Пасуљ по јефтиној струји
Или: ако Краљ Петар Први неодољиво подсећа на Булајићеву Неретву, да ли је онда Лазар Ристовски, у ствари, друг Тито, „највећи син наших народа и народности“
Пао сам, људи моји, на поледици у Сазоновој улици! Неки паметњаковић ће већ рећи да сам се оклизнуо зато што и по леду идем у кломпама. Глупости! Као да се у кломпама нисам попео на Трем и Бабин Зуб, а попео бих се у кломпама и на Хималаје, али тренутно имам преча посла. И шта ако букне Косово, испашће да сам дезертирао.
А шта се заправо десило у Сазоновој? Враћао сам се из Народне библиотеке где сам вадио ЦИП број за моју збирку песама које сам написао надахнут стиховима Бранка Миљковића. Ах, који ми је био мој да вадим ЦИП број баш на Светог Николу, на „црвено слово“, а онда да јурим на Вождовац код Славе штампара. Него када сам љоснуо у Сазоновој, једна старија жена, баш, се препала: „Господине, да ли сте се повредили? Да нисте нешто сломили!“Устајући гипко, на ноге лагане, кроз смешак јој кажем: „Госпођо, ја сам Џорџ Бест, десно крило Манчестер јунајтеда, мада сам после прешао у Девету београдску гимназију. Играли смо мали фудбал сваки дан, и тако сам научио да падам. А ломили су ме, на фудбалу, и Љуба Земунац и Ћента, а ја бих, после сваког жестоког пада устајао и лоптом би им се у гол ушетао!“
Елем, у Сазоновој сам пао због Бранка Миљковића! Опасно је, и на поледици, мислити на њега. На све то и Биља ме напустила, отишла наводно код тетке на славу, у Краљево. Еееј, да Срби толико славе контроверзног Светог Николу, оног који је на Никејском сабору чупао за браду епископа Тому из Калкуте само зато што је овај тврдио да је Исус детињство и младост провео у Индији!? Због опште туче која је настала, Сабор је прекинут на три дана, али, после, на саборском заседању више није било епископа Томе из Калкуте!? И боље ме не питајте шта мислим о томе!
Вратим се са Вождовца, предвече, и заспим као јагње. И пази шта усним? Ризничар Хризостом из Хиландара даје ми у руке родослов Немање и Саве из кога се види да воде порекло од Исуса и Мојсија!? Пробудим се, срце ми у грлу лупа! Јер, тај родослов ми је Хризостом показао пред Ускрс давне 1983. године. И цикнем, као Архимед, оно његово „еурека“! Јер, ако је Клеопатра родила Исуса у Филиповој тврђави изнад Охрида, онда Немањићи могу да буду његови потомци.
К. Г. Јунг, мој гуру из Швице дубоко уздише: „Ах, јадни ли су били Немања и Сава! Знаш да водиш порекло од два дична Србина, од Исуса и Мојсија, а не смеш о томе ни да писнеш од Ватикана и Константинопоља! Него стави пасуљ, јер од поноћи струја је много јефтинија...“
И послушам Јунга, укључим у поноћ шпорет на двојку, да се крчка до јутра. А предвече, нацврцам се пасуљчине па запуцам из Грочанске да гледам Краља Петра Првог јер у Лесковцу, брале, сви основци морали да иду у кино као некад за Булајевићеву Неретву.А Краљ Петар и Неретва, та два филма као да је једна рука правила! Седим у Таквуду, у другом реду, а имам неки чудан осећај као да сам у Холивуду. Филм јесте достигао холивудску технологију али прича је, дозлабога, празна. Испашће, бре, да је Апис стрељан на Солунском пољу само зато што није пронашао на време регрута из Словца код Ваљева, а коме је мати, лично по Лази, пардон, краљу Петру, послала вунене чарапе.
Моја Црна ме прекорева: „Ајде, не чангризај као нека бабускара која кува пасуљ по јефтиној струји! Што ниси ти хвалио твог Алека у предизборној кампањи па да добијеш силне паре и ако треба, не цела војска, већ и Вулин да ти статира, да игра неког смрзнутог каплара! А, у ствари, признај, криво ти је што је Ристовски постао српски Мојсије, а ти си ту улогу планирао за себе!“