Могло је и горе
Оно чега су се многи у Немачкој прибојавали на крају се није догодило: на покрајинским изборима у Саксонији и Бранденбургу, на истоку земље, крајње десничарска Алтернатива за Немачку (АфД) јесте забележила рекордно добар резултат - освојивши чак 27,5 одсто гласова у првој, 23,5 у другој - али није успела да победи ни у једној. Хришћанско-демократска унија (ЦДУ) канцеларке Ангеле Меркел успела је да задржи статус најјаче странке у Саксонији (32,1 одсто), а њен коалициони партнер на савезном нивоу, Социјалдемократска партија (СПД), у Бранденбургу (26,2 одсто), па се сада очекује да, у сарадњи с другим странкама, поново формирају владе у тим покрајинама, и тако АфД, с којом нико не жели да сарађује, и даље задрже подаље од власти.
Но, то је и једина утешна вест с недељног гласања. Након што је АфД на савезним изборима 2017. постала трећа најјача странка у земљи и у међувремену ушла у све покрајинске парламенте, продор који је остварила на недељним изборима, иако очекиван с обзиром на популарност коју ужива на простору некадашње комунистичке Источне Немачке, још један је ударац не само двема традиционално водећим партијама, него и толико слављеном социо-политичком консензусу на коме је земља деценијама почивала. Јер, након што је иницијално просперирала на ксенофобној, па и отворено расистичкој реторици, експлоатишући тензије изазване неконтролисаним приливом миграната 2015. године, АфД је задржавајући мигрантско питање на врху листе приоритета - у скорије време успела, барем на истоку земље, у још нечему: да значајно продуби већ постојећи јаз између западних и источних Немаца.
Три деценије након пада Берлинског зида, те поделе не зацељују; напротив. Многи источни Немци сматрају да су очекивања од уједињења изневерена; да се њихова западна браћа према њима односе надмено, да су преузели све кључне позиције у друштву, укинули силна радна места и оставили људе без перспективе; и да је, све у свему, исток земље - где живи само 17 одсто укупног становништва Немачке - занемарен и у константно подређеном положају у односу на много просперитетнији и богатији запад. АфД се лукаво намеће као тобожњи заступник интереса тих незадовољних слојева - и, као што изборни резултати показују, то му добро иде. У доба кад демагошки популизам посвуда има одличну прођу, подстицање ресантимана још једном се показује као најефикаснији начин за раст подршке бирача.