Пуцање нежне коже

БИОСКОП

Постоје филмови тако изненадa пресечени крајем да вам се учини како се заврше увек када разводник провири у салу, желећи да види хоће ли ускоро одјавна шпица. Двоструки животи француског редитеља Оливијеа Асајаса припадају тој врсти. Такође, и остварењима с књижевним стручњацима у првом плану, где царује Пјер Лашене из Трифоове Нежне коже (1964), прекинуте пушком двоцевком.

Гијом Кане игра Алана, уредника у издавачкој кући, суоченог с новим трендовима у послу. У друштву супруге, глумице Селене (Жилијет Бинош), и свога аутора Леонарда (Винсент Макање) – непрекидно је у ковитлацу брзих полемика.

Шта са дигиталним библиотекама, електронским књигама и друштвеним мрежама на којима су писци сто пута читанији него у штампаној верзији... Како изаћи на крај са пост‑ истином, алгоритмима, читалачким коментарима на интернету и провалијом између писца и читаоца, створеном смањењем значаја критике – теме су тих кратких расправа.

На срећу, већина њих завршава се истим питањем. „Да ли ме вараш?“Питање скреће пажњу на љубавне заплете, док третирање проблема аутофикције, најважнијег оруђа прозаисте Леонарда, оживљава Двоструке животе. Чини да постану прича „о кризи средњих година“, и не остану туторијал, упутство за разумевање новонасталих промена у издаваштву.

Гледалац, љубитељ француских филмова, навикнут да се на великом платну барем једном поставе, и после богатог оброка распреме столови, не остаје ускраћен. Уз то, пред њим су фини крајолици и ентеријери. Овековечени су кафићи нашег доба, с малим, збијеним столовима, спојеним по „дифолту“(остани миран ако ти неко седне у крило).

Нова технологија брзо застарева. Чим се глумци распричају о блогу, млађи у гледалишту почну да се мешкоље. Блог, шта то беше, заборавили смо пре него што смо сазнали.

А на питање може ли СМС порука да постане књижевност, Давид Албахари даје одговор пре четири године. Неуспешно је покушавао да из једне реченице извуче причу, песму, па ју је напослетку телефоном послао пријатељици. „Уосталом, и поруке су приче, зар не?“

Реченицу смо упамтили.

„Лето се гаси као фењер.“