ХРОНОЛОГИЈА ПРОГОНА

Људи који су у Дајректу и РТС-у поштено радили свој посао постали су колатерална штета кампање која се против мене води годинама и која је прекинута само између 2015. и 2017. године, када сам се повукао из политике. С повратком у политику поново креће харанга

Априла 2014. године - после 20 месеци медијске кампање, ухапшено је двадесет људи који су са мном радили у граду, на основу две исконструисане афере. Већи део њих је провео у притвору, одвојен од својих породица, деце и пријатеља, у ћелијама са убицама и нарко-дилерима, скоро годину дана. Пет година касније тужилаштво је од једног предмета одустало, док за људе ухапшене на основу измишљене приче о малверзацијама на реконструкцији Булевара краља Александра и дан-данас нема ни оптужнице, а камоли суђења. И поред те чињенице Александар Вучић је пре неколико месеци рекао, цитирам: „Против Александра Бјелића (тадашњег градског менаџера) се очекује правоснажна пресуда ових дана.“Сви Вучићеви сарадници константно понављају да је за Булевар прихваћена понуда шест милиона евра скупља иако је и налазима вештака утврђено да то није истина. За тај пројекат је град Београд добио награду Европске комисије у износу од шест милиона евра за најбољи пројекат реализован средствима европских банака те 2010. године.

Од 2015. до пред крај 2017. године, када сам се повукао из политике, о мени није објављен ниједан негативан чланак. Александар Вучић ми је нудио да бирам између места потпредседника владе који би водио економију земље и места градоначелника Београда. Понуду сам одбио.

Крајем 2017. године одлучио сам да се вратим у политику. Од тог дана креће нови талас медијске харанге у коме сам 20.000 пута

за годину на телевизијама са националном фреквенцијом и у дневним пропагандним гласилима владајуће странке (Информер, Ало, Српски телеграф, Курир, Вечерње новости...) поменут као лопов, криминалац, насилник, човек који је продао Косово, одвојио Црну Гору од Србије... Преко педесет пута дневно су грађани Србије добијали негативну информацију о мени, а да никада, ни један једини пут, на те лажи нисам могао да одговорим. Дешава се потпуно иста ствар као 2012. и 2013. године.

Министар Стефановић је, 7. јула ове године, после најаве да ћемо за два дана показати доказе да је фалсификовао факултетску диплому, изашао са тврдњом да се проводи истрага против мене и људи који су радили у Дајректу. Премијерка је те тврдње потврдила. Сви њихови медији су на насловним странима објавили да сам под истрагом.

Сам сам 15. јула отишао у полицију да тражим да будем саслушан као лице које је под истрагом, према тврдњама највиших државних функционера. Речено ми је да немају сазнања да се било каква истрага против мене води. Саопштио сам то окупљеним новинарима. МУП ме је „демантовао“после неколико сати тврдећи да није тачно да нема никакве истраге против мене. Тада сам јавно рекао да ће по истом сценарију као 2014. због мене људи бити хапшени.

Хапшења су се и десила, 28. августа. Људи који су у Дајректу и РТС-у поштено радили свој посао постају колатерална штета кампање која се против мене води. На сву срећу, ипак се нешто у овој земљи променило у односу на пре пет година па су после саслушања пуштени кући без дана задржавања у притвору.

У пола два тог дана је потпредседница СНС-а Марија Обрадовић, на конференцији за медије, саопштила да је то доказ да сам умешан у малверзације и да је истрага то утврдила. У 16 часова је на поновљена питања новинара министар полиције изјавио да нисам ухапшен, јер се по том предмету против мене није ни водила истрага... Таблоиди и телевизије са националном фреквенцијом су ме наредних дана и поред те чињенице, и поред тога што људима који су приведени за наводну штету од скоро шест милиона евра није одређен притвор, ставили на све насловне стране означавајући ме као криминалца који је опљачкао РТС. Све је то јавно рекао и председник Србије неколико пута.

На мој јавно постављан захтев Александру Вучићу, након стоти пут изнете лажи да сам као градоначелник украо 500 милиона, да каже на којим сам пословима крао паре, колико сам украо на сваком од тих послова појединачно, ко ми је новац дао, да ли ми је дао у кешу или уплатио на неки рачун, председник СНС-а је одговорио саопштавајући нетачне податке о приходима, као и о расту фирме чији сам био сувласник и која је радила у више од десет земаља Европе. И те лажи је поновио још неколико пута у „медијима“, који никада нису објавили никакав мој одговор на те тврдње.

Тако сам за све оне који се информишу искључиво са пропагандних гласила Александра Вучића постао доказани лопов и криминалац. То што налаз судског вештака демантује драстичан пораст прихода моје фирме објашњавајући да се 2004. променио начин

Компанија је била највећа у Србији без иједног државног клијента и да је радила за светске гиганте попут Теленора, Хенкела, Бајерсдорфа, а то нико није објавио

обрачуна прихода због увођења ПДВ-а и да је раст био четири до девет (у зависности од курса евра који се примени), а не преко 13.000 одсто како тврде напредњаци, нико никада није чуо. То да је компанија била највећа у Србији без иједног државног клијента и да је радила за светске гиганте попут Теленора, Хенкела, Бајерсдорфа, нико није објавио. То да смо били највећи на територији целе бивше Југославије и да смо спортским правима трговали у пола Европе нико од људи изложених кампањи разних Пинкова и Информера, никада није сазнао. Као што није добио информацију да никада нисам имао офшор фирму, да је српска фирма била власник фирми и у Загребу, Сарајеву, Љубљани, као и то да сам сав новац од продаје примио у Србији плативши порез више од два милиона евра.

Пре више од десет година Саша Тијанић ме је питао какве аргументе имам за неку своју тврдњу. Одговорио сам му да је то што говорим истина. Тада ми је рекао реченицу коју сам запамтио и стално је цитирам: „У Србији истина није аргумент.“И поред свести да је стари Тијанић био у праву, и даље верујем да ће једног дана истина ипак победити.

А до тог дана заиста немам намеру да више никад никоме објашњавам нити да се извињавам што сам се за разлику од Александра Вучића и 90 одсто српских политичара у свом животу бавио и другим стварима осим политиком. И што сам у томе био веома успешан. Ја се поносим тиме какву сам компанију са својим сарадницима направио и сматрам то препоруком и гаранцијом да када људима у Србији обећавам да ће имати веће плате и живети боље, знам како то и да урадим. Ваљање по радикалском блату није спорт којим желим да се бавим. Вређање, мржња, лажи, клевете су оно у шта су у ових седам година претворили Србију. Не желим да будем део тога. Прихватам да ме називају вуцибатином, олошем, друштвеним талогом, издајником, лоповом, криминалцем, тражећи од својих сарадника да никада на исти начин не одговоре. И критикујући их када после стотог вређања не издрже и кажу или напишу нешто што није примерено друштву које желимо да изградимо. Тражим од свих да уместо тога говоре о сјајним људима захваљујући којима Србија постоји. Да помену више од 3.000 учитељица и учитеља који су пре неколико дана преузели бригу о 63.000 првака. То су људи који их ће за плату недостојну човека учити бројевима и словима, али им дати и сву своју љубав како би постали добри људи. Да помену све оне лекаре и медицинске сестре који ће за такве исте бедне плате лечити људе и помагати им. И полицајце који ће нас чувати, и возаче аутобуса који ће нас возити. И све остале који поштено и савесно раде свој посао, објашњавајући им да ће њихове плате драстично порасти кад отерамо ово зло које сада имамо. Када их питају одакле паре, да им објасне да је цена аутопута кроз Грделицу увећана скоро 50 одсто и да је за тих сто милиона евра сваки лекар почетник могао да има плату хиљаду евра, а медицинска сестра 500. Да се из износа колико је украдено на ауто-путу од Обреновца до Чачка могла сваком наставнику у Србији исплатити плата од 600 евра. Да би се заустављањем крађе и уградње од 60 одсто, која је постала нормална, и одустајањем од лудачких непотребних пројеката, могла покренути српска привреда, могло помоћи предузетницима, могле би се изградити нове школе и болнице.

Пливање у радикалском блату је спорт у коме ћемо увек бити поражени. То је њихов терен. Једини на коме знају да играју. Зато га напустимо одмах, не одговарајмо на свакодневне лажи, посветимо се људима и нудимо им конкретна решења, али и сан који ускоро можемо живети. Само тако ћемо победити.