Има ли бизниса без политике
ЗАШТО СЕ НЕБОЈША СТЕФАНОВИЋ ПОНОСИ ШТО ПОЗНАЈЕ ВЛАСНИКЕ НЕКЕ ПРИВАТНЕ ФИРМЕ
Ако је због субвенција које је из државне касе одобрила Влада лако објаснити зашто је једну породичну фирму посетио тадашњи премијер, мало је теже то што се министар полиције на исто место враћао два пута
Србија ће ове године имати највећи привредни раст у региону, а у Европи ће бити на четвртом месту, самоуверено је тврдио Александар Вучић 13. јула 2016. у Аранђеловцу, приликом отварања нове фабрике за производњу грађевинског стиропора Бекамента, породичне фирме у којој по 25 одсто власништва имају Александар, Дејан, Коста и Зорица Чоловић. Уједно Бекамент је и прва домаћа приватна фирма којој је Влада Србије из буџета, по новом Закону о улагањима, одобрила субвенцију од пола милиона евра да би запослила 70 нових радника, из чега произлази да су Чоловићи за сваког радника од државе добили нешто више од 7.000 евра бесповратне помоћи.
Супротно Вучићевом уверењу, од Србије те 2016. године, према подацима ММФ-а, већи раст бруто домаћег производа имало је девет европских земаља - Исланд (6,6 одсто), Малта (5,7), Ирска (4,9) Румунија и Кипар (4,8), Бугарска (3,9), Молдавија (4,4), Естонија и Хрватска (3,5). И Косово, које ММФ третира као самосталну државу, имало је већу стопу раста (4,1 одсто). Идентичну стопу привредног раста као Србија имала је Албанија (3,3 одсто), а за нијансу спорије расли су БиХ и Турска (3,2 одсто), Словенија, Словачка и Пољска (3,1 одсто).
„Влада тражи домаће фирме којима би могла да помогне, али је мало добрих фирми попут Бекамента. Пресрећни бисмо били кад бисмо могли више новца да дамо домаћим
предузећима“, рекао је Вучић. Заједно са њим, Бекамент је посетио и потпредседник Владе и министар унутрашњих послова Небојша Стефановић. Две године касније, у јуну 2018. Стефановић је поново обишао Бекамент и том приликом изјавио да је „поносан што већ осам година познаје породицу Чоловић“. Додао је и да су они „такви људи да нико не може за њих да каже ружну реч, а свако ко је у пословном смислу пратио развој ове компаније може да каже само похвалу.“
Осим што се мало која приватна фирма може похвалити да је за мање од две године једном угостила премијера и два пута министра полиције (бар да је тамо ишао као доктор економских наука, ствар би била много разумљивија), Бекамент од других разликује и то што је био у групи од пет домаћих компанија које су из државне касе прве добиле бесплатну помоћ из буџета за запошљавање нових радника. Осим Бекамента, у тој првој тури држава је частила и фирме ФОС Сурдулица, Тим-коп, „Свети Никола“Сечањ и Чипси веј из Чачка за који су медији писали да му је одобрена субвенција од око 592.000 евра за отварање нових радних места. Из тога произлази да је Чипси веј за сваког новозапосленог од државе добио по 12.000 евра.
Од 2015, када је Бекамент добио „инфузију“из државне касе од пола милиона евра, пословни приходи те компаније константно расту и до 2018. скоро су удвостручени, са 2,8 на 5,3 милијарде динара. За те четири године та породична фирма остварила је укупан профит од 1,8 милијарди динара или 15 милиона евра - у 2015. нето добит била је 331 милион динара, наредне године 480 милиона, затим 366 милиона, па рекордни 621 милион динара.
Том расту су, без сумње, допринела и нова улагања, потпомогнута делом и државним субвенцијама, а тешко је проценити да ли су и колики позитиван ефекат на пословне резултате Бекамента имале посете највиших државних функционера. О томе на наредним странама за НИН говоре Дејан и Александар Чоловић, сувласници Бекамента.