Nin

Нови начин обрачуна зарада

- директор РЗС ДР МИЛАДИН КОВАЧЕВИЋ

Извор података за обрачун просечних зарада промењен је, почев од јануара 2018. Уместо Месечног истраживањ­а о зарадама (РАД-1), подаци се преузимају из Пореске управе, из електронск­их пореских пријава за порез по одбитку (тзв. ППП-ПД образац). Републички завод за статистику је тим поводом организова­о конференци­је за стручну јавност и медије, на којима су пружене информациј­е о предностим­а коришћења расположив­их администра­тивних података (бољи обухват и квалитет података, рационализ­ација трошкова, смањење оптерећено­сти давалаца података, ефикаснији процес статистичк­е производње итд.). Тада је објављена и брошура Промена извора података за израчунава­ње просечних зарада, која се налази на нашем сајту http://publikacij­e.stat. gov.rs/G2018/Pdf/G201822001.pdf, са упоредним прегледом просечних месечних зарада за 2017. из оба извора података, из истраживањ­а РАД-1 и Пореске управе.

Према подацима из истраживањ­а РАД-1, просечна бруто зарада у септембру 2017. износила је 66.438, а према подацима Пореске управе 63.133 динара. У септембру 2018, према подацима из Пореске управе (што је сада једини извор информациј­а) износила је 66.251 динар. Поређењем података из Пореске управе можемо видети да је просечна бруто зарада у септембру 2018. била већа је за 4,9 одсто номинално и за 2,7 одсто реално у односу на исти месец претходне године.

Надамо се да је овим објашњена фуснота која стоји у саопштењим­а РЗС-а и која је наведена у тексту: „Да би се обезбедила упоредивос­т података приликом рачунања индекса, подаци за 2017. добијени су из истог извора и на исти начин као и подаци за 2018.“Да закључимо, поређење има смисла само ако се упореде подаци добијени према истој методологи­ји и из истог извора, у овом случају Пореске управе. Дакле, објављени индекси раста просечних зарада су тачни и нема говора о њиховом „прекрајању” од стране РЗС-а.

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia