КО НА РИМ, КО ИЗ РИМА
Коначну реч о томе да ли ће бити владе с Демократском странком имали су регистровани корисници сајта на коме Покрет Пет звезда доноси све кључне одлуке
Матео Салвини не иде унаоколо с магарећим ушима на глави - а баш би и могао, с обзиром на то како је велемајсторски сам себе покопао у неуспелом покушају да испровоцира ванредне изборе, да би после њих дошао на чело италијанске владе; свакако би било забавније гледати га таквог него, као ономад, како онако разгаћен агитује по плажама. Али дрчни лидер десничарске Лиге, до даљег један од двојице потпредседника владе и министар унутрашњих
послова у техничком мандату, тренутно је преокупиран проналажењем криваца за сопствену лошу калкулацију у свима другима осим у себи. И зато најављује низ протестних скупова широм земље на којима ће иступати против онога што (лажно) представља као изневеравање народне воље, поткопавање демократије, страно мешање у домаће послове и шта све не; кулминација протеста би требало да уследи 19. октобра, за када је заказан велики митинг у Риму - „мирољубиви дан италијанског поноса“када би „тиха већина“, како је описује Салвини, требало да проговори. Подразумева се, његовим гласом.
Поједини либерални европски медији нису одолели искушењу да Салвинијев позив присталицама да се идућег месеца окупе у престоници назову најавом његовог властитог „марша на Рим“- несумњиво алудирајући на један други пешачки поход који се, такође једног октобра, само 1922. године, завршио тако како се завршио: уласком у најмрачнији период италијанске историје. Како год, повлачење историјске аналогије с доласком Бенита Мусолинија на власт - ситна пакост на рачун лидера Лиге - Салвинија сигурно није погодило: он одавно кокетира с наслеђем фашистичке епохе, рачунајући на сентимент једног дела популације који на тај период и даље гледа с одобравањем. На крају крајева, комбиновање традиционалних идеја крајње деснице с модерним популизмом је и помогло да у протеклих 15 месеци, колико је прошло од формирања одлазеће владе, Лига постане најпопуларнија странка, а он сам израсте у доминантну политичку фигуру у земљи.
Салвинијева фрустрација, јасно, произлази из тога што су, супротно његовој погрешној процени да је, због дугогодишњег непријатељства, савезништво његовог дојучерашњег коалиционог партнера, антисистемског Покрета Пет звезда (М5С) и опозиционе Демократске странке (ПД) немогуће - претпоставци на којој је заснивао читаву операцију рушења владе - та два табора кренула да раде на формирању нове владе, чиме би се избегло оно што је он желео: излазак на изборе на којима би Лига сигурно победила. И зато је последње две седмице, током којих су ти преговори вођени, Салвини настојао да искористи за додатно отежавање њиховог договора, у два наврата одбивши да бродовима за спасавање миграната одобри да пристану у италијанским лукама, знајући да би различит однос према мигрантској политици могао да минира и без тога већ довољно компликоване преговоре М5С и ПД.
Кључ за формирање владе М5С и ПД, ипак, лежао је на сасвим другој страни - у рукама чланства М5С, или, тачније речено, неких 100.000 регистрованих корисника интернет сајта Русо, на основу чијих онлајн гласова
ова бизарно устројена организација доноси кључне одлуке. Након што су преговори с ПД добро почели - брзим попуштањем демократа пред захтевом да досадашњи премијер Ђузепе Конте остане и на челу нове владе - па запали у кризу због неочекивано тврде позиције М5С, Конте је почетком ове недеље позвао чланове покрета да подрже формирање нове владајуће већине, и они су у уторак имали прилику да се на сајту изјасне о томе. Како је гласање протекло у време одласка овог текста у штампу још је било непознато, али у случају да предлог за ступање у коалицију с ПД није добио већинску подршку, то би значило да од нове владе нема ништа без обзира на начелни договор преговарачких тимова М5С и ПД; и да су ванредни избори ипак неизбежни. Упркос томе што на јесен Италију чека у овом тренутку много важнији задатак од евентуалног новог лова на гласове - усвајање никад важнијег буџета за наредну годину који би, уколико не би био у складу са критеријумима које је поставио Брисел (као што, уколико би о њему као премијер одлучивао Салвини, скоро сигурно не би био), могао да направи хаос не само у Италији, већ и у читавој еврозони.
Другачије речено: упркос евидентно сумњивој кредибилности онлајн гласања као наводне форме непосредне демократије коју М5С заговара (не треба много маште да се замисли колика је ту могућност манипулације), припадници покрета су ти који су имали моћ да већином гласова пониште договор с ПД и поплочају пут ка ванредним изборима - и тако Салвинију, уместо оних магарећих ушију, натакну круну на главу. Што би била прилична иронија, будући да би М5С, сада најјача странка у парламенту, после ванредних избора не само гледала у леђа Лиги, већ и готово сигурно испала из комбинација за поновни улазак у владу, јер би Салвини нове коалиционе партнере тражио и нашао у ултрадесничарској Италијанској браћи, евентуално и странци Форца Италија Силвија Берлусконија. Из перспективе М5С би стога једина рационална одлука била пристанак на савезништво с ПД, без обзира на стару нетрпељивост међу њима; али како рационалност у данашње време нешто и није на цени...