ЈАК ДИНАР, ЈОШ ЈАЧА ЗАБЛУДА
Бошко Мијатовић
Гувернерка Јоргованка Табаковић похвалила се ових дана како је водећи светски пословни портал Блумберг навео да је динар друга валута по снази у свету. Не, није то хвалисање каквом су склони напредњачки политичари, већ објективна оцена непристрасног аналитичара, зар не?
Динару, по свему судећи, предстоји светла будућност. Можда чак постане светска резервна валута, потискујући долар из трговине и шпекулације, пошто, како рече гувернерка, пословни свет има велико поверење у његову стабилност. А евро у јуан су нешто нестабилни у последње време, да о јену и швајцарцу не говоримо.
Радознали новинари покушаше да на Блумбергу нађу ову вест, али ништа. Помињу се ту бахреински и кувајтски динар, али нашег нема, а камоли још са похвалама. Е, нису гледали на правом месту. Требало је да погледају Политику од 15. марта ове године, па би видели како је и тада Блумберг наводно био презадовољан понашањем НБС због динара који је на другом месту по јачини у свету! Опет други.
Изгледа да гувернерка не чита Блумбергове извештаје, нема се за то времена. И тај Блумберг сваког дана емитује брда инофрмација и анализа, ко би ту нашао наш динар. Не, она се ослонила на Политику, која деценијама представља поузданог партнера власти и контролисаног гласноговорника који нижим ешалонима апарата указује шта је дозвољено, а шта није, шта је тренутна истина, а шта се не сме говорити. И лепо је гувернерка нашла Политикину вест од 15. марта, па је поновила као данашњу. И ко се уопште сећа приче од пре више од пола године, а права је штета да тако лепа вест не буде искоришћена двапут. И још би гувернерки могло да одговара то што динар није проглашен најбољом валутом, пошто би то било нескромно, већ само другом, умерено скромно.
Сад сам се ја заинатио и претражио Блумберг из марта и – нисам ништа слично нашао. Изгледа да је неко опет слагао Политику, па она нас. По свему судећи, динар ипак неће потиснути долар, а профит од резервне валуте и даље ће узимати Американци.
У гувернеркиним речима постоје две опасне заблуде. Прва је да је за земљу добро што јачу валуту има, јачу у смислу повећања њене вредности у односу на друге. На пример, да се за 120 динара сутра могу добити два евра уместо једног. То једноставно није тачно. Јачање једне валуте према другима неминовно доноси појефтињење увозне и поскупљење извозне робе, што је подстицај увозу и дестимулација извоза. Резултат је неповољан: погоршање трговинског биланса чак на око 8,5 одсто БДП-а ове године. Наздравље! Опет се задужујемо.
Затим, поменуто преусмеравање купаца на увозну робу свакако значи смањење куповина домаће робе, што угрожава привредни раст, који би био већи са слабијим динаром. Стога паметне земље, као Кина и доскора САД, воде политику благе слабости домаће валуте баш како би подстицале извоз и јачале производњу.
Гувернерка је у једној ствари у праву: снажан динар повећава куповну снагу грађана Србије и тиме им омогућава нешто већу потрошњу. Али, ту позитивну црту плаћамо поменутим негативним ефектима и питање је шта је боље. Није извесно да је бољи јак и што јачи динар, јер да јесте, лако је ојачати га: Народна банка знатно повећа каматну стопу и курс динара оде нагоре. Али, разумне централне банке то не раде.
У корист јаког динара говори једна политичка потреба Александра Вучића: обећао је 500 евра просечне плате још одавно, а једноставна математика каже да је то лакше остварљиво када је динар јак. И НБС држи курс динара високим, али динарске плате подбацују већ годинама и тих 500 евра никако да се достигне.
Гувернери у цивилизовани земљама не говоре много и јако пазе шта ће рећи како не би неодмереним изјавама погоршали пословну атмосферу. Свакако, не хвале се и не измишљају као обични политичари.
Из изјаве Јоргованке Табаковић може се закључити да ће динар можда потиснути долар. Али, на Блумбергу та вест не може да се нађе. Та агенција помиње бахреински и кувајтски динар, али нашег нема, а камоли још са похвалама. То пише само у Политици од 15. марта