Скромне стопе

Ако се упоређује са првим кварталом ове године, могло би се закључити да је достигнутих 2,9 одсто раста БДП-а у другом кварталу напредак, али ако се упоређује са претходном годином или са очекивањима, закључак је супротан. Управо објављени податак сугерише, наиме, да овогодишњи економски раст Србије неће прећи три одсто, што је знатно мање од прошлогодишњих 4,2, али и мање од 3,5 колико се предвиђало за ову годину.

Структура раста БДП-а у другом кварталу указује на чињеницу да су, изузев грађевинарства, расли једино трговина и услуге, док се највећи пад и то већ хронично бележи у прерађивачкој индустрији и енергетици, које не само да месецима уназађују индустријску производњу, већ и опасно успоравају српски економски раст.

Осим тога, истраживачки тим Рајфајзен банке наводи у својој анализи раста БДП-а у другом кварталу 2019, како су допринос расту дале и повећана лична потрошња, услед скромног раста зарада, и потрошња државе због завршетка фискалне консолидације, односно резова у примањима јавног сектора и пензионера. Другим речима, дешава се управо оно што је у Србији виђено пре глобалне економске кризе, а што на концу није доприносило економском расту колико је штетило спољнотрговинском балансу. И овако скромна стопа раста последица је не веће производње струје или опоравка прерађивачке индустрије, већ раста трговине и услуга, захваљујући повећању потрошње. Доказ је наставак бржег раста увоза од извоза, односно повећање спољнотрговинског јаза. Аналитичари наводе да би започети нови инвестициони циклус могао допринети коначном расту БДП-а у овој години од три одсто, али да претњу свакако представља успоравање тражње у европским економијама, што се већ сада негативно одражава на српски извоз и индустријску производњу.