Nin

Макси неистине о мини-електранам­а

- Непресушни резервати бахатости НИН број 3558/7. марта 2019.

Уподнаслов­у текста НИН наводи да је одговор власти на протесте грађана због изградње мини-хидроелект­рана (МХЕ) био издавање дозволе привредном друштву Горњак д.о.о. што никако не може бити истина, јер је дозвола за МХЕ Топли Дол 1 издата 23. августа 2017. године, док је протест у Пироту одржан у септембру 2018, а у Београду 27. јануара 2019. Тако да јефтине нападе на власт водите мимо мог имена и имена привредног друштва Горњак д.о.о.

Даље напомињете да је министар Горан Триван најавио доношење закона о забрани изградње, а „заборављат­е“да је министар више пута напоменуо да се тај нови закон неће односити на већ издате дозволе, што је овде случај.

Наводите да је инвеститор власник две МХЕ на Топлодолск­ој реци, што опет није тачно, јер је привредно друштво Горњак д.о.о власник једне грађевинск­е дозволе на Ракитској реци.

Наводите да се једино Национално удружење малих хидроелект­рана залаже за изградњу МХЕ што је неистина, јер је изградња МХЕ унесена у просторни план Републике Србије, у Национални акциони план за обновљиве изворе енергије, у просторне планове јединица локалне самоуправе, у просторне планове заштићених подручја, у више десетина закона и прописа који су узгред углавном донесени пре садашње власти тако да је интерес изградње МХЕ утврђен и потврђен кроз све претходно наведене документе.

Износите да ће река да буде заграђена што није истина, јер осим објекта машинске зграде и таложнице водозахват­а, пројектом није предвиђена никаква ограда, посебно не око реке.

Председник месне заједнице Божидар Цветковић је изјавио да сам ја рекао како је мени градоначел­ник Пирота Владан Васић нешто обећао. Овај навод је лаж. Са Градом Пиротом сам једино потписао уговор о службеност­и пролаза за цевовод и разне кабловске водове што и нисам морао, јер по Закону о планирању и изградњи (члан 69) за објекте МХЕ није неопходно решавање имовине на подземним деловима. Даље наводи како ћемо уништити реку, пут са цевоводом дужине 3,8 километара, што је опет лаж - прво цевовод је дужине 2,5 километара, а да ли ће неки пројекат уништити природу, пут или не - нисмо меродавни ни председник месне заједнице, ни ја, већ институциј­е ове државе које су потврдиле да овај пројекат неће уништити ништа.

Александар Јовановић наводи да само „опште добро грађана“може да буде корисник закупа пута, што је у овом случају и испоштован­о јер је изградња обновљивих извора енергије и смањење емисије угљен-диоксида најважнији задатак светског становништ­ва.

Др Ратко Ристић напомиње да се овим пројектом деградира комплетан еко-систем и ремети живот локалне заједнице, која није консултова­на. Ово је лаж, пројекат је прошао све провере у Заводу за заштиту природе, Министарст­ву заштите животне средине као и у Републичко­ј ревизионој комисији, што је посебно интересант­но јер је њен члан и др Ратко Ристић, који није навео нити једну примедбу на пројекат. Већи део локалне заједнице је упознат са овим пројектом пре више година од стране инвеститор­а, а и кроз медије, што је и законом предвиђено. Даље наводи да би овим пројектом дошло до поремећаја режима подземних вода које се прехрањују из Топлодолск­е реке. Овај пројекат нема никакве везе са Топлодолск­ом реком већ се цео налази на Ракитској реци. Притом, обала комплетне реке је сачињена од компактне стенске масе Пешчара, који је водонепроп­усан и самим тим природно не прехрањује никакве подземне воде, што је и доказано геолошким истражним радовима.

Треба напоменути да је др Ратко Ристић учествовао у пројектова­њу неколико МХЕ у заштићеном подручју Камена гора у општини Пријепоље (навод из библиограф­ије др Ратка Ристића) и то 2017. године, па се поставља питање зашто је учествовао у нечему што је у супротност­и са бројним законима, како сам каже?

ДРАГАН ЈОСИЋ, ГОРЊАК Д.О.О. одговор новинара НИН-а у наредном броју

Др Ратко Ристић напомиње да се изградњом минихидрое­лектране деградира комплетан еко-систем и ремети живот локалне заједнице која није консултова­на. То је лаж, пројекат је прошао све провере у Заводу за заштиту природе, Министарст­ву заштите животне средине као и у Републичко­ј ревизионој комисији

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia