ХОБОТНИЦА КОРУПТИВНИХ ПОСЛОВА
Гасификација у Гроцкој
Како је посао гасификације без тендера и директном нагодбом поверен Миленијум тиму, предузећу које је рушило у Савамали и гради Београд на води, и да ли за овај незавршени посао Драгољуба Симоновића везује само потпис на уговору или и списак подизвођача радова
Један од важних мотива за напад на новинара Жиг инфа Милана Јовановића, како се сумња, било је његово писање о незавршеној гасификацији општине Гроцка, која је била извор корупције. То је био најопаснији напад, али су пре тога напaднути уредник Жиг инфа Жељко Маторчевић, и још почетком марта 2016. независни члан Надзорног одбора Србијагаса Зоран Јанковић, који је такође упозоравао на корупцију са изградњом гасовода у Гроцкој.
Новинар Јовановић и члан Надзорног одбора Јанковић упозоравали су на ову корупцију много пре напада све надлежне, међу којима и тадашњег
премијера Александра Вучића. Након напада и један и други оптуживали су председника општине Гроцка Драгољуба Симоновића, једног од потписника уговора о гасификацији који су 25. децембра 2012. у свечаној сали општине осим њега потписали још Душан Бајатовић, директор Србијагаса и функционер СПС и представници Миленијум тима (Millennium Team). Уговором је било одређено и да ће радови бити готови до 25. децембра 2014, а они до данас нису завршени. Председник општине Симоновић је у међувремену притворен, па ослобођен, али не због спорне гасификације
већ због напада на новинара који је писао о томе.
Новинар Јовановић је осим што је извештавао о спорној гасификацији у општини у којој живи, послао и три писма тадашњем премијеру, а садашњем председнику Србије Александру Вучићу, који му до данас није одговорио. Јовановић је поднео и две кривичне пријаве Другом основном тужилаштву у Београду, 30. јуна 2015. и 13. октобра 2016, против Симоновића као потписника уговора о гасификацији Гроцке теретећи га за злоупотребу положаја, али није добио никакав одговор.
„У пријавама наводим да је уговор о изградњи гасовода направљен без тендера и да се разматрала само понуда Миленијум тима. Није спроведен поступак јавне набавке, већ је посао додељен директном погодбом без икаквих оправданих економских разлога. Доставио сам тужилаштву и уговор о пословно-техничкој сарадњи на гасификацији Горцке, који доста открива. Нисам добио никакав одговор нити сам позван“, каже за НИН Јовановић. За Симоновића је наведено и да као председник општине није обезбедио грађевинске дозволе за изградњу, што је општинска надлежност, а што није учињено до данас.
Тадашњем премијеру Вучићу није писао само новинар Јовановић, већ су му још 7. априла 2014. писмо упутили и тада председник Надзорног одбора Србијагаса у оставци Миливоје Милетић и независни члан истог одбора Зоран Јанковић. Надзорни одбор је именовала Влада Србије предвођена Вучићем, који је био информисан о свему. Милетић и Јанковић су у писму Вучићу детаљно описали многе сумњиве послове Србијагаса, међу којима је и изградња гасовода у Гроцкој.
„Надзорни одбор је на три седнице (2, 7. и 10) затражио информације о поступку изградње спорног гасовода у општини Гроцка. Извештај по овом захтеву пословодство Србијагаса доставило је на 14. седници и исти је потврдио сумње Надзорног одбора да се на свим локацијама у Београду изградња одговарајуће гасоводне мреже одвија без претходно прибављених грађевинских дозвола“, наводи се у писму упућеном пре скоро четири године Вучићу. Уз писмо је Надзорни одбор доставио и своју анализу извештаја пословодства Србијагаса.
Милетић и Јанковић су затим тражили од Србијагаса анализу о томе колики је степен реализације посла по уговору гасификације Гроцке, и колико је плаћено Миленијум тиму. Анализу је сачинио помоћник генералног директора Србијагаса за економију Милан Здравковић. Милетић и Јанковић раде априла 2015. извештај за Надзорни одбор у коме наводе да се из анализе Здравковића види штетност тројног уговора по Србијагас, али да се то не наводи тако експлицитно у његовој анализи. Они констатују у извештају да је „избегнута процедура јавних набавки иако се ради уговорној обавези од 29.360.080,80 евра“. Такође констатују да је Србијагас до тренутака израде извештаја исплатио Миленијум тиму 16.148.044,4 евра у 33 рате (више од половине планираног новца), а да је за исто време изграђено 107 километара од пројектованих 379 гасовода у Гроцкој (мање од трећине), те да су радови обустављени. У извештају се наводи и да је сама понуда Миленијум тима увећана 15 одсто у односу на предрачунску вредност, те да је пројектна документација која је коштала 390.400 евра наплаћиване два пута. Констатује се и да је почетак радова каснио осам месеци, јер је увођење у посао било тек 18. јула 2013.
„Овакав уговор је нонсенс и комплетно је штетан по ЈП Србијагас, а самим тим и по Владу Србије која је гарант за подизање кредита ЈП Србијагаса за текућу ликвидност“, закључују у извештају Милетић и Јанковић.
Ни на овај извештај није реаговала ниједна државна институција, иако се ради о државном предузећу и милионској штети. Једино што се десило је да су потписника извештаја који указује на корупцију Зорана Јанковића физички напали почетком марта 2016. полицајци у униформи у Гроцкој где и он живи. Кривични поступак је покренут, али до данас није одмакао даље од предистраге. На питање НИН-а ко стоји иза напада на њега, Јанковић каже: „То је био напад Симоновића, али се ја не плашим тих паликућа. Исто сам рекао полицији одмах после напада“. Јанковић данас не жели да говори о томе, нити о гасификацији Гроцке. Убрзо после напада Јанковић је изјавио да су га у Врчину ударали полицајац Горан Митић и још један припадник МУП-а, јер је открио корупцију у гасификацији Гроцке.
„Проблеми су почели 2012. када сам као члан Надзорног одбора Србијагаса, кога је именовала Влада, открио неправилности у раду ове компаније и локалне власти Гроцке. Поднео сам кривичну пријаву против потписника уговора о гасификацији, Драгољуба Симоновића и још неких особа. Тада су почели моји проблеми са локалном полицијом, на чијем челу је доскора био Славко Симоновић, Драгољубов брат, а која ме непрестано провоцира. Треба да се зна да је посао око гасификације добио Миленијум тим, који је као подизвођача ангажовао фирму Симоновићевог детета. После овог напада обратићу се Влади питањем - да ли треба као њен службеник да наставим да контролишем законитост пословања Србијагаса“, изјавио је за Блиц Јанковић после напада. Новинар Јовановић тврди да је предузеће ДТ Градитељ професионал, повезано посредно са сарадницима и
На извештај о штетности уговора није реаговала ниједна државна институција, али су Зорана Јанковића, потписника који указује на корупцију, физички напали полицајци у униформи у Гроцкој где и он живи
децом председника општине Гроцка Драгољуба Симоновића било међу подизвођачима ангажованим на гасификацији у овој општини. „То предузеће је учествовало у гасификацији и добијало је и друге бројне послове са општином. Оно је међу 18 подизвођача Миленијум тима које је добило посао од Србијагаса за гасификацију Гроцке. Предузеће је мењало имена. Повезали смо га са ћерком Симоновића, Јеленом (удато Стаменовић) јер смо нашли да је она хтела да укњижи простор у Улици кнегиње Зорке на Врачару где је адреса предузећа. Да завара траг Симоновић је то предузеће регистровао на породицу свог сарадника и књиговође Милорада Шешлије“, каже за НИН новинар Јовановић. Према подацима из Агенције за привредне регистре власник ДТ Градитељ професионал је Катарина Шешлија, а директор Милош Шешлија. Они су снаја и син књиговође Милорада Шешлије. Зграда у којој су просторије овог предузећа у власништву је државе.
Иначе, друга два потписника уговора - Бајатовића, као директора Србијагаса, и представнике Миленијум тима, раније су јавно критиковали високи функционери СНС-а доводећи их у везу са корупцијом. Зорана Михајловић је као министарка енергетике 2013. прозивала Бајатовића и тврдила да не ради добро и да би и тужилаштво требало да се позабави пословањем Србијагаса.
„То предузеће не функционише како треба. Из извештаја ревизора се види да се мора проконтролисати пословање Србијагаса“, говорила је тада министарка Михајловић и чак се упитала: „Да ли то значи да би неко сматрао да је бар толико одговоран у Србијагасу да поднесе оставку?“Међутим, Михајловић је од 2014. министарка саобраћаја, грађевинарства и инфраструктуре, док је министар енергетике у последње две владе и такође од 2014. Бајатовићев страначки колега Александар Антић.
Од када је Бајатовић директор Србијагаса, од 2008. са предузећем Миленијум тим уговорени су бројни послови гасификације широм Србије. Сувласници Миленијум тима по 50 одсто су Иван Бошњак и Стојан Вујко, који су се појављивали у предизборним спотовима Бајатовића. У изборној кампањи 2012. представници сада владајућег СНС-а прозивали су Миленијум тим због наводне корупције. Истицала се опет садашња министарка Михајловић која је говорила „Ивичино предузеће“алудирајући на председника СПС-а Ивицу Дачића. Данас је Миленијум тим један од главних извођача радова на најважнијем грађевинском пројекту садашњег режима - Београд на води. За нелегално рушење два објекта у Савамали због овог пројекта у Привредном суду управо је Миленијум тим оглашен кривим, а води се још неколико поступака због исте ствари. Напредњаци од формирања коалиције са СПС-ом 2012. више нису прозивали Миленијум тим. Ова приватна фирма је пословање проширила и на предузећа повезана са функционерима СНС-а.
Уредник и новинар Жиг инфа тако наводе да је Миленијум тим као подизвођача узео за гасификацију у Гроцкој ДТ Градитељ професионал, који доводе у везу са председником ове општине који је уједно председник грочанског општинског одбора СНС-а, па члан београдског одбора и Главног одбора владајуће странке.
До данас нема чак ни најава да ће било која надлежна државна институција испитати спорну гасификацију. Да је на дописе о корупцији реаговао садашњи председник, да су полиција и надлежна тужилаштва водили истрагу вероватно новинари и члан Надзорног одбора не би били ни нападнути. Уредник Жиг инфа Жељко Маторчевић брутално је претучен 9. октобра 2018, а нападачи до данас нису откривени. У ноћи између 11. и 12. децембра 2018. запаљена је кућа новинара Јовановића, а он и његова супруга су се спасли у последњем тренутку. Јовановић није само против Симоновића подносио пријаве за корупцију, нити је само писао властима и Вучићу, већ је пријавио полицији председника општине Гроцка да му је лично претио, али није било реакција. И поред бројних доказа истрага је покренута тек након што је то постао један од захтева протеста Један о пет милиона, а проширена је на Симоновића после међународних притисака (о овом детаљно у тексту Привилеговани џелати у НИН-у од 14. марта 2019).
Друго основно тужилаштво је недавно подигло оптужницу за тешко дело против опште сигурности на штету новинара Јовановића. Тужилаштво је затражило максималну казну од осам година за Симоновића, док је за Александра Маринковића, оптуженог као непосредног извршиоца, затражило шест година. По пет година је тражено за двојицу посредника, полицајца Игора Новаковића и Владимира Михајловића.
Адвокатица Ана Матић Алимпијевић, која заступа нападнутог Јовановића, каже: „Срж овог предмета је требало да буде у томе да је држава, односно надлежни тужилац, могао да препозна и закључи из свих изведених доказа, да је ова група смишљено деловала да угрози живота Милана Јовановића, а не његову имовину.“Она наводи и да постоји оправдана бојазан о томе како ће се овај поступак правоснажно окончати.
Још већу бојазан изазива то да се нико у држави у овом случају до данас није бавио главним узроком насиља, а то је корупција. Напад на новинара Јовановића је најекстремнији, јер му је био угрожен живот, али је и један у низу претходно нерешених напада на члана Надзорног одбора Србијагаса и уредника Жиг инфа који су такође указивали на корупцију у Гроцкој. Илузорно је очекивати да ће насиље бити заустављено док се не сузбије корупција. У овом случају не да институције неуспешно покушавају да сузбију корупцију већ ништа не покушавају, о чему сведочи изостанак било какве реакције на пријаве и упозорења. Сви су глуви, почевши од садашњег председника Вучића коме су осим новинара Јовановића на могућу корупцију приликом изградње гасовода у Гроцкој указивали и чланови Надзорног одбора Србијагаса који је формиран на иницијативу Владе коју је он предводио у том тренутку. Због оваквог односа државе и њених представника према корупцији и насиљу које је прати, намеће се питање: ко ће следећи бити нападнут?
Милетић и Јанковић су у писму Вучићу, детаљно описали многе сумњиве послове Србијагаса, међу којима је и изградња гасовода у Гроцкој
Уговор је штетан по Србијагас, а самим тим и по Владу Србије која је гарант за подизање кредита