ПИТАЊА И СУМЊЕ
Бањалука
Свака од супротстављених страна има своје аргументе, али без одговора остају неке од кључних дилема - како је и зашто страдао студент, зашто је истрага од почетка била траљава, због чега се месецима не саопштава докле се стигло у истрази
Остаће упамћено да амбициозно замишљеног дочека (низ концерата најпознатијих естрадних звезда) Нове године на отвореном у Бањалуци овог пута није било јер се нико није усудио да ризикује након вишедневних судара полиције и огорчених грађана који траже да се разреши мистериозна смрт бањалучког студента Давида Драгичевића. Од ноћи 30. децембра протеста више нема јер су окупљања забрањена. Тада је ухапшено двадесетак људи, за оцем страдалог студента, Давором Драгичевићем, је расписана потерница. Ипак, најупорнији, али у знатно мањем броју, сваку ноћ долазе у храм Христа Спаситеља где у миру запале свеће и тако опомињу да неће дозволити да време поједе догађај и да све прекрије заборав.
Пуних осам дана није се знало где је ојађени отац Давор, а онда се на православни Божић огласио преко Фејсбука са непознате локације са поруком да није побегао већ се само склонио да би избегао, како каже, ликвидацију која му је спремана. Захтева да се предмет о смрти његовог сина пребаци из бањалучког у Тужилаштво БиХ и најављује правну борбу до краја.
Нема, дакле, више оних мучних сцена на бањалучким улицама, али сенка тог случаја и даље озбиљно димензионира живот у највећем граду Републике Српске. У тој свеопштој подељености свако прича причу која му одговара – они који подржавају групу „Правда за Давида“након озбиљног демонстрирања силе полицијских кордона још више верују да се нешто озбиљно крије и заташкава у смрти студента. Они други и даље тврде да је група „Правда за Давида“инструментализована а као аргумент наводе да је међу активнијим било и опозиционих посланика (неки су и привођени у полицију), али и људи који имају криминалну биографију. И једни и други лако ће наћи доказе за своје тврдње, јер свега тога заиста има. Ипак, озбиљан свет и политички непристрасни упозоравају да након свих тих магли и егзибиција остају сасвим нормална питања: како је и зашто страдао студент, зашто је истрага од почетка била траљава, због чега се месецима не саопштава докле се стигло у истрази, па због чега власт ако неко упозори да полиција или само неки њен функционер није нешто добро урадио одмах одговара да је то захтев за укидање полиције Републике Српске, да је то рушење саме Републике Српске?
А таквом амбијенту повишене емотивне температуре прилично блесаво делује и сам покушај анализе каква би драматургија могла даље бити и како би се све могло завршити, али то је, чини се, веома важно јер овај догађај има потенцијал да изазове поремећај од шире друштвене важности. Уколико све од бањалучког преузме Тужилаштво БиХ, биће то јавна демонстрација неспособности неких институција Републике Српске. Уколико би у том случају било саслушања високопозиционираних полицијских функционера РС, оживеле би приче да је то покушај укидања полиције тог ентитета, што је већ више од деценију један од главних разлога за политичке сударе у БиХ. Сама власт у Републици Српској, помало занесена недавним великим изборним успехом, чини се да заборавља на ту димензију када се и сама залаже да се то „делегира“Тужилаштву БиХ.
И још, расписујући потерницу за огорченим оцем, власт га је отерала у илегалу. Као да им је промакло да им је пред више стотина елитних полицијских припадника побегао у ноћи 30. децембра, а кренули су да га хапсе. Није могао сам. Неумереним притиском креираће неку врсту урбане гериле. И овде је, као и у сличним срединама, много младог незапосленог огорченог света чија оптика на живот уопште, па и на овај случај, није иста као код оних који то у миру анализирају и решавају и само чекају да се нешто промени.