Мубадале за будале
АЛЕКСАНДАР ИВАНОВИЋ, ЧЛАН ПРЕДСЕДНИШТВА И ПРЕДСЕДНИК БЕОГРАДСКОГ ОДБОРА СДС
Мерцедес је у Србију „долазио“сваки пут када је требало бацити прашину у очи бирачима, баш као што се за сваку унапред најављену, а никада нереализовану мегаломанску инвестицију, попут Данијелија, Мубадале, Тениса кривац тражио међу политичким супарницима
Ако власт настави да управља земљом као до сада губитници ће бити сви грађани, јер је њима најважније да по сваку цену сачувају рејтинг Вучића. Циљ уједињења ДС није само рушење режима већ да створимо странку проевропске грађанске опције која ће бити у стању да одговори на питање - а шта дан после рушења овог режима
Александар Ивановић има 37 година. Пре 16 година је ушао у политику само из једног разлога. „Због Зорана Ђинђића. Сећам се да је била недеља после подне, гледао сам на телевизији његов интервју, неколико минута пошто се емисија завршила зазвонио ми је телефон, мој кум је рекао: `Види, гледао сам сад Ђинђића и размишљао сам да се учланимо у ДС`! Био сам запањен, питао сам га да ли је могуће да ми то говориш? Да ли је ово нека скривена камера!? Ја све време док га слушам само о томе размишљам!“
Наредног дана Александар је потписао приступницу, од тада је прошао кроз различите страначке органе и функције, напустио је ДС са Борисом Тадићем, а његово име се ових дана помиње у јавности као „ново лице“које би могло да представља СДС у обновљеном савезу са ДС и Заједно за Србију. Он сам каже да то још увек не може да потврди, али ни да демантује, јер се за сада разговара о модалитету сарадње три организације: „Просто још нисмо причали о персоналним решењима“. Себе не доживљава као „ново лице“, а чини се да га тај термин помало и нервира. Пре него што отворимо ту тему, разговарамо о обрту који се у суботу догодио на протесту „1 од 5 милиона“када су демонстранти предвођени лидерима Савеза за Србију ушли у зграду РТС-а.
Шта се догађа на улицама Београда? Чему сведочимо? Како ви ово разумете?
Искључиво као гнев народа који више не може да трпи страх, бахатост, примитивизам, насиље, вређање здравог разума, агресију, лажи, преваре. Постали смо таоци једне интересне групе људи који су приватизовали државу, енормно се богате и немају осећај да је закон обавезан и једнак за све.
Део јавности након протеста у недељу испред Председништва има утисак да сведочимо и некој врсти пораза опозиције и изгубљеној енергији грађанских протеста. Шта је ваш утисак?
Од када су, преко Телекома и продаје Коперникуса за 200 милиона евра, новцем грађана, омогућили да члан владајуће странке постане власник једине две преостале телевизије са националном фреквенцијом, тиме су постали апсолутни господари свих масовних медија у Србији. Већ седам година сведочимо стварању једне лажне слике целокупне политичке реалности, од тога да смо лидери у региону, привредни гигант са најбржим растом у Европи, па до креирања лажних слика са догађаја попут тог у недељу испред Председништва. Истина је потпуно другачија. Број апсолутно сиромашних је драматично скочио, у току је егзодус грађана који беже из ове земље, болнице нам остају без лекара и медицинског особља, Београд се нашао на листи најзагађенијих градова у свету, број мафијашких ликвидација је запањујући, ушли смо у другу годину како се налазимо са Сиријом, Ираном
и Северном Корејом на црној листи земаља са високим ризиком за прање новца из којег се финансира светски тероризам. То је само део реалности која демантује то што нам власт сваки дан поручује да живимо у бајци. Управо је зато борба против овог режима тако тешка и пуна изазова, а људе је могуће информисати и анимирати само радом на терену кроз јаку страначку организацију. Овде се не ради о поразу или евентуалној победи опозиције, јер ако они наставе и даље да управљају земљом на овај начин, губитници ће бити само грађани Србије.
Како разумете стратегију Александра Вучића да именује Бошка Обрадовића као вођу фашистичког покрета, а грађане као заведене од „фашиста“?
Они се само баве стварањем лажних утисака бруталном пропагандом. Нити је Бошко Обрадовић вођа тог народа који изражава незадовољство у више од сто градова и општина широм земље, нити ту има елемената фашизма. Истина је да су похапсили двадесетак младих људи, међу којима има средњошколаца и по хитном поступку им суде и шаљу их на 30 дана робије. Тако нешто се не памти. То је њихово виђење „златног доба Србије“. Најгласнији у одбрани својих другара су били средњошколци Филолошке гимназије, поред тога што су одржали час солидарности целој земљи, изнели су јасан ултиматум - ако нам не пустите другаре за 48 сати, на улицама ћете имати све средњошколце из Београда. Два сата касније председник најављује да ће их лично помиловати све. Изнуђен потез или превара, остаје да видимо. На моменте вам такве вести помуте осећај да се географски налазите не тлу Европе и да је 2019. година, јер све делује надреално.
Шта је ваш одговор оном делу јавности који од самог почетка протеста одбија да учествује у протестима у којима су Двери?
Пример градоначелника Зорана Радојичића најбоље показује колика је замка када се неко у политици квалификује само тиме што је „ново“лице. СНС-у је требало ново лице да умије старо лице Горана Весића за које нико не би гласао. Све је био само трик да се преваре грађани
Ја мислим да моменат у коме кућа гори није погодан тренутак за размештање намештаја по соби. Добро је да и ви и ја знамо где бисмо волели да нам стоји фотеља једног дана када се тај пожар угаси. Али у овом тренутку би приоритет свих који су искрено против овог режима требало да буде гашење пожара који нас је све захватио. Ми имамо посла са људима који се не либе ничега! Ова власт је од нашег друштва направила расадник у коме се годинам већ хране и заливају разне Јутке широм Србије. Неограничена моћ је додељена људима веома ограничене свести. Питање личне одговорности им је страна појава, најважније је по сваку цену само сачувати рејтинг Александра Вучића и његове странке. Не заборавите, Зоран Бабић је и дан-данас на месту директора Коридора! Симоновић председник општине Гроцка! Јутка председник општине Брус! За пад хеликоптера нико није одговарао, напротив, погинуле пилоте су прогласили пијаницама. Након рушења у Савамали под фантомкама, саопштено нам је да је „комплетан идиот“у врху градске власти, али никада и како се зове. То није нормално. Против тога се морамо борити.
Имате 37 година, шта мислите да ли ћете 40. рођендан прославити под режимом Александра Вучића ?
Ја никада не одустајем од борбе. Битније је имати јасан циљ и не одустајати од њега него да ли ће нам за његово остварење бити потребно шест месеци или три године и шест месеци. Ту је главно мерило за какве вредности се борите, а не временски период колико ће то трајати. Најважније је да нема предаје. Моја потреба да се супротставим ненормалности је једнако снажна без обзира на то да ли нас има као што Вучић каже 1.024, или 124. Ја се увек борим као да сам „1 од 5 милиона“.
Да ли би било природније да сте после убиства вашег стрица Оливера Ивановића размислили о повлачењу, уместо што се ангажујете још видљивије него ште сте то чинили претходних година?
Апсолутно не! Често препричавам наш разговор, крајем 2017, када ми је рекао где је све био и како је информисао странце, српску и албанску страну о безбедносним ризицима са којима се суочава. Рекао је: „Сви све знају, ако се нешто деси нико неће моћи да каже да није знао“. Покушао сам, као много пута пре тога, да га убедим да се макар на неко време склони из Митровице, прекинуо ме је и замолио да му то не радим и рекао: „Да спустим главу пред тим и таквим људима? Па то би значило да сам им признао да су победили и да сам одустао од свега у шта сам веровао цео свој живот! Верујем да бисте се на крају и ви као породица стидели тог мог потеза“. Никада се нисмо стидели ниједног његовог потеза, напротив. Васпитан сам да се пред бахатим и насилним људима никада не спушта глава.
Док се сећате тог разговора, његова супруга Милена Поповић демантује да се тако нешто дешавало?
Обећао сам породици да нећу коментаристи њене изјаве. Оливер је у једном од својих последњих гостовања на телевизији Н1 много тога објаснио, чак је изнео и запажање како су њему све урадили и преостало је само још да неко на њега пуца, али да се, ипак, нада да се то неће десити. Тај снимак је свима доступан. Нема потребе да било ко, почевши од мене, интерпретира оно што је он причао.
Да ли данас имате више вере да ће убица бити откривен?Доживљавате ли изјаве које долазе са српске и албанске стране као резултат озбиљне истраге или као политичке обрачуне?
Искључиво као политички обрачун. Када истрагу о убиству оптеретите политиком, онда смањујете могућност да се сазна ко стоји иза Оливеровог убиства. Моја породица никада неће одустати од борбе да сазнамо ко је тај који је одлучио и наредио: „Сад је доста, ликвидирајте га“.
Инсистирате на својој борби „за нормалност“. Шта је то што препознајете као ненормално?
Није нормално да власт подстиче оволику количину агресије и мржње. Није ми нормално да живим у земљи где је редовно стање да се сваки мој разговор с породицом на тему моје одлуке да учествујем у јавном животу завршава огромном стрепњом по моју личну безбедност. Знам да тако не реагује само моја фамилија, него свака у којој се неко одлучи да јавно иступа са својим ставовима. Ја желим да стварам породицу у земљи у којој учешће у јавном и политичком животу не подразумева стављање живота на коцку. У нормал-
Моменат у коме кућа гори није погодан тренутак за размештање намештаја по соби. У овом тренутку приоритет свих који су искрено против режима требало би да буде гашење пожара. Имамо посла са људима који се не либе ничега, а неограничена моћ додељена је људима веома ограничене свести
ном друштву је незамислива медијска сатанизација каквој је био изложен Оливер само зато што није подржавао Српску листу, испоставу СНС на КиМ. Незамислива је таква употреба пропаганде против неистомишљеника и још је незамисливије да за то нико не само да не сноси одговорност, него је и не осећа.
Да ли бисте били у стању да у телевизијском студију разговарате са Марком Ђурићем као политичар са политичарем?
У политици није пожељно реаговати спрам личних емоција. У том смислу као политичар са политичарем био бих спреман да се суочим са Марком Ђурићем у ТВ студију. Мој стриц је био веома искључив у ставу да у политици нема места за личне обрачуне. Није се једном десило да ме позове када у неком од мојих твитова препозна такав манир, и знао је да упути критику: „То што неко покушава да нас уваља у блато, па да се ту боримо, тебе не оправдава да на исти начин одговараш. Критикуј процесе, никад немој да критикујеш људе, нека се сами препознају. Немој да си личан, не смеш да будеш личан!“Увек сам био велики противник медијске сатанизације политичких неистомишљеника, након онога што се десило мом стрицу у том смислу, бићу још гласнији како се то више никоме не би поновило.
Да ли разумете начин комуникације за који се одлучио нови председник ПСГ Сергеј Трифуновић ?
То није мој стил. Сергеј Трифуновић је уметник, такав је, то сви знамо. Поштујем његову одлуку да свесно жртвује своју каријеру у име борбе за слободно друштво. На исти начин се дивим и другим уметницима који су се учешћем у грађанским протестима одрекли поклона у облику новца за своје пројекте који би им извесно следовао да су подржали ову власт.
Како преводите захтев дела јавности који се чује годинама: „Хоћемо нова лица“?
Ја желим да стварам породицу у земљи у којој учешће у јавном и политичком животу не подразумева стављање живота на коцку
Морам да признам да ми такви захтеви понекад звуче као да је у току избор манекена за колекцију јесен-зима. Моје уверење је да је подела политичара на „старе“и „нове“вештачка и више део маркетиншког него политичког процеса. Генерацијске промене у политици би требало да буду део природног процеса, а не маркетиншких стратегија. Ево, пример градоначелника др Зорана Радојичића најбоље показује колика је замка када се неко у политици квалификује само тиме што је ново лице.
У ком смислу?
Да ли је то ново лице донело нешто добро Београђанима? Да ли је то ново лице спречило сечу 150 стабала и планирано рушење зидина на Калемегдану? Не, није! СНС-у је требало ново лице да умије старо лице Горана Весића за које нико не би гласао. Све је био само трик да се преваре грађани. Уз пуно уважавање његове стручности у својој основној професији, као градоначелник ће остати запамћен као неко ко је отварао кућице за врапце. Озбиљно бављење политиком није сезонски посао. Да бисте били у стању да мењате средину у којој живите, свој град и државу, то подразумева велику посвећеност, знање и искуство.
Имате ли одговор на старо питање - шта се ново десило да би се данас поново саставили у ДС они који су се раставили?
Немогуће је да се супротставимо овој хоботници без стварања јаке странке и окупљања свих ресурса на једном месту. Без обзира на то да ли имате „нова“или „стара“лица, ако немате јаку инфраструктуру и организацију у свим деловима Србије, свака идеја о промени је осуђена на пропаст. Циљ уједињења ДС није само рушење овог режима. То ће се сигурно десити, колико год то некима деловало немогуће, доћи ће и тај дан, срушиће се као кула од карата у 24 сата. Наша жеља и обавеза је да створимо поново кредибилну странку социјалдемократске оријентације која би била јединствен и компактан стожер проевропске грађанске опције, странку која ће бити у стању да пружи одговор на питање - а шта дан после рушења овог режима?
Да ли имате одговор на оптужбе да „опозиција која протестује у овом драматичном моменту за српски народ на Косову, ради у интересу Харадинаја“?
То је лицемеран став. Ми о позицији Србије сазнајемо само из албанских медија и од западних аналитичара! Да ли нас то оптужују они који су тему Косова и Метохије изместили из парламента на насловне стране таблоида? Колико година уназад владајућа већина одбија о томе да разговара у парламенту? Неприхватљиво је да осуђују опозицију што говори на улицама, а претходно су јој укинули сваку могућност да се чује на било ком другом месту.
Да ли разумете снагу „оружја“власти за ућуткивање оних који се противе разграничењу: „Живиш на Врачару, а причаш о Косову“?!
У нормалном друштву је незамислива медијска сатанизација каквој је био изложен Оливер само зато што није подржавао Српску листу, испоставу СНС на КиМ. Још је незамисливије да за то нико не само не сноси одговорност, него је и не осећа
Шта то значи? Хоће ли се исти аргумент користити и уколико неко сутра отвори питање Санџака? Хоће ли оном ко никад није био у Санџаку бити одузето право да се изјашњава о том питању? Тај аргумент видим само као покушај да се избегне стваран друштвени дијалог око једног тако важног питања као што је Косово и Метохија. Ако бисте имали право на само један захтев за тај „дан после“, који помињете, шта би то било? Концепт друштва у коме неће бити могућ нови, али наш „Вучић“. Да судбина државе више никада не буде везана за судбину једног човека, јер од 2012. живимо у држави у којој је кључна државна стратегија изградња култа Александра Вучића.