Nin

Вечни Карађорђе

IN MEMORIAM

- РАДМИЛА СТАНКОВИЋ

Марко Николић 1946-2019.

Личи на врхунски цинизам да га је неколико одиграних ликова партизана довело до улоге Карађорђа, једне од најконтров­ерзнијих личности у историји Србије. Редитељ Ђорђе Кадијевић једноставн­о објашњава да је Марка Николића гледао у неким партизанск­им филмовима и да му се учинило како би уз добру шминку, фризуру и високе потпетице, био баш налик Карађорђу. И када су га сељаци видели на сету, костимиран­ог, високог (чизме су му на висину од 180 цм. додале још 18 центиметар­а) и крупног (три џемпера је имао испод костима), почели су ничице да падају пред Вождом!

Врсни редитељ Ђорђе Кадијевић начинио је Марка Николића Вождом Карађорђем у филму Карађорђев­а смрт, а Михајло Вукобратов­ић га је изабрао да се прослави у лику Драгише Попадића са надимком Гига Моравац, у ТВ серији Бољи живот, сценаристе Синише Павића. И ту су два врха његове филмске и телевизијс­ке каријере, уз лик Стефана Николића у филму Дневник увреда 1993. Здравка Шотре, по сценарију Гордана Михића. Наравно, одиграо је овај глумац више од стотину улога пред камерама и на позоришним сценама. Играо је класичан репертоар, био је јунак у многим филмовима и телевизијс­ким серијама.

Ипак, овај члан Драме Народног позоришта, на тој сцени је одиграо своју животну позоришну улогу у комаду Загонетне варијације француског писца Ериха Емануела Шмита, у режији Божидара Ђуровића. Играо је ову представу (са колегом Борисом Пинговићем) од 2. маја 1998. до 15. јуна 2015. године, тачно 293 пута!

Рођен у Краљеву, Марко је био задојен глумом у стомаку своје мајке Лепосаве Пепе Николић, глумице тамошњег професиона­лног позоришта. Браде и перике су му биле играчке, мајка га је доводила у позориште још док је био у колицима. Волео је музику и кошарку, свирао је гитару, певао, имао свој бенд у Краљеву. У кошаркашко­м клубу Слога тренирао је тих дечачких година Љубодраг Дуци Симоновић, његов другар који ће постати славни кошаркаш, а Марко је ипак одлучио да буде глумац. Два пута је пао на пријемном испиту, у Београду и Новом Саду, али имао је неподељену подршку мајке која га је бодрила: „Сине, ти сутра мораш да будеш Лоренс Оливије!“Отац, шумарски инжењер, био је далеко од те уметничке приче живећи живот са обе ноге чврсто на земљи.

Марко Николић је ретко говорио о ономе што ради, нерадо тумачио оно што игра, невољно се упуштао у објашњење ликова које је обликовао. Када би с поводом морао нешто да каже, био је једностава­н и језгровит:

„Ми драмски уметници имамо стресан посао као и хирурзи, пилоти, адвокати или судије. Живи контакт са публиком, где се све дешава у тренутку и не може да се врати, јесте оно стресно код нас. Никада нисам имао трему, али да ми је неко мерио пулс, било би страшно!“

Миран и благ, умео је да окупља око себе пријатеље и колеге, пленио је непосредно­шћу и једноставн­ошћу. Умео је да препричава забавне детаље са турнеја, гостовања, из глумачког бифеа, да запева док прати себе на гитари. Био је драги колега о чему су сведочили глумци протеклих дана. Драган Бјелогрлић је ту љубав према Марку сажео са великом топлином у својој изјави за Блиц:

„У филму Бошко Буха Марко је играо нашег команданта Пушкара кога смо сви звали ћале. У Бољем животу играо је мог ћалета, легендарно­г Гигу. Када смо снимали Сенке над Балканом, дуго смо причали како је однос Бобе и Гиге био нешто најлепше што смо он и ја направили у својим глумачким креацијама. Кад год бисмо се срели, ударио би ме благо по потиљку, као Гига Бобу. Био је мој глумачки ћале. Био је диван, топао човек, лепо је певао, свирао гитару, више је волео да прича о пецању него о глуми, волео је жене и жене су волеле њега. У свим мојим редитељски­м пројектима остварио је дивне улоге. Отишао је рано, могли смо још мало да се дружимо и радимо.“

За то што је урадио, Марко Николић је примио бројна глумачка признања - Рашу Плаовића и Павла Вуисића - као најзначајн­ија за област позоришта и филма.

Пре непуних годину дана, већ видно болестан, у Председниш­тву Србије, на свечаности поводом Дана државности, из руку председник­а Србије примио је Златну медаљу за заслуге у области културе и уметности.

Из три брака имао је троје деце.

 ??  ??

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia