Ослушкивање публике

МУЗИКА

Упогледу музичке сцене, 2018. нешто је богатија од претходне године. Концертне активности у српској престоници, међутим, релативно су неравномерно распоређене: „затишја“се смењују са периодима када је немогуће пажњу посветити свим програмима и уметницима које бисмо желели да чујемо.

По обичају, најинтензивнија музичка збивања смештена су у последњи триместар. Октобар је месец БЕМУС-а, овога пута јубиларног, педесетог. Догађаји најављени као стожерни, то су доиста и били. Највеће интересовање публике изазива Најџел Кенеди. Британски уметник и даље проналази удобност у неконвенционалном музицирању: потребно му је да „ослушне“своју публику. Интерпретације интернационалне оперске звезде, Рамона Варгаса, говоре о лепоти вокалног исказа мексичког тенора, али и о лакоћи и природности у прилагођавању различитим певачким стиловима. Јер, Варгас подједнако беспрекорно улази и у просторе популарне музике обликујући је софистицирано, ослобађајући је карикирања која неретко прате сличне покушаје приближавања ширем аудиторијуму.

Атрактивне тематске целине Београдске филхармоније гаранција су распродатих концерата. Шеф диригент, Габријел Фелц, чини додатне кораке у том смислу - добро осмишљеним музичким разговорима/ концертима за које је улаз слободан. Филхармонија oживљава и важну, мада помало заборављену институцију музичких поруџбина: Љубав!, концерт за саксофон и оркестар Ивана Бркљачића, партитура је којом струји животност - провокативно формулисане наративне текстуре ангажују слушаоца у потпуности. Премијерама домаћих композитора (Ана Гњатовић, Миша Савић, Иван Јевтић, Дејан Деспић, Светислав Божић, Миша Цвијовић, Владимир Трмчић), посвећен је један циклус концертне сезоне Симфонијског оркестра РТС. Треба подвући и то да Београдска филхармонија и СО РТС настављају праксу наступа на отвореном, што се показује као успешан модел привлачења оне публике која иначе не би била на концертима уметничке музике.

Може се још рећи и то да је 2018. била година пијанистичких звезда: Погорелића, Луганског, Руденка, Трпчевског... а пре свих, Пјотра Андершевског и Аркадија Володоса. Нашу пажњу привукла су, такође, двојица необичних харфиста, Гзавије де Местр и Александар Болдачев. Највише уметничке домете остварују и београдски фестивали попут Трибине композитора, Гитар арта, Београдског џез фестивала, Фестивала харфе, БУНТ-а. Рафинирано осмишљеним програмима обележено је 70 година Музиколошког института; прослава је заокружена наступом Гудача Светог Ђорђа и Владимира Куленовића, концертантном музиком домаћих композитора (Љубице Марић, Ивана Јевтића, Властимира Трајковића и постхумном светском премијером дела Concerto precipitato Вука Куленовића).

Вредан је допринос младих извођача српској музичкој сцени ове године: виолончелиста Филип Томић (млади извођач године по избору УМУС-а); виолинисткиња Милица Зулус, Софија Главичић и Вероника Мона Богић; сопрани Анђела Тодоровић и Милена Дамњановић; контратенор Бојан Булатовић, пијаниста Виктор Радић...

Поводом обележавања 60 година Радио Београда 2, угледног промотера културе и уметности на српској медијској сцени, приређен је слављенички концерт, увеличан присуством Жељка Лучића, који демонстрира моћан уметнички израз - изванредну умешност вођења вокалне линије, глумачку сугестивност, импозантан дијапазон исказаних емоција, заправо, све оно што га чини једним од највећих баритона данашњице – његово гостовање у Београду памтимо као музички врхунац 2018. године.