До гласова уценама и отказима
ПАРАДОКСИ СРПСКЕ КАМПАЊЕ ЗА ИЗБОРЕ НА КОСОВУ И МЕТОХИЈИ
Уочи избора међу Србима је заступљена и техника „од врата до врата“, на која не куцају кандидати за посланике, већ њихови корпулентни представници. Многи са зебњом тврде да им све личи на атмосферу пред убиство Ивановића
Не можеш за некога да мислиш да је ратни злочинац, а онда да га мртвог користиш у личну промоцију, поручила је невенчана супруга убијеног Оливера Ивановића кандидаткињи коалиције Слобода на косовским ванредним изборима Ради Трајковић. Истовремено Милена Поповић Српској листи прашта спот - којим је непосредно пред убиство и након трогодишњег затвора за дела која није починио, један од најутицајнијих косовских Срба означен криминалцем и издајником - јер је то, каже, била „политика“. Рада Трајковић, пак, првој Ивановићевој сарадници Ксенији Божовић замера што се придружила СЛ, а сама је кампању започела на месту убиства свог политичког ривала.
Овај и слични парадокси ставили су у центар кампање српских листа на парламентарним изборима на Косову убиство, а не дела Оливера Ивановића, и не као фактор уједињења, него као
случај који их је додатно поделио. Рецимо да убиство лидера ГИ СДП заокупљује пажњу политичара, некадашњих ривала и партнера, али не као случај који се не сме поновити, него као чин који је анестезирао Србе од борбе за своја права, увео их у живот у константном страху и неотпоран на сваке врсте притисака. И то не без разлога, јер и ова кампања подсећа саговорнике НИН-а на дане пре Ивановићевог убиства.
Таблоиди се пуне старим и новим компромитујућим причама о представницима Срба који нису на листи Српска, Београд позива на јединство, а прави раскол, означавајући поново кандидате ван те листе противницима националних интереса. Ново у овој кампањи је, тврде саговорници НИН-а, до сада невиђен притисак на грађане и политичаре. Изнели су претходних дана на десетине примера грађана који су остали без посла зато што су они или њихови сродници макар и најситнијим
гестовима одлучили да се ставе на страну неке од преосталих листа коалиције Слобода (коју чине Прогресивно-демократска странка, Нова партија, две иницијативе и два независна кандидата), Партије косовских Срба и Самосталне либералне странке.
Сви саговорници НИН-а истовремено тврде да представници СЛ уцењују грађане, прете, шире страх, онемогућавају друге да воде кампању - скидајући им плакате, кажњавајући послом, социјалном помоћи која долази преко Канцеларије за КиМ, па чак и доласком батинаша на врата оних који на било који начин одлуче да допринесу кампањи друге листе. Изборни панел за жалбе и представке казнио је Српску листу са 30.000 евра због слогана „Кад Србија зове, ја дајем свој глас“, јер се у њему помиње „друга држава“. На пријаве за кршење прописа и нерегуларности, међутим, косовске институције не одговарају, делом вероватно
зато што не желе да се мешају у борбу Срба против Срба. Иако је обећао, представник СЛ Игор Симић до завршетка овог броја није одговорио на те оптужбе, нити на друга питања НИН-а.
Канцеларија за КиМ раније је саопштила да је наступ других листа позив на отрежњење оним сународницима који се још питају за кога треба да гласају, да они одбацују сарадњу са Србијом и нуде се на лицитацији својим албанским шефовима, те да су носиоци подле идеологије којој је јединство Срба препрека.
На изборе 6. октобра коалиција Слобода излази са идејом институционалног јачања Срба у косовском систему, Партија косовских Срба инсистира на борби против криминала, Самостална либерална партија је програм опстанка преименовала у програм „да се остане жив у овој кампањи“, сви се противе разграничењу, обећавају сарадњу с Београдом, али у фокус кампање не долазе предизборна обећања ни теме, готово да их и нема, него атмосфера страха и медијског прогона, коју је, тврде, створила Српска листа.
Слободан Петровић, председник СЛС, поименце наводи примере. „Најбољи лекар у Косовском Поморављу Јелица Крчмаревић данас је (у понедељак) остала без посла, док је била на одмору и два месеца пред пензију, јер нам се њен син јуче придружио. Радница у вешерају Дома здравља у Грачаници, госпођа Спасић, позвана је на разговор код директора у коме јој је речено да њен супруг мора да напусти нашу странку и јавно се изјасни за СЛ ако не жели да остане без посла. И остала је. Вечерас су у Штрпцу насилно стављали плакате СЛ на приватне објекте. Село Врбовац, општина Клокот, цело се јуче учланило у СЛС, а данас су њиховом представнику петорица криминалаца покуцала на врата. Покуцали су и његовој деци која живе у централној Србији. Овог тренутка су на КиМ три-четири директора ЕПС који контролишу запослене за кога ће да гласају.“
Представници листа опозиционих Српској тврде да се кампања спречава и физички – кидају се плакати, а Петровић каже да је билборде СЛС било могуће поставити једино у дворишта функционера те странке. Медији су наводно затворени за спотове ових странака, било отворено, било тако што им нуде неприхватљиве услове термине емитовање или ценовнике. С друге стране, описује Петровић, „они целу нашу заједницу држе под окупацијом. Завађају нас међу собом и праве раздор какав никад није био. Медији из Србије које контролише власт су њихово највеће оружје, али и државни апарат, који је цео стављен у службу СЛ.“
Спот коалиције Слобода на албанском, у коме се штавише тврди да је „Косово млада држава“, а Албанци позивају на подршку, редак је „легитиман“предмет спорења међу ривалима, у уобичајеној политичкој борби и уобичајеним политичким средствима. Кандидаткиња те коалиције Рада Трајковић, међутим, тврди да такве борбе нема и да се на Косову, између Срба, води вампирска кампања у којој она, на пример, да не би угрозила некога, сме да разговара с грађанима само тајно. „Моја комуникација са бирачима мора да буде невидљива, јер ко год са мном разговара постаје мета обраде сутрадан. Више ми није ни циљ да неко гласа за мене, само да сви сачувају главе и послове. С друге стране, они који би могли, интелектуалци и високопозиционирани, материјално обезбеђени грађани се повлаче. Одлазе на разговоре код (Милана) Радоичића и прихватају привилегије које им он нуди - новац, положај, имовину. У супротном, остају без посла.“
Потпредседника СЛ Трајковић јавно оптужује за страх и атмосферу прогона. „Радоичић диктира именовања, кадрира и поставља инфраструктуру у српским срединама, а Влада у Београду ради по његовом налогу, јер обећава и гарантује изборне победе. Пред њим дрхте професори универзитета и чекају на ред да их он прими. Криминал је ушао у готово све породице, а неморал је постао начин живота.“
У кампањи Трајковић се одлучила за помпезне изјаве. Због једне од њих - да постоје снимци Ивановићевог убиства, због које је критикована и за злоупотребу тог убиства током кампање, њен син је, како тврди, изгубио посао пре неколико дана.
Председник Партије косовских Срба Александар Јаблановић бивши је председник СЛ, на чије се страначке просторије пуцало по оснивању (а основана је тако што је цео покрајински одбор напустио Покрет социјалиста Александра Вулина). Теретили су га да је претио пиштољем другим Србима, а каже да нема прилике да размени аргументе са СЛ, јер они не долазе ни на дуеле на РТК. „Шта они има да причају са живим људима кад мртви за њих гласају“, ироничан је Јаблановић. „Њима је цео државни апарат на располагању да се обрачунавају са свим неистомишљеницима, што је као резултат имало да се у само једној 2017, такође изборној години, 52 људи из ПКС пребаци са једног на друго рад
Држе нас под окупацијом. Режимски медији из Србије и цео државни апарат су стављени у службу Српске листе Слободан Петровић
но место, 50-60 километара далеко од куће или да остану без посла. Кандидатима за посланике сада се деле отказе, ђаво је однео шалу.“
Јаблановић на оптужбе да издаје српске интересе и нуди се Албанцима, каже да Београд, само ако жели, може да уједини Србе. „Овде Србија никада није била присутнија, овде има више застава него одавде до Крагујевца, али Вучић тврди да на југу нема Срба и предлаже некакво разграничење да нас препусти Великој Албанији. Србима са севера пушта причу о подели, а јасно је да би прихватио било шта само да се ослободи Косова. Зато Вучић није мој председник. Он нас хоће све под један барјак, али барјак СНС, а не државе Србије. Па са оним ко под тај барјак неће, нико више не сме ни да се сретне, да попије кафу, а камоли да га зове на славу. Тако нас он уједињује.“
На претходним изборима СЛ имала је девет од десет гарантованих места за српске посланике. Једно је припадало СЛС, а Петровић очекује да ће сад освојити три или четири мандата ако у „буквалном смислу остане жив до тада“. На основу чега пројектује резултате када нико од њих нема истраживања јавног мњења? Петровић, који је својевремено био у коалицији са СЛ, темељи та очекивања на реакцијама грађана и осетној нервози СЛ. „Њихова нетрпељивост је кулминирала, страх им је већи јер губе подршку. А желе свих десет мандата. Ми водимо герилску кампању, а оптужују нас да смо издајници. Они знају да смо већи Срби од њих и да никада не бисмо радили против воље Београда, али држава није једна политичка странка и политика за Косово не може бити страначка него национална. Грађанима је све јасније шта се ту збива. Никада нисмо били толико разједињени и више уплашени, никада нам такав противник није био онај ко треба да нас штити.“
Јаблановић тврди да је расположење код бирача подељено. „Од активиста СЛ не може да се живи, а људи зависе од плата и социјалне помоћи. С друге стране, људима је доста криминалних кланова из Косовске Митровице, бахаћења представника Канцеларије за КиМ, доста им је СЛ чији посланици за све ово време нису заједно говорили ни 60 минута у скупштини. Сад чујем да шире баук да су дошли до савремене технологије која ће у боксовима снимити свако гласање... Приметна је нервоза СЛ, не само зато што су сигнали по њих негативни на терену, него и зато што им за разлику од свих претходних избора у Приштини није подигнута ниједна рампа да их стави у повлашћен положај. До сада, они су били заштићени, јер су свима били коалициони партнер.“
Рада Трајковић каже да чак и албанске агенције за истраживање јавног мњења морају да траже дозволу од Радоичића да обаве анкете у српским срединама. Она се „узда да ће грађани прихватити СЛ јавно, а гласати тајно по вољи и да ће они који имају право гласа, а не живе више на Косову, осећати одговорност према Србима који су остали.“
Не постоје прецизни подаци о томе колико је корпус српских гласова смањен због одлуке ЦИК-а да бирачко право може да се оствари само са косовским документима на одређеним местима, нити како ће се све веће исељавање Срба са севера (иако су се у претходним таласима грађани углавном исељавали са југа) одразити на резултат избора. На претходним изборима, гласало је око 50.000 Срба. Из централне Србије и овог пута их се пријавило нешто мање од 5.000.
Саговорници НИН-а су сложни у оцени да СЛ ради у циљу исељавања и да одлукама попут предаје између 100 и 200 хектара грачаничког земљишта Косову Пољу претвара српске средине у албанске. По тој одлуци, наиме, општина Косово Поље градиће станове и насељавати их албанским породицама, а пошто је реч о великој површини, скептици предвиђају и велики број досељеника. Истовремено се одлука не темељи на праву, па ће земљиште заједно са новим становницима и бирачима, остати при општини Грачаница.
Представници Владе Србије те оптужбе одбацују са гађањем и тврде да су малициозне и да долазе од издајника. Њима је забрањено учешће у кампањи, а улазак на Косово током тог периода дозвољен је само нижим службеницима. Марко Ђурић, директор Канцеларије за КиМ, назвао је ту одлуку сегрегацијом и апартхејдом, јер је долазак да подрже албанске партије дозвољен чак и члановима Бундестага. То је тачно ништа мање од чињенице да се међу српским становништвом Ђурић, без обзира на одлуке Приштине, није потрудио да створи безбедност и демократску атмосферу у којој се ниједан грађанин не би питао да ли уопште има право на избор и слободну вољу.
Вучић није мој председник. Он нас хоће све под један барјак, али барјак СНС, а не државе Србије Александар Јаблановић