БИЛДОВАЊЕ ЈЕДИНСТВА
Спор Кине и Тајвана
Ако Си Ђинпинг планира да постигне компромисно решење, свакако би требало да се уздржи од помињања употребе силе које је већ првих дана ове године прокламовао као могућу солуцију
Први дани јануара донели су Тајвану нове поруке из Кине. Спор који ће ове године навршити седам деценија, требало би да се оконча, или бар тако планира Си Ђинпинг, актуелни кинески председник.
„Кина мора бити и биће поновно уједињена. То је неизбежан услов историјске обнове кинеске нације у новом добу“, поручио је Си, али није пропустио да дода: „Ми не обећавамо да ћемо одустати од употребе силе и задржавамо опцију предузимања свих неопходних мера“. Ово је изговорено на свечаности поводом обележавања четири деценије од одлуке Пекинга да прекине артиљеријске нападе на Тајван, који су до 1979. године били редовно подсећање тајванске владе да Народна Република Кина нема намеру да јој препусти комад своје земље.
Било је то тачно тридесет година након што су комунистичке снаге победиле, а Чанг Кај Шек и његов Куоминтанг морали да се повуку на Тајван. Убрзо је за савезника добила Вашингтон и то је био ударац на који је Пекинг одговорио непрестаним нападима. Када је донета одлука да се са тим престане значило је то и окретање политичког курса и обнову економских односа. Зато се тај дан обележава као тренутак када је пронађен кључ за макар какву заједничку будућност, формулисан још тада као „једна земља, два система“, под којим се подразумевало уједињење са великим степеном аутономије.
Тајпеј је то одбио, али су се односи полако ипак поправљали. Крајем осамдесетих дозвољене су посете Кини, а 1991. Тајван је укинуо ратно стање. Две године касније представници две стране срели су се у Сингапуру на првим директним разговорима. Уз успоне и застоје, преговори и сарадња две стране настављени су наредних година. Најзад је 2010. потписан први економски споразум а 2015. лидери две стране, Си Ђинпинг и Ма Јинг-ђеу, срели су се у Сингапуру и руковали се.
У том тренутку на власти је био Куоминтанг (КМТ) који је развијао односе са Пекингом, али годину касније 2016, изгубили су изборе.
На сцену је ступила Цај Инг-вен, прва жена председница, из Демократске напредне партије (ДПП) која се залаже за независност. Њена влада одмах се изјаснила да неће подржати концепт „једне Кине“и то је било довољно да се Пекинг повуче и прекине све комуникације. Сада је Си Ђинпинг искористио обележавање одлуке из ’79. да опет обзнани да Кинез неће нападати Кинеза, али да је дошло време да се крене даље и да се започну „дубоке демократске консултације“и да нико не може зауставити кретање ка уједињењу.
За Цаи Инг-вен била је то директна провокација, на коју је одговорила позивом Кини да „храбро закорачи ка демократији тако да може истински да разуме народ Тајвана. Пекинг мора да поштује жељу 23 милиона људи на Тајвану и њихову посвећеност демократији и миру“.
Није било горег тренутка за овакве опаске из Пекинга за њену ДПП. На локалним изборима одржаним у новембру КМТ је однео озбиљне победе, које су уздрмале и партију и председницу. Теме су биле економске и опозиција је „гађала“владине реформе, али за кинеске интересе то је мање важно. Си Ђинпинг добро је разумео да на предстојећим председничким изборима следеће године актуелна тајванска власт лако може да буде губитник. То би за Пекинг значило повратак савезника из КМТ и време за „консултације“.
И док две водеће партије, владајућа ДПП и опозициона КМТ, нуде потпуно супротна решења, истраживања показују да већина грађана жели власт која ће решити горуће проблеме а односи с Кином могу да сачекају. Већина би желела да засад земља остане независна, али само засад.