Власт прогони узбуњивача да сакрије кривца
Уместо да тужилаштво и полиција истражују могући криминал и актере из афере о трговини оружјем, власт се дала у потрагу за онима који су омогућили да се компромитујући документи објаве
Уместо да тужилаштво и полиција истражују могући криминал и актере из афере о трговини оружјем, власт се дала у потрагу за онима који су омогућили да се компромитујући документи објаве
Одмах након објављивања докумената на међународном сајту Армс воч о сумњивој трговини оружјем у коју је укључен отац министра полиције Небојше Стефановића, власти у Србији су покренулe тајну акцију не би ли утврдиле како су компромитујући документи дошли до новинара. Како је НИН-у незванично потврђено из више релевантних извора, ухапшен је ИТ стручњак фабрике Крушик из Ваљева А. О. (име ухапшеног радника је познато редакцији). И поред великог притиска, како нам је речено, судија за претходни поступак у првом тренутку ухапшеном није одредио затворски већ кућни притвор. Међутим, након жалбе тужилаштва од 1. октобра овај радник Крушика налази се у Окружном затвору у Београду. У Вишем суду у Београду потврђено је НИН-у да је по жалби тужилаштва Ванрасправно веће на седници 27. септембра одредило притвор у трајању од 30 дана А. О. који је осумњичен за одавање службене тајне. Притвор му је накнадно одређен чак по три тачке, због опасности од бекства, да не понови кривично дело, те да не би утицао на сведоке. Власти, МУП и тужилаштво о овом случају нису обавештавали јавност, као што иначе уобичајено раде.
Адвокат Владимир Гајић каже за НИН да информација о хапшењу радника Крушика отвара више проблематичних питања, а основно је то да се тужилаштво и полиција не интересују за могући криминал него за узбуњивача који је изнео информације о томе.
„Прво, да ли то значи да се кривични поступак води само против осумњиченог који је евентуално извор информација у вези са криминалом у Крушику? Дакле, тужилаштво и полиција се не интересују за починиоце криминалних радњи него само за онога који је евентуално разоткрио кри
минал. Чињеница да је Bанпретресно веће Вишег суда одлучило о притвору говори ми да је предмет под контролом председника тог суда. Три законска основа за одређивање притвора говоре о томе да се на осумњиченог врши страховит притисак. Одређују му притвор да не би поновио дело? То је бизарно, делује као да не би открио криминал нечијег оца?! Oсумњичени је отет као Владимир Николић пред убиство на Ибарској магистрали. Изгледа да је стигла команда власти да мора у притвор, па је одлука по жалби тужиоца преиначена?!“, наводи адвокат Гајић.
Он напомиње да забрињава чињеница да бранилац осумњиченог радника Крушика ради у тишини и да није алармирао јавност у оваквом предмету.
„Нисам сигуран да је тишина у интересу његовог клијента, јер би то могло да води ка закључивању да се против тог инжењера спроводи страховит притисак. Властима није довољно да он нешто призна, већ им треба и указивање на новинаре који о томе пишу, како би се обрачунали и са њима о истом трошку. Ту мислим на БИРН и на вас који о овој теми истражујете“, истиче Гајић.
Познаваоци прилика у српској трговини оружјем оцењују за НИН да је власт прилично уздрмало објављивање докумената који указују на умешаност оца Небојше Стефановића, Бранка Стефановића, у трговину оружјем и да не бирају средства да би открили како је то доспело у јавност. Момир Стојановић, некадашњи начелник Војнобезбедносне агенције (ВБА) и бивши председник скупштинског Одбора за безбедност испред СНС-а, каже за НИН да га не изненађује хапшење радника Крушика.
„Када се ствари ближе расветљавају, не бирају се средства. Власт ће радити све прљавије и опасније да би покушала да заташка своју одговорност“, наводи Стојановић. Он указује да је фабрика Крушик под контролом СНС-а.
„Својевремено је за директора Крушика у Ваљеву постављен Младен Петковић, брат од стрица директора Југоимпорта Југослава Петковића. У менаџменту Југоимпорта је готово целокупно руководство СНС из општине Земун“, каже Стојановић. И војни аналитичар Александар Радић већ је рекао за НИН да је Југослав Петковић, као кадар СНС-а, са места начелника општинске управе у Земуну дошао на место в. д. директора Југоимпорта.
„Младен Петковић, који је демантовао да му је Југослав брат, крајем 2018. је из ваљевског Крушика прекомандован за генералног директора Застава оружја из Крагујевца. Од продавнице боја и лакова у Каменичкој улици, фирма ГИМ Горана Тодоровића сада је постала један од водећих извозника оружја и војне опреме“, наводи Радић и истиче да би пословање Стефановића у некој нормалној земљи већ било предмет истраге, те да „постоји јака сумња да се за партијске потребе новац набавља и продајом оружја и војне опреме“. Иначе, Стефановићи нису са учесницима војне индустрије повезани само преко пензионера Бранка Стефановића. НИН је утврдио да рођени брат Небојше Стефановића и директор Југоимпорта Југослав Петковић данас имају по 25 одсто у фирми Дајрект принт, чије је седиште у Улици Љутице Богдана 1, на стадиону Црвене звезде.
Изгледа да је најболније за власт било откривање дописа који је 27. априла 2017. упућен фабрици муниције Крушик из Ваљева. У њему се најављује да је један од тројице представника ГИМ- а, предузећа које се бави извозом наоружања и војне опреме, Бранко Стефановић, отац потпредседника Владе Србије и министра полиције. БИРН и Армс воч објавили су факсимил из кога се види да је Бранко Стефановић заједно са власником ГИМ-а Гораном Тодоровићем, Мирком Манојловићем и пословним партнерима из Саудијске Арабије посетио фабрику Крушик. Стефановић старији је био у својству представника ГИМ-а са чијим власником већ више година сарађује и били су сувласници неких других предузећа. Армс воч наводи да је ГИМ са Саудијском Арабијом потписао четири уговора за испоруку 517.000 комада минобацачких граната из Крушика (један уговор 2016. и три уговора 2018. године). На овом сајту је наведено и да поседују документе који доказују да је Крушик гранате продавао ГИМ-у јефтиније него државној компанији Југоимпорт СДПР.
Представници власти не само да нису најавили истрагу поводом свих
Пословање Стефановића би у некој нормалној земљи већ било предмет истраге Александар Радић
ових сумњи, већ су истицали како у свему томе не виде ништа спорно. Није им спорно што је отац потпредседника Владе, док је 2017. заступао фирму ГИМ у преговорима са Крушиком, још увек формално био стално запослен у једном државном предузећу, у Телекому Србија. У пензију је отишао 2018. Такође није спорно што су приходи предузећа ГИМ, које је раније у Каменичкој улици у Београду била заправо продавница лакова и боја, најбрже растуће предузеће у Србији од када послује са министровим оцем. ГИМ је лиценцу за трговину оружјем добио давне 2005, пре ортаклука са оцем министра полиције. Нето добит у 2015. била му је тек нешто већа од просечне месечне нето плате у Србији – око 390 евра. За само три године откако су Стефановић и Тодоровић почели заједно да послују, приходи ГИМ-а повећани су 118 пута (са 16,4 милиона на 1,9 милијарди динара), а профит чак 3.146 пута (са 47.000 на 148 милиона динара). БИРН је објавио да је укупна вредност свих уговора ГИМ-а са Крушиком вредна скоро 43 милиона долара. Не испитују се ни наводи Армс воча да ли је ГИМ имао привилегију да оружје и војну опрему набавља по нижим ценама од свих осталих, па чак и од државног Југоимпорта. Постоји сумња и да је ГИМ добио робу, а да је пре тога није у потпуности исплатио. Уколико се то заиста десило, то би било први пут у историји да нека српска фабрика наменске индустрије финансира посредника, тврде саговорници НИН-а из војне индустрије, уз опаску да би тиме ваљевска фабрика могла у незавидан положај довести не само себе, већ и своје добављаче.
Горе од бахатих и немуштих изјава представника власти, као на пример председника Александра Вучића: „Шта је спорно што продајемо оружје“и министра Стефановића: „Мој отац није власник ГИМ-а“, што нико није ни тврдио, биле су неке друге ствари које су уследиле. Сајт Армс воча је одмах по објављивању текста био под хакерским нападом из Србије. Ухапшен је А. О. не би ли се открило одакле цуре информације, а да истовремено ни зарад форме није најављена истрага о сумњивој трговини оружјем. Власт је овим показала да има шта да крије и само је појачала сумње у незаконите послове са трговином оружјем.