Истина и друге Додикове лажи
СЛУЧАЈ ДРАГИЧЕВИЋ
Након мучних слика бруталности и хапшења родитеља убијеног Давида Драгичевића, доскорашњи председник Републике Српске сада тражи да тужилаштво брже реагује и најављује да ће и сам организовати протесте
Након мучних слика бруталности и хапшења родитеља убијеног Давида Драгичевића, доскорашњи председник Републике Српске сада тражи да тужилаштво брже реагује и најављује да ће и сам организовати протесте
Ходала је уплакана, од полицајца до полицајца, са сликом свог покојног сина Давида и питала: „Имаш ли ти мајку, имаш ли ти дете, знаш ли ко је убио мог Давида“, а онда су је привели у полицијску станицу. Мучне сцене на бањалучком Тргу Крајине од тог тренутка постале су још мучније и драматичније, а цели свет је све видео у директном телевизијском преносу бројних домаћих и светских медија. Брзо је пуштена јер је, изгледа, неко важан у том невидљивом штабу, који је водио акцију преотимања главног бањалучког градског трга од незадовољних грађана, који се већ десети месец свакодневно у исто време ту окупљају и траже да се реши убиство, схватио
да ће навући још већи бес окупљених, али и најшире јавности. Тог јутра грађани су се окупили јер је већ био ухапшен Давор Драгичевић, отац покојног Давида.
Давор Драгичевић је јак човек, тврд мушкарац, био је борац, рањен, једва извукао живу главу, остао инвалид са краћом ногом. Гледао смрт у очи као млад човек. Већ сад је успео, јер није дозволио да прође првобитна званична верзија дела полицијских функционера који су желели да његовог мртвог сина криминализују и да све заврше. Мало-помало и постепено су падале првобитне тезе, па је МУП већ ухапсио неке своје припаднике због траљаве истраге, а део је и сменио, па се открило да су брисани, вероватно и делимично мењани снимци надзорних камера...
Она, мајка Сузана, мање је медијски експонирана, живи у Аустрији, али често долази у Бањалуку. Сломљена је, измучена, има још двоје деце па јој брига о њима даје снагу да настави даље. Плаче и прича о Давиду: „Мој син је био леп, паметан, студирао два факултета, писао песме које сад ево и певају, тренирао разне спортове, говорио и енглески и немачки, говорили су о њему као о озбиљном познаваоцу тих нових информатичких технологија... У његовим стварима нашла сам једну свеску, то први пут причам, где је руком записивао неке ствари о индиго и кристалној деци, као да се спремао да пише неку књигу о томе...“Верује да неко важан прикрива праву истину о смрти њеног првенца. То верују и многи Бањалучани, а сад већ и многи у региону, јер да није тако не би сва-
кодневно протестовали и тражили да се открије истина о смрти тог двадесетједногодишњег студента.
Подсећамо, Давид је нестао у ноћи између 17. и 18. марта прошле године, његово тело је нађено шест дана касније на ушћу речице Црквене у Врбас. Полиција је, без тужилаштва, организовала конференцију за новинаре на којој је изнела верзију да је реч о младићу који је те ноћи био дрогиран и пијан, па опљачкао једну кућу и некако се утопио у поменутој речици и да је то у основи завршен случај. На ту верзију прво није пристао отац, па пријатељи породице, онда и велики број грађана и почели су свакодневни протести под називом „Правда за Давида“. Полицијска верзија се полако крунила, врло брзо је утврђено да полиција није ни извршила увиђај у кући за коју се тврди да је опљачкана, рађене су чак две обдукције тела и два патолога се нису сложила о времену смрти, што је одмах родило и причу да је младић отет и негде држан и мучен, а онда убијен. Нестао је и доњи веш, због чега су и притворена двојица криминалистичких техничара, па онда је утврђено да су брисани снимци са надзорних камера који је требало да прикажу кретање младића у ноћи кад је нестао. Због тога је притворен и један инжењер. Те и такве ствари су дале мистику целом случају, али и биле основ за различите верзије које су пласиране у медијима, друштвени мрежама, али и у обичним дружењима.
Власт је имала различите фазе односа према овом случају. Сам Милорад Додик, у то доба председник Републике Српске, првих дана је бирао речи саучешћа и утехе, био на сахрани, а онда је у једном тренутку грубо запретио како ће „почистити оне на тргу“мислећи на свакодневне протесте грађана. Није штедео ни оца Давора, као ни овај њега. И некако пред сам крај предизборне кампање (избори су били у октобру) појавио се на телевизији, овдашњем јавном сервису, и као додатак Дневнику упутио извињење Давору и породици правдајући се да му се због превише посла понекад омакну и грубље речи.
У међувремену је парламент Републике Српске формирао и посебан Анкетни одбор у којем је већину имала опозиција. Одбор је изнео закључке у којима је најважнији да дечко није случајно страдао већ да је највероватније убијен, али скупштинска већина то није прихватила. Након тога тужилаштво је стало на становиште да је реч о убиству, али досад јавност није обавештена докле су стигли у истрази.
У међувремену, 25. децембра полиција је ухапсила Давора Драгичевића по налогу тужилаштва због, како су обавестили, претњи које је упутио министру унутрашњих послова Драгану Лукачу и уз то су обелоданили да се забрањују протести на том тргу јер није тражена дозвола. Ни досад те дозволе није било. Све је изведено уз озбиљну демонстрацију силе што је виђено у бројним телевизијским снимцима, али и телефонским видео-клиповима који су преплавили друштвене мреже.
Реаговали су многи, вести и видеозаписе су објавили и најзначајнији медији света. Бес грађана у Бањалуци је знатно већи и сад улицама шета много више људи него што је долазило у последње време на протесте. Власт као да је сама себи пуцала у ногу, јер све што је настало након судара грађана и полиције могао је предвидети и слабије упућен човек, а, ето, оманули су њихови аналитички тимови. Под баражном ватром не само грађана већ и важних центара и медија из света, власт у Републици Српској захтева сад да тужилаштво убрза свој рад, а сам Додик најављује да ће он организовати протесте грађана због њихове неспособности.
Без обзира на то што власт у различитим формама говори да протести имају и политичку димензију, мислећи на опозиционе прваке који дају подршку окупљањима, а део медија и оних који воле да их зову аналитичарима с времена на време говоре о обојеној револуцији, група „Правда за Давида“има све више присталица. Боље упућени знају да се око те групе заиста мотају којекакви згубидани и људи сумњивих намера, али у центру збивања је заиста искрено ојађен и огорчен свет. Вероватно и због тога мајка и отац сваке вечери изговарају реченицу. „Ко је за инциденте није
Давида’.“припадник групе ’Правда за Све би то вероватно било другачије димензионирано да се истрага водила озбиљније, да није било пропуста, да је показана воља да се убиство расветли. Људи би били и мирнији да је бар неко због евидентно траљаве истраге поднео или барем понудио оставку. Овако, ствари се развијају да више нико не искључује ни драматичније расплете уколико се истрага не убрза и не уозбиљи, јер сам догађај и све око њега има потенцијал за тако нешто.
Има, наравно, и политичког лешинарења из Сарајева, пре свега, оживљавају поново захтеви за укидање полиције Републике Српске. Овакви тонови изазвали су, очекивано, супротан ефекат, јер и они који подржавају протесте не дају полицију.
Овај текст настаје пре Нове године, а догађаји су се згуснули, попримили драматичне размере, па се не могу искључити ни нови догађаји који ће целу причу усмерити у ко зна каквом правцу.
Власт као да је сама себи пуцала у ногу, јер све што је настало након судара грађана и полиције могао је предвидети и слабије упућен човек, а оманули су њихови аналитички тимови