БИТКА ЗА ДУШУ АМЕРИКЕ
Избор у САД 2020.
Кампања за председничке изборе 2020. почеће врло рано, будући да је до прве дебате претендената на председничку номинацију Демократске странке остало још мање од четири месеца. Ови избори биће од великог значаја за Сједињене Државе, њихове савезнике и непријатеље, трговинске партнере, те глобалну економију. Одлучиваће се о томе каква ће бити америчка политика по питању трговине, енергије, корпоративних пореза, дуга, одбране, климатских промена и којечега другог.
Апсолутно је прерано предвиђати ко би могао да буде председнички кандидат демократа, а камоли да ли ће он или она моћи да 2020. победи на изборима. Али демократе очигледно верују да је председник Доналд Трамп екстремно рањив (његов тренутни рејтинг је негде око 44 одсто). Стога је време да се баци поглед на стање на демократском фронту.
Пажња је засад фокусирана на сенаторе: Камалу Харис (Калифорнија), Корија Букера (Њу Џерси), Кирстен Џилибранд (Њујорк), Елизабет Ворен (Масачусетс), Ејми Клобучар (Минесота) и Бернија Сандерса (Вермонт). Очекује се
да се у трку укључи и бивши потпредседник Џо Бајден; једна анкета показује да би он добио највећу подршку, те да иза њега следи Сандерс. Милијардер Мајкл Блумберг, бивши градоначелник Њујорка, сенатор Шерод Браун и медијска сензација Бето O’Рурк (Тексас) такође би могли да се кандидују.
Тренутни претенденти у редовима демократа могу се поделити у два табора. Они на крајњој левици (Сандерс, Ворен, Харис, Букер и Џилибранд) залажу се за масовну експанзију државних овлашћења у складу са скандинавским моделом демократског социјализма. (Као што се из овог поистовећивања „крајње левице“са скандинавским моделом види, тај појам, овако како га користи аутор текста, треба схватити крајње условно, прим.) Ово подразумева високе стопе пореза за имућне и корпорације, те државни систем здравствене заштите. Они подржавају и радикално реструктурисање америчке енергетске политике, у складу с такозваним Зеленим Њу дилом, који између осталих подржава и новопечена демократска чланица Представничког дома Александрија Окасио-Кортес. Ова иницијатива предвиђа адаптацију сваке зграде
у САД како би постала енергетски ефикасна, убрзано избацивање фосилних горива из употребе, те замену великог дела авиосаобраћаја унутар САД националним системом брзих возова. Њихова залагања садрже и списак лепих жеља када је у питању „друштвена правда“, укључујући гарантована радна места и годишње одморе, те загарантовани основни приход за оне „неспособне или неспремне да раде“.
Насупрот томе, вероватни претенденти с левог центра - Бајден, Клобучар, Блумберг и Браун (ако се буду укључили у трку) - залажу се за много постепеније политичке мере, тврдећи да је земља само до неке мере спремна за промене и само донекле у стању да их себи приушти. Свако од њих ће тврдити да је у стању да добије изборе захваљујући подршци партијски неопредељених и неодлучних кандидата, те умерених републиканаца.
Ако је историјско искуство од икакве користи, кандидати који иза себе већ немају један председнички мандат ретко кад се једноставно прошетају до партијске номинације. Бил Клинтон је 1992. председничку номинацију Демократске странке добио након што се опоравио
од потенцијално фаталних проблема које је имао у раној фази кампање. На републиканској страни, Џон Мекејн је 2008. готово већ био елиминисан из трке пре него што је преокренуо ситуацију и стигао до председничке номинације.
Неки од демократских кандидата за 2020. би такође могли да превазиђу почетне проблеме. То укључује контроверзни ДНК тест коме се подвргла Воренова у неуспелом покушају да покаже да има делимично индијанско порекло, Букерову изјаву да свет не може себи да приушти да и даље конзумира месо због тога што гасови које испуштају краве садрже метан, те најаву Харисове да планира да елиминише приватно здравствено осигурање, на које се данас ослања већина Американаца. Неко од ово троје би чак могао да начини изненађење и постане председник. Или би пак могао да догура до страначке номинације за председника и онда једноставно испари на великој сцени, остајући тек фуснота у историјским књигама, као што је био случај са (неуспелим демократским председничким кандидатима, прим.) Џорџом Мекгаверном, Волтером Мондејлом и Мајклом Дукакисом.
На републиканској страни неизвесност је далеко мања: требало би да се деси неко чудо па да Трамп не буде поново номинован. Бивши гувернер Масачусетса Вилијам Велт је тек мања сметња, док бивши гувернер Охаја Џон Касић још разматра да ли да се кандидује. Бивши генерални директор Старбакса Хауард Шулц могао би да се на изборима појави као независни кандидат, чиме би разбеснео демократе који страхују да би се на тај начин један број гласова који би иначе завршили на конту њиховог председничког кандидата одлио ка њему.
Најважнији фактор на изборима 2020. биће стање америчке економије, која је тренутно веома снажна, делом захваљујући Трамповим пореским реформама и његовом укидању регулаторних мера које је увела администрација Барака Обаме, иако актуелном председнику тек мали део бирача то уписује у заслуге. Поред тога, Трамп потенцијалним републиканским гласачима може да буде привлачан због неких других значајних достигнућа током првог председничког мандата, попут обнове армијских капацитета, именовања двојице конзервативних судија у Врховни суд, те новог (мада ризичног) приступа односима са Северном Корејом и Кином.
Изазов за Трампа у 2020. биће да довољан број бирача са средине убеди да му дају још четири године, упркос нелагоди коју осећају због његовог понашања. Остаје да се види да ли је Трамп у стању да ублажи тон својих твитова како би смањио број бирача које ће њима увредити, те да ли ће, као у овогодишњем говору о стању нације, у покушају да реши важна питања посегнути за подршком обе странке, као што је то учинио у случају важних закона чији је циљ реформа кривичног законодавства.
Анкете показују да демократе највише вреднују кандидата који може да победи Трампа. Уколико Трампови изгледи за реизбор ослабе, то би могло да увећа вероватноћу да председничку номинацију Демократске странке добије кандидат крајње левице са радикалном агендом. Али ако подршка Трамповом начину вођења земље порасте, избор таквог кандидата могао би да буде увод у изборни дебакл демократа.
Ако избори 2020. буду тесни, исход би могао да зависи од малог броја савезних држава у којима ће трка бити неизвесна, од којих су неке смештене на америчком Средњем западу, где живи много бирача из редова радничке класе који се осећају угроженим од националне демократске елите. Зелени Њу дил неће бити добро примљен међу онима који у Пенсилванији раде на експлоатацији нафте из уљних шкриљаца, нити међу рударима из Охаја, или потрошачима електричне енергије из тог дела земље. Као што неће добро бити дочекана ни левичарска културна агенда.
Како тренутно ствари стоје, оно што највише ради у корист демократских претендената, изузев ако се економске прилике не погоршају, јесте Трампово понашање, док највећу наду за Трампа представља радикална политичка агенда многих демократских кандидата. Ако се ови трендови наставе, председнички избори 2020. биће подједнако драматични и непредвидиви као и они претходни.
Највећу наду за Трампа представља радикална политичка агенда многих демократских кандидата