БЕОГРАД БЛИЗУ КУРТИЈА
Лидер Самоопредељења ни пре ни после избора није рекао да не жели да сарађује са Српском листом. Можда и зато што је и њему било јасно да ће она победити у српским срединама
Одувек смо сматрали да најпре треба да се промени курс наше државе (Косова), а то се односи пре свега на свршетак неолибералне приватизације у економији и непринципијелног дијалога са Србијом у политици. С једне стране, губили смо нашу јавну имовину, природно богатство и буџет државе, а с друге стране институционални и територијални интегритет. Овако је Аљбин Курти описао део својих захтева за постизање коалиционог споразума 2014. Лидер Покрета Самоопредељење, који је на изборима те године избио на треће место, служио се радикалним методама политичке борбе - бацао је и сузавац на колеге посланике - и тада је због тога, иако језичак на ваги, свима био непожељан партнер. И Западу, и Српској листи, која је подржала најпре владу Исе Мустафе, а потом Рамуша Харадинаја.
Након још два изборна циклуса, Курти је добио прилику да своје захтеве претвори у циљеве и дела, а од свега што је тада казао у интервјуу за НИН, ревидирао је једино свој однос према СЛ, за коју ни у кампањи пред
изборе 6. октобра, ни у изјавама након избора није поновио да не жели да сарађује. Можда и зато што је било јасно да ће СЛ победити у српским срединама и да ће, без бар једног посланика са других српских листа, бити немогуће игнорисати је. Према прелиминарним резултатима, уз највећи одзив откад Срби учествују на косовским изборима 2013, СЛ је освојила 97,8 одсто или око 53.000 гласова и свих десет гарантованих мандата у косовској скупштини, док су остале партије Срба - СЛС, ПКС и Коалиција Слобода - освојиле по мање од једног процента.
То значи да из редова СЛ будући премијер Косова мора да предложи једног министра и три заменика, ако формира владу која има мање од 12 министарстава. У већој влади, расте и број српских представника.
Курти, који је важио за лидера кога Запад чува за боље дане, за време након тешких одлука (резервисане за уцењене злочинима, Тачија и Харадинаја) је мало пре тог рока освојио 25,6 одсто гласова, за проценат више од Демократског савеза Косова. Демократска партија Косова доскорашњег председника скупштине Кадрија Весељија (и Хашима Тачија) освојила је 21,7 одсто и већ објавила одлазак у опозицију, а то исто, осим ако се две најјаче странке не договоре, следује Коалицији Харадинајеве Алијансе за будућност Косова и Социјалдемократске партије, која је пала на 11,5 одсто гласова.
Највероватнији будући премијер Косова, све у свему, а тако и будући преговарач у дијалогу са Београдом (Курти није признавао Бриселски споразум, али је захтевао да учествује у разговорима) и пре пет година је казао да се противи „безусловним разговорима о унутрашњим стварима Косова, у којима су ствари постављене као да Косово дугује Србији, а не обрнуто“. Услов за договор био је, по њему, „да Србија призна независност и суочи се са својом злочиначком прошлошћу“, а у формирању ЗСО, што је највећи захтев СЛ данас, видео је „великосрпски“покушај да се створи Република Српска.
Курти - својевремено лауреат награде за толеранцију Наше Борбе провео је две године и седам месеци у затвору у Пожаревцу, јер је осуђен као терориста, а амнестиран је одлуком председника СРЈ Војислава Коштунице - често помиње да га у затвору није држао само режим Слободана Милошевића, него и Ивице Дачића и Александра Вучића и инсистира да се разговори воде са косовским Србима, а не са Београдом.
О његовој будућој улози, било као премијера или најважнијег коалиционог партнера у власти, али пре свега преговарача највише говори предизборна подршка представника владајуће коалиције у Немачкој, која се, као и Курти, противи промени граница. Његови непромењени ставови ни српској јавности више нису неподношљиво радикални, узгред, јер се тако мењала позиција Београда, која се, нарочито ставом - дајте нам макар нешто - већ приближила Куртију и будућим разговорима.