНС-у доносећи на прославу подсећање на све оно што им замерамо у тих десет година, а смејали смо се Палминим пилећим ногицама, недобијеном ордену од Путина, доскочицама око тек отвореног Лидла и Вучићевој теорији о утицају спратности на плодност.“

Делује као да је било давно, а реч је о прошлом месецу: „Новембар је донео Вучића у улози левог сметала на прослави у Паризу, пуно смеха због кикиндске сове, шабачког дивљег вепра, `шмекера са Правног` Марка Ђурића и Вучићевих непланирано јавних шетњи европским градовима, помешана осећања због реновирања београдског Црвеног крста и споменика патријарху Павлу, али и љутњу због напада на Борка Стефановића у Крушевцу, док нам је Косово после краће паузе поново сервирано као главна тема – најпре кроз `величанствену победу` Србије у Интерполу, а затим и кроз акције косовске полиције и увођење такси на српске производе“.

И тако дођосмо до прегледа разлога твитер-окршаја у месецу који управо истиче. А у њему смо имали још једне проблематичне изборе (Лучани, Кула, Дољевац, Кладово) и покушај убиства новинара у Гроцкој. Одликован титулом Златног лава, Вучић је, за то време, покушавао да нам држи пажњу на Косову, уз саслужење сарадника који су најављивали почетак рата у моменту формирања Војске Косова.

А онда се десио обрт, она ретка ситуација у којој председник Србије није тај који одлучује шта ће бити главна тема у јавности: кренули су протести у Београду, а твитераши су добили нову сјајну забаву - у виду реакција Вучића, Небојше Стефановића и других истакнутих функционера на изливање грађана на улицу у броју који је, рекло би се, изненадио и саме организаторе.

„Било је жртава успут, да се не лажемо. Неке су истине остале сакривене, неке неистине се камуфлирале и убедиле нас да су истине, али смо прегурали још једну годину на ногама, остајући на Твитеру – што ће рећи, остајући у потрази за правим и благовременим информацијама и људима сличним себи“, каже саговорница НИН-а. Нови изазови стижу сваког минута, а сигурно је само једно – твитерашима досадно бити неће.

Simo Trkulja @Simo74091554 Грађани лављег срца ће увек бити уз председника златног и лављег срца Tanja Drobnjak @TanjaTDrobnjak Смањење телекомуникационих услуга јесте још један одличан заједнички договор две државе. Доказ да је сарадња на високом нивоу #pink@avucic Dragana Cerovic @dragacerovic Свега и свачега је било одувек, али се није о томе писало. И у Титово време је било врло окрутних убистава, али ми је мама причала да буквално у њиховој улици нису имали информације о нечему што се десило #PrvaTema@avucic