ПРЕДИЗБОРНЕ ВИСИБАБЕ

Да ли је могуће заказивање избора пре редовног, пролећног рока и чему би такво убрзање могло служити

Стандардни весник избора процветао је у недељу на седници Главног одбора СНС – једнократна помоћ пензионерима у износу од 5.000 динара требало би да стигне 1. децембра, таман да им буде лакше да добаце до повишице, планиране за 1. јануар. Да ли то значи да би гласање за парламент и локалне скупштине могло бити заказано пре редовног пролећног термина, као што је у понедељак рекао Драган Ђилас, лидер Странке слободе и правде?

Разлога за изборно изненађење има, а најјачи је јачање притисака да се постигне договор Београда и Приштине – а то баш и није „жаба“чије би гутање власти пријало пре избора. Тезу да би званичном Вашингтону

одговарао такав међународни успех пре тамошњих избора оснажило је именовање Метјуа Палмера на позицију специјалног представника за Балкан.

С друге стране, постоји идеја да и Европска комисија изабере специјалног изасланика за Балкан, али се још увек не зна да ли ће се то десити: у понедељак је, након састанка са председником Александром Вучићем, министрима за европске интеграције и унутрашње послове и директором владине Канцеларије за Косово, о томе групи новинара говорио Петер Бајер, посланик немачког Бундестага и специјални известилац владајуће коалиције ЦДУ-ЦСУ за Балкан. Бајер је рекао и да је то његова стара идеја,

која нема везе ни са постављењем Палмера, ни са чињеницом да нови (будући) високи представник ЕУ за спољну политику и безбедност Ђозеп Бореј долази из земље која није признала Косово.

Разлог Бајеровог доласка у Београд, а потом и у Приштину битно се разликовао од разлога посете делегације Европског парламента, Едуарда Кукана и Кнута Флекенштајна, који су крајем прошле недеље разговарали са представницима различитих политичких опција како би боље разумели изазове и поделе на српској политичкој сцени: посланик Бундестага рекао је да је тек у Београду сазнао за деловање европског двојца, чиме је демантовао спекулације да је повећа

на фреквенција долазака европских изасланика у Београд (недељу дана раније долазио је Дејвид Мекалистер, председавајући Одбора Европског парламента за спољне послове) резултат најаве опозиционог бојкота предстојећих избора. Иако није приметио никакву политичку кризу у Србији, Бајер је, ипак, рекао да би бојкот избора и парламента представљао проблем у процесу нормализације односа Београда и Приштине, „али не озбиљан“. Као и бројни други западни изасланици, и он се јасно успротивио идеји бојкота.

Западно инсистирање да се на изборима учествује добило је додатно погонско гориво за актуелно унутаропозиционо препуцавање око тога да ли је бојкот корисно средство борбе или вид самоубиства. А пукотине у опозиционим редовима, јасно, са становишта власти одличан су разлог за евентуално заказивање пре термина предвиђеног законом.

Осим разлога за сазивање нешто ранијих избора, постоје и показатељи у понашању власти који би се могли тумачити управо таквим плановима. У њих, свакако, спада начин на који су напредњачки функционери искористили вест о хапшењу сарадника Драгана Ђиласа из његове бивше фирме: јесте да је тужилац већ истог дана одлучио да приведене ослободи притвора (о чему конзументи већине медија нису сазнали ништа) и јесте да је чудно да је било потребно толико година да се испита пословање које је одавно тема јавних сумњичења, али је свакако реч о добром средству за додатну криминализацију политичког противника. А оно је (средство) најефикасније кад је свеже – осим, наравно, уколико не буде освежено евентуалним исходом судског процеса (што је тешко очекивати) или додатним хапшењима.

Јасно је и да су напредњаци увелико у изборној кампањи („раскошној“, како је приметила Весна Пешић) а већ је одређен и рок – 10. октобар до када би локални одбори требало да сроче предлоге изборних листа. Као и обично, сасвим супротно законима али и захтевима стручног тима који је израдио 42 препоруке за одржавање фер избора, та кампања је огромним делом заснована на државним ресурсима, што се најбоље видело током вишечасовног, директно телевизијски преношеног отварања дела ауто-пута од близу Београда до Чачка.

Већ је заказана и нова седница ГО СНС за 11. октобар, што су, вероватно, ТВ станице већ уврстиле у своје сатнице, као што су и те како свесне и да ће се 15. октобра славити 11. рођендан СНС „уз представљање четворогодишњег плана за развој Србије“.

И без таквих догађаја, Вучић је, видели смо, у интензивираној кампањи – готово свакодневно гостује на некој од телевизија, дајући додатни разлог за закључак о изразито нефер условима. А на такво стање, упркос притиску и прозивкама из бојкоташког блока, опозиција нема јединствен одговор. Према доступним прогнозама, иако нису нестала неслагања унутар Демократске странке, цео Савез за Србију до краја септембра донеће одлуку о изборном бојкоту. У другим опозиционим странкама, чак и ако се на тај списак не уврсте оне које само формално имају опозициони статус, док, суштински, играју улоге по сценарију власти, постоје озбиљна неслагања у ставовима о бојкоту.

Најзанимљивији је, свакако Покрет слободних грађана, који није прихватио позив Драгана Ђиласа да одлуку о бојкоту донесе већ сада. Трифуновићеву иницијативу да Европска унија организује дијалог власти и опозиције, Вучић је у недељу помпезно одбацио („Сиктер!“), а трудио се да уверљивом учини и тврдњу да су зехтеви „такозване ЦРТЕ“и „такозваног Цесида“који се односе на стварање фер изборних услова већ усвојени.

Судећи по твитовима Сергеја Трифуновића, у ПСГ постоји свест да би Вучићу одговарало њихово учешће на изборима и да би то могао бити и разлог за објављивање анкета које говоре да би ПСГ прешао изборни цензус. Истовремено са свим могућим сумњама и уважавањем разлога за изборни бојкот код једног дела чланства ПСГ-а, ипак, постоје и уверења да би на изборима требало учествовати („Ја сам сигуран да ће се изборни услови под притиском међународне заједнице поправити. Већ су се обавезали на бољи парламент. На месту парламентарне опозиције ја бих испробао колико тога ће се придржавати“, твитнуо је у понедељак Александар Радовановић, члан Извршног обора ПСГ).

Након „свеопозиционих“састанака на којима је, тврде упућени, било договорено суздржавање од међусобних прозивки, управо та активност све је јача: с једне стране, из бојкоташког блока, учестале су оцене да сви који се залажу за излазак на изборе, суштински, раде за Вучића. Ни друга страна није нема – ка СзС лете стрелице садржане од оптужби за тоталитаризам, а оживљена је и подела на „бившу власт“, „садашњу власт“и „нову опозицију“.

Додатни камен спотицања стигао је у виду иницијативе Чедомира Јовановића да се формира предизборна прелазна влада: пре него што је Вучић, у обраћању напредњачким функционерима одбио такву идеју („Не док сам ја жив!“) опозиционари су се поделили на оне који би прихватили и оне који нипошто не би пристали на улазак у такву владу.

Искуство каже да је актуелна власт способна да повуче потез који би, упркос тренутној раштимованости у опозиционим редовима, могао да, уз помоћ бесних грађана које смо целе зиме гледали на улицама, помири све разлике које ремете заједнички, све чешће дефинисан као „борба за слободу“.

Сви услови за расписивање избора пре рока, зато, већ су створени - али то не значи и да ће таква одлука бити донесена. Неизвесност и неочекиване одлуке део су игре у којој је Вучић и даље успешан.

Иако није приметио никакву политичку кризу у Србији, Петер Бајер је, ипак, рекао да би бојкот избора представљао проблем у процесу нормализације односа Београда и Приштине, „али не озбиљан“ Пукотине у опозиционим редовима, јасно, са становишта власти одличан су разлог за евентуално заказивање избора пре термина предвиђеног законом