Драган Великић ТИХИ И ПРЛЕ, ВРЕМЕ ЈЕ!
Знање, али и морал, одговорност и пре свега људскост и честитост, особине су које у сваком од нас тражи наш председник. И не треба да ми каже било шта. Ако ме је предложио на функцију, онда знам шта ми је чинити“, рекао је Зоран Бабић, директор ЈП Коридори Србије одмах након судара код наплатне рампе Дољевац у којем је погинула Станика Глигоријевић.
Како не бити ганут овим речима? Какав формат! Каква морална громада! Каква одговорност! Пре свега, одговорност према председнику.
Речено‒учињено. Дан касније, министар полиције Небојша Стефановић изјавио је на ТВ Пинку да Зоран Бабић подноси оставку, и да више неће бити директор Коридора Србије.
Отада су прошла два месеца, а Зоран Бабић, познатији као Ваздуплохов, и даље је на функцији, са истом платом и бенефицијама. Ипак, тиме није умањен утисак који су његове речи, као и речи министра Небојше Стефановића, оставиле у главама хипнотисаног дела становништва Србије. То су они грађани који живе у „стварности“таблоида и ријалитија. А у тој стварности ‒ која је за њих једина, и као таква без знака навода ‒ плате су одавно прешле 500 евра, пензије никада нису биле веће, Мерцедес и српски Икарбус већ три године успешно сарађују и производе модел аутобуса који је најпродаванији у Југоисточној Европи, немачки месни гигант Тенис увелико шири фарме по Војводини и приближава се планираном броју од пет милиона товљеника годишње, сви објекти са макете Београда на води изграђени су у предвиђеном року, сви станови распродати...
Могли бисмо унедоглед низати лажи председника Александра Вучића и његове дружине којима нас свакодневно засипају путем режимских таблоида и телевизија са националном фреквенцијом. То што, рецимо, немачки „краљ меса“Тенис, још увек није дошао у Србију, не спречава једног другог краља да сендвичима храни своје товљенике, на путу у обећану будућност Србије.
Исто се истом радује. Нема сумње да председник Вучић налази у људима од поверења баш оно што је истакао Зоран Бабић: људскост и честитост. И нема сумње да те данас тако ретке особине ‒ људскост и честитост ‒ и сам председник има у још већој количини него његови блиски сарадници. Довољно је само сетити се његових речи поводом рушења нелегалног угоститељског објекта од 1.000 квадрата на Панчићевом врху на Копаонику: „За нелегалне објекте поступиће се у складу са законом, иако ја нисам човек који је одушевљен рушењем, ја сам одушевљен тиме када неко нешто гради, али не можете да градите када је нешто супротно закону. Још једанпут ћете бити разочарани ви који сте се надали да можете да покажете како има неких кругова који управљају Србијом и како им власт и држава не може ништа.“Ко је тај кога до суза нису гануле председникове речи да он није човек рушења, већ градње. Зар смо заборавили колики је био његов гнев на „комплетне идиоте“који су порушили део Херцеговачке улице у Савамали? И како их је по кратком поступку открио и казнио?
Ипак, оно што случај нелегално подигнутог објекта на Панчићевом врху показује, јесу могућности које има обичан човек у Србији. Јер, у другим земљама то би могао да учини само неко веома близак врху власти, рођак или кум, а у Србији, ето, обични људи, анонимуси ‒ једна угоститељка и један трговац отпадом и нафтним дериватима ‒ успевају не само да подигну објект усред националног парка, већ и да га нелегално прикључе на електричну мрежу и водовод.
Шалу на страну, неко, ипак, стоји иза свега тога. Неко веома моћан. Неко ко није ни угоститељ, ни трговац отпадом. А вероватно, ни керамичар.
И зато су важни протести грађана. Време је за повратак отписаних. Тихи и Прле опет су међу нама. Јер, тако су и партизани почели. Прво су биле тројке, па одреди, бригаде, дивизије, и на крају армије.
Још увек је рано да „одметници“у службама безбедности посегну за ковертом са планом „Б“. Ваља прво испоручити Косово, па тек онда претрчати, и спречити 6. октобар?
А за крај, што би рекли Монтипајтоновци, „something completely different“‒ нешто сасвим друго.
Да ли је отац француског министра унутрашњих послова трговац оружјем коме рођени син сређује дозволе, и да ли је брат председника Немачке задужен за рекетирање инвеститора?
То што, рецимо, немачки „краљ меса“Тенис, још није дошао у Србију, не спречава једног другог краља да сендвичима храни своје товљенике, на путу у обећану будућност Србије