Револуција без директног преноса

Гил Скот-Херон, амерички музичар и песник, објавио је још 1970. да „телевизија неће преносити револуцију“. Пола века касније можемо потврдити да то важи за телевизије са националном фреквенцијом.

„Грађани Србије који немају кабловску телевизију остали су у недоумици шта се дешава зато што РТС није извештавао шта се дешава у њиховој кући и испред њихове куће“, рекао је о извештавању са суботњих протеста Жељко Бодрожић из НУНС-а.

Зато је терет „живих снимака“био на плећима присутних грађана – па колико батерије телефона издрже, издржале су – и на колеге са Н1 и шабачке телевизије. А заинтересованих очито није мањкало.

Подаци Н1 кажу да је та телевизија у суботу увече имала 31,5 одсто гледаности, чиме је потукла и Пинк и први програм РТС-а, мада између потоњих није било неке видне разлике. Као победница је – са 25,3 одсто – изашла и из недељног дневног телевизијског окршаја.

„Мислим да смо радили професионално. Преносили смо слику из РТС-а, али и ванредни дневник РТС-а, и конференцију за штампу министра Небојше Стефановића и обраћање директора Јавног сервиса Драгана Бујошевића на Пинку“, каже за НИН Југослав Ћосић, директор телевизије Н1.

Авај, рекли смо већ да револуција и телевизија из перспективе власти никако не иду заједно, па је Н1 увелико на мети државе. Министри Ивица Дачић и Александар Антић углас веле да је та телевизија позивала на насиље. Премијерка Ана Брнабић, пак, тврди да Н1 насиље није осудила.

„А ја сам на друштвеним мрежама осудио упад у РТС, јер никад нећу подржати упад у било који медиј на свету. Осуде Н1 су покушај да се наши новинари обесхрабре. Послаћемо писмо ОЕБС, Европској унији, Европској федерацији новинара, Репортерима без граница, свима који имају везе са медијима, и тражићемо заштиту од кампање против нас“, закључује Ћосић.