Једна сламка међу вихорове
ОГЊЕН РАДОЊИЋ О ОДЛУЦИ НАСТАВНО-НАУЧНОГ ВЕЋА ФОН О ДОКТОРАТУ СИНИШЕ МАЛОГ
Ако је докторат валидан, нема основа за предлог изрицања јавне осуде. Ако није, он се поништава и тек након тога се ствара основ за евентуално изрицање одговарајуће мере
Упретходна три изјашњавања о евентуалном плагираном докторату министра финансија, Наставно-научно веће (ННВ) Факултета организационих наука (ФОН) је било јединствено - преписивање је дозвољено. На четвртом гласању одржаном почетком ове недеље су одлучили да се министру финансија изрекне јавна осуда због елемената неакадемског понашања. Колико политичари на власти и у опозицији
не разумеју универзитет и колико им, на крају крајева, до њега није стало, најбоље се огледа у њиховим реакцијама. Нова странка је констатовала да је министар финансија плагирао рад и да због тога треба да поднесе оставку, док је председник ССП на свом твитер-налогу написао „оде докторат, оде и Мали“. Са друге стране је министар финансија констатовао да је ФОН поново потврдио да његов докторат није плагијат.
Када су у питању наставници ФОН-а, могуће су две интерпретације. Једна је да они и даље не желе да преузму одговорност, док је друга да су желели, али да су их Етичка комисија и Управа факултета превели жедне преко воде. Како год, исход је исти не разумеју универзитет и до њега им није стало или само не разумеју универзитет због чега им на истом није место. Стручна комисија се са своје стране није ни осврнула на
поднете жалбе и по други пут је констатовала да је докторат валидан.
Дакле, питање је шта је ФОН заправо одлучио. Под један, ННВ ФОН-а је усвојило извештај у којем се у потпуности скида одговорност Етичке комисије ФОН-а за цео овај случај. У извештају пише да се Стручна комисија није осврнула на жалбе, због чега Етичка комисија нема елемената за недвосмислено закључивање. Питање је онда зашто се Етичка комисија није осврнула на жалбе и на основу њих написала извештај. Одговор који се чита између редова је да за такву једну елементарну операцију (упоређивање текста) није стручна. Под два, у потпуности се скида одговорност са Комисије за одбрану доктората, јер није располагала адекватним софтвером за утврђивање преклапања текста. Подсећања ради, 2015. је Комисија за одбрану доктората у свом извештају који је потом подржало ННВ ФОНа, одбацила све наводе које је на сајту Пешчаника објавио 2014. професор Раша Карапанџа. Под три, Етичка комисија се вратила на првобитни извештај Стручне комисије из априла 2018. (дакле, без осврта на поднете жалбе), и овога пута констатовала да постоје елементи неакадемског понашања у погледу строгог поштовања ауторских права. Због пропуста у цитирању,
што је еуфемизам за плагијат, Етичка комисија је предложила изреку јавне опомене. ННВ ФОН-а је преиначило овај предлог у јавну осуду, што се у суштини своди на исто - докторат је валидан.
Речју, ова одлука је супротна правним актима УБ и Закону о високом образовању, члан 127, став 5, јер је, благо речено, оксиморон - докторат је плагијат, због тога осуђујемо кандидата, али је докторат валидан. Веровали или не, ово је одлука коју су донели наставници УБ. Да ли нам се ругају или је у питању незнање, свеједно је. Исто важи и за политичаре. ННВ ФОН-а је искључиво требало да се изјасни о томе да ли је овај докторат плагијат или није. Ако је валидан, нема основа за предлог изрицања јавне осуде. Ако није, докторат се поништава и тек након тога се ствара основ за евентуално изрицање одговарајуће мере.
Без обзира на коначну одлуку о овом конкретном случају, тешка времена тек долазе. Бавимо се симптомима док нас изнутра изједа канцер корупције. Сви ми запослени смо нашу кућу свели на Његошеве стихове: „А ја што ћу, али са киме ћу? Мало руках, малена и снага, једна сламка међу вихорове, сирак тужни без нигђе никога…“Ми смо, и нико други, одговорни.
Колико политичари на власти и у опозицији не разумеју универзитет и колико им до њега није стало, најбоље се огледа у њиховим реакцијама