МАЛИ ПРЕПИСАО БАР ТРЕЋИНУ ДОКТОРАТА
Све и да нисам универзитетски професор већ вођа мексичког картела или, не дај боже, бивши министар информисања у влади Слободана Милошевића, за време чије владавине су стрељали новинаре - да ли би то на било који начин умањило крађу министра Синише Малог
Пре више месеци написао сам текст за недељник НИН у коме сам наивно поредио Немачку и Србију. У том тексту поредио сам случај плагираног доктората немачког министра одбране Цу Гутенберга, коме је докторат одузет за само 12 дана, министар је поднео оставку 20 дана од избијања афере, а након 21 дан јавни тужилац је покренуо поступак против министра.
Пет и по година након што сам објавио прву анализу доктората Синише Малог једине последице које видимо су претње које свакодневно добијам, захтев за мој отказ упућен
универзитету у Немачкој, где радим, а чије писање је спонзорисала влада Ане Брнабић; језива кампања лажи и неистина свих медија под контролом државе која има за циљ да се ја дискредитујем, а да се гласачима у Србији објасни како крађа доктората није тако страшна ствар и да за позицију министра докторат уопште није потребан.
Све и да нисам универзитетски професор већ вођа мексичког картела или, не дај боже бивши министар информисања у влади Слободана Милошевића, за време чије владавине су стрељали новинаре - да ли би то на било који начин умањило крађу министра Малог? Да ли тих 70 и више страница које је министар Синиша Мали од речи до речи преписао у свом докторату након ове медијске кампање препуне лажи, треба да значи да оне више нису преписане?
Слично томе, став да докторат није потребан за обављање функције министра је замена тезе. Тачно је да академско звање доктора није потребно за избор у министра. Али право питање је да ли је 2020. године у Србији прихватљиво да функцију министра обавља неко ко је обио трафику, потом више од пет година прикривао ту крађу и претио сведоцима? Крађа доктората и петогодишње прикривање те крађе су, по мом мишљењу, много тежи прекршај од обијања трафике.
Покушај дискредитације универзитетског професора лажима је слика и прилика „либералне“владе Ане Брнабић и Александра Вучића. А техника контроле јавног мњења ове власти је потпуно разоткривена на овом случају. Нађете неког ко ће јавно да изрекне лаж у ударном термину. Након тога, сви медији под контролом власти пренесу ту исту лаж. И онда вама преостаје једино да тужите тог лажова, јер су медији само пренели његов исказ. И то за повреду угледа. Не знам како Жељко Митровић мо
Да ли 70 и више страница које је министар Синиша Мали од речи до речи преписао у свом докторату, након ове медијске кампање препуне лажи треба да значи да оне више нису преписане. Крађа доктората и петогодишње прикривање те крађе су по мом мишљењу много тежи прекршај од обијања трафике
же да повреди углед немачког универзитетског професора? Ако неко треба да тужи Жељка Митровића за повреду угледа то је Синиша Мали, јер срамота тешко да може да буде већа од тога да ти научни рад брани велики научни ауторитет Жељко Митровић.
Када је у сличном лоповлуку као Синиша Мали ухваћена супруга председника Зимбабвеа Грејс Мугабе, њој је докторат одузет за „само“четири године, а вицеректор Универзитета у Зимбабвеу, који јој је у тој крађи помогао, завршио је у затвору. Роберт Мугабе се тада није јављао из Њујорка и професоре који су Грејс Мугабе ухватили у крађи називао „мрзитељима Срба и Србије“; Грејс Мугабе није на свом инстаграм-профилу објављивала фотографије похвалнице из обданишта и говорила како јој знање нико не може одузети.
Нажалост, након ових пет и по година, постало је јасно да ми као земља не можемо да се поредимо са Немачком. А, нажалост, не можемо ни са Зимбабвеом. Ми као друштво смо далеко иза њих, чини се категорија за себе.