Пеђа Атлас

Или: ако је уништено 90 одсто пчела на планети Земљи, треба ли онда да се плашимо трећег светског нуклеарног рата, јер кад умре последња пчела, људском роду остају још четири године живота ДРАГАН ЈОВАНОВИЋ

Дугогодишњи колумниста НИН-а

Усуботу сам нагло одлучио да се, из Београда, упутим ка Видову! А што тако нагло!? Чуј, што!? Престоница је почела, све више, да личи на оно несрећно време шестоаприлског бомбардовања из 1941. године а, с друге стране, осећа се бре вирус петооктобарске револуције! И не бих да присуствујем самом почетку грађанског рата који ће, по мени, почети чаркама између таксиста и фудбалских навијача! А после шта ће бити, то не смем ни да вам причам! Сем ако нека група пуковника, са Аписовим мудима, не изврши државни удар и спречи још једно, улудо, проливање српске крви...

Свратим у Цетињску бр. 1 да се поздравим са ниновцима, јер онај Ђука, нови гуру из СНС, својевремено је најавио да НИН треба спалити. Али то није протумачено као говор мржње а, ево, Марић ће, колико видим, награисати...

У Видово сам пожурио све у нади да ће се Марина Абрамовић одазвати мом позиву на канибалистички перформанс у мојој Нојевој лађи. Добро, не бисмо јели, баш, људско месо. Јели бисмо, рецимо, „бабино уво“, то је шумска печурка. Ту су и „бабине ноге“, а то вам је шумска трава од које се прави лоша ракија. Али, авај, ево прође недељу дана, Марина се не јавља, а у Видово ми је стигао и половни сељачки брачни кревет, леп као лутка и фали ми само невеста. И, ево, овим путем, обећавам Марини, ако дође у Видово, нећу, испред „Москве,“на Теразијама да шутнем њеног брата Вељу кломпом у дупе зато што на Фејсбуку тврди да сам „руски спавач“.

Него моја Грета из Земуна ми је у „Флерту“, ту одмах, до „Мањежа“и Југословенског драмског позоришта рекла: „Није Марина толико продуховљена колико ви мислите! Да је врхунска уметница, она би се досад сто пута одазвала вашем позиву на перформанс у Видову! Она јесте занимљива, али ипак има дубок психички поремећај из несрећног детињства и то је успела, и те како, да уновчи кроз своје перформансе. Зна се да је свог брата Вељу, када се родио, хтела да удави у кади и због тога је добила грдне батине од мајке Данице!“

Пођем аутобусом из раскопаног Београда и зачас протутњим кроз пола Србије. Са белопаланачке станице свратим у „Колоридо“на еспресо. Кад, преда мном се створе Горан Митић из Ниша и његов пријатељ Неша из аустријског Линца!? Али, то није све! Испред Видова чека нас - Пеђа Атлас! Шта?! Сад не знате ко је Пеђа Атлас? А човек ствара „нову бољу људску врсту“! Седимо у Видовој академији, а Пеђа ми објашњава да је проблем са атласом, а то вам је први пршљен кичме, „настао још пре милион и по година када се човек усправио на две ноге“. Тада је „настала анатомска грешка која данас узрокује увртање тела и кичме, болове, обољења и скраћен живот“. А Пеђин „Human up“пројекат „продужава човеков живот на сто двадесет година“!?

К. Г. Јунг, мој гуру из Швице слуша помно, па каже: „Ово што прича Пеђа Атлас звучи логично. Али, како доживети сто двадесет година када ће, можда, још ове године да букне трећи светски рат. А све и да рата не буде, уништено је, већ, деведесет одсто пчела на Земљи! А када пчеле нестану, после четири године нестаће и људски род!“.

Отпратим госте те сиђем у Мокру, а Зоки Кокочан ме пита: „Шта? Пустили су те из затвора!?“Ту дознам да се, по Мокри, прича да сам ухапшен пре две недеље, када сам у Пионирском парку, говорећи о заштити река Старе планине, наговестио да ће мој Алек да заврши као Чаушеску! А човек, ево, доби Орден Светог Саве. Ах, које је време дошло! Не смеш да употребљаваш ни метафоре! А Мики Луле тврди да су ме из затвора пустили са „наногвицом“.

Ту је и моја Црна духовита: „Када за недељу дана скокнеш, опет, до Београда, рећи ће да си отишао да ти скину ’наногвицу’ или да вадиш кромпир у ПКБ-у?“