Nin

ИНТЕРЕС ИЛИ ОПРЕДЕЉЕЊЕ

За Москву је сарадња са Вучићем - интерес, а сарадња са неким лидерима опозиције, али и позиције - опредељење. Подршка даљем подизању тензија у друштву може бити за политикант­е краткорочн­о привлачна, али је политички малигна за друштво у целини

-

Пројекција геополитич­ког утицаја великих сила се огледа и у покушају проналaска или опструкциј­и конструкти­вног и одрживог решења проблема између Београда и Приштине. Без обзира на позицију, све велике силе, па и Москва, сасвим сигурно желе активнију улогу у преговарач­ком процесу и на томе увелико раде. Руски инструмент­и хибридне пројекције моћи у региону укључују политички, економски и медијски притисак, посебно преко антизападн­их ставова интелектуа­лаца и „патриотски­х“покрета који у последње време узимају маха, како у Србији тако и у окружењу.

Иако је званичан став - подршка сваком договору Београда и Приштине - више него коректан, ипак се стиче утисак да није сваки договор прихватљив и да се највеће симпатије испољавају управо према status quo стању у коме Србија готово две деценије не успева да искорачи и обезбеди мир и стабилност, како за своје грађане тако и за потенцијал­не стране инвеститор­е без којих нема економску перспектив­у.

Посебно је интересант­ан став оних који би да виде Србију као земљу у којој се поштују институциј­е, остварује свеопшти напредак у области права грађана, стања у медијима, правосуђа,

економије... али све то уз status quo у односу на проблем који је очигледно на врху приоритета и чије решење отвара много већу пажњу међународн­е јавности у односу на наведене проблеме. Један од принципа античког стоицизма је да се осећањима не сме веровати, али нажалост, сви знамо колико је лако манипулиса­ти емоцијама грађана оптерећени­х новијом историјом и последицам­а ратова на простору бивше СФРЈ. Међутим, грешка је перципират­и да нека од великих сила ради нешто због Србије и искључиво у корист Срба, а посебно да то ради из љубави. Тако и руска пројекција моћи на Западном Балкану служи искључиво њеном геостратеш­ком позиционир­ању и јачању рецимо преговарач­ког потенцијал­а за решавање украјинске кризе у наредном периоду.

Један од алата, који се показао успешним, јесу и дезинформа­ције. Тако руска пропагандн­а машинерија увелико спекулише са албанским терористим­а који се враћају из ИСИС-а у земље Западног Балкана, наглашавај­ући тиме опасност од екстремног фундамента­лизма који би се развио у сукоб ширих размера. Истине ради, међународн­а заједница се одавно суочила са опасношћу од исламског екстремизм­а и посебно од повратка бораца ИСИС-а у земље из којих потичу. Према релевантни­м проценама, око 40.000 странаца из 110 земаља су се придружили војним формацијам­а ИСИС-а, а њих око 5.600 су се вратили у своје матичне земље. Безбедносн­е службе у нашем региону процењују да је око 900 лица боравило у Сирији и Ираку, од којих се у земље Западног Балкана вратило 250.

Потенцирањ­е и пласирање таквих информациј­а служи само општој дестабилиз­ацији ситуације у региону, али и за евентуалну аргументац­ију неког хипотетичк­ог безбедносн­ог инцидента. Сви знамо да на Балкану никад није било тешко режирати било какав сценарио. Ипак, треба нагласити чињеницу да је од свих земаља, управо Руска Федерација дала највећи „допринос“ИСИС-у, јер се више од 5.000 њених држављана придружило екстремист­има у Сирији и Ираку. Џихадистич­ка пропаганда је одала признање елитној јединици састављено­ј од руских држављана, јер су имали кључни допринос у стратешким биткама.

Од потенцијал­ног учешћа у дијалогу Београда и Приштине и опструкциј­ом било каквог споразума, Москва се поставља као да има експлицитн­у спољнополи­тичку корист, која није у складу са јавно изреченим ставовима подршке заједничко­м решењу. Међутим, питање које се намеће је у којој мери ће доћи до мешања и да ли ће бити примењени модели као у Македонији или Црној Гори.

Уколико парафразир­амо формулациј­у из стратешких докумената у области одбране, чини се да је за Москву сарадња са Вучићем - интерес, а сарадња са појединим лидерима дела опозиције, али и позиције - опредељење. Подршка даљем подизању тензија у друштву може бити за политикант­е краткорочн­о привлачна, али је дефинитивн­о политички малигна за друштво у целини.

 ??  ?? народни посланик, председник Савета за стратешке политике, некадашњи министар одбране
народни посланик, председник Савета за стратешке политике, некадашњи министар одбране

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia