Легенда јаше
Насилан од самог старта, у први мах стрип је прошао готово неопажено, међутим, са растом популарности вестерн филмова и нарочито шпагети вестерна у Италији, Текс почетком шездесетих доживљава
прави бум, постаје најтиражнији и најпопуларнији италијански стрип и то
остаје до данас
Добро и каже наш народ: „Јебеш музеј у ком се не чује топот копита и пуцањ из колта!“Ово су биле моје прве мисли док сам праћен топотом коњских копита и пуцњима из чувеног колта 45 улазио у Музеј дела Перманенте, у Милану, на изложбу поводом прославе 70. рођендана Текса Вилера.
Заигра човеку срце кад осети такво нешто, дал због величине јубилеја или се пак у мени пробудила она страна ланца ДНК а коју је узидао мој деда са мамине стране – „шеста личка и трећа крајишка“и који је у реалном времену, вероватно као Текс, улазио у музеј са коњем и колтом.
Звучну слику догађаја Италијани су поставили фантастично, а кад на почетку овог мултимедијалног спектакла уђете у вагон старог воза који је у ствари времеплов и који нас враћа у 1948. тек онда заиста видите сву величину ове теме, на крају и изложбе.
Јер, Текс Вилер је, хајде да се подсетимо, име вестерн серијала који су давне 1948. креирали Ђанлуиђи Бонели, као сценариста, и Аурелио Галепини као цртач. Ради се о стрипу који је фокусиран на живот и путешествије главног јунака Текса, који је не само чувени ренџер, већ и поглавица Навахо Индијанаца. Текс је требало да се презива Килер јер већ на самом старту рока негативце као Бата Швабе, али је процењено да ће рецезенти бити наклоњенији стрипу ако се уместо „К“убаци „В“у презиме.
Овај стрип је, по некима, зачетник и целокупног „црног таласа“у Италији, тако да Дијаболик, Криминал, Сатаник па и Алан Форд у неку руку дугују захвалност чика Бонелију. Насилан од самог старта, у први мах стрип је прошао готово неопажено, међутим, са растом популарности вестерн филмова и нарочито шпагети вестерна у Италији, Текс почетком шездесетих доживљава прави бум, постаје најтиражнији и најпопуларнији италијански стрип и то остаје до данас! Амин!
Текс у својим авантурама има помоћ Кита Карсона, џангризавог маторог јарца, како га од милоште крсти, затим ту је његов син Кит из брака са Индијанком Лилит, ћерком поглавице Црвена стрела, а са њима је често и Тајгер Џек Навахо Индијанац и они
се заједно боре против најразноразнијих негативаца од мексичко/кајунско/ индијанских банди до корумпираних велепоседника.
Концепт је веома једноставан али траје 70 година! А?
А пазите ово: У истом музеју, испод изложбе о Тексу, коју сам имао срећу да посетим, јесте и изложба чувеног италијанског сликара Каравађа. Морао је да се спусти у подрум, да хорде љубитеља нашег каубоја дођу да виде и чују још по коју реч о свом идолу.
Изложба је конципирана тако да после пуцњева и топота коња и после воз/времеплова улазите у просторе који су окренути креаторима лика: ту је прва Бонелијева машина на којој је куцао сценарије, ту су прве скице Галепове - где Текс личи на Гарија Купера, прва табла стрипа, прва насловна страна... Прелазимо у педесете године, па у шездесете, када стрип добија формат који сви знамо, тзв. Бонелијев формат.
Текс цвета као лик, ту су сви његови пријатељи, ту су затим и сви непријатељи, пратимо даљи развој стрипа, други цртачи долазе да замене легендарног Галепа, ту су њихове оригиналне табле, насловне стране, Тици, Цвители, Виља...
Мултимедијални садржаји су свуда око вас, можете гледати интервјуе са сценаристима и цртачима кроз године, процес настанка стрипа, али и развој италијанског друштва и Текса од 1948. на овамо.
У посебном делу можете се чак и сликати са Тексом па слику послати себи на мејл. Ту су и подаци колико је пута Текс рањен, колико је пута спасио Карсона и обрнуто, па чак и колико је пута понудио саговорника пивом. Посебан део је посвећен нестриповском поимању Текса.
Ту су Ђулијана Ђема плакати за заборављени каубојац под именом Текс, па одећа, фигурице, пиштољи за децу, па јакне, мајице... СВЕ! Дуж огромног зида поређане су све насловне стране од почетка до данас. Та сцена изгледа нестварно, и тек ту схватиш о каквој се количини материјала ради.
Посебно место, посвећено је чувеној специјалној епизоди Долина терора коју је нацртао легендарни Магнус илити Роберто Равиола, један од твораца
Текс цвета као лик, ту су сви његови пријатељи, ту су затим и сви непријатељи, пратимо даљи развој стрипа, други цртачи долазе да замене легендарног Галепа, ту су њихове оригиналне табле, насловне стране
и цртач Алана Форда. Магнус је ту епизоду цртао седам година, и никад је није завршио. Умро је, не нацртавши насловну страну.
А на крају изложбеног простора, на излазу из музеја – рај за нас фанатике - продајни простор издавачке куће Бонели! Старији човек са уредно негованим брковима, у ролци, купио је на пример сандук динамита, у коме се осим сламе и лажног динамита налазе и репринти првих пет формата у ком се стрип појавио у први мах, све са чувеном епизодом Мистериозни тотем. Други су куповали потернице са ликом Текса, или постере Мефиста. Ја сам, на пример, морао да повучем бисаге пуне стрипова које би једва понео и Тексов коњ... Једном речју – спектакл! И док сам излазио из музеја, уз звуке звиждања меткова и рзања коња, и док је зубато сунце тонуло за зграду Миланске скале, било ми је топло ко да сам у пустињи Аризоне! Да сам имао шешир, сигурно бих га накривио. Сео сам у прву кафану и наручио одрезак дебео два прста, брдо кромпирића и пиво... Cento Anni Tex!!!