ДРЖАВА ПРОИЗВОДИ, ПРИВИЛЕГОВАНИ ПРОФИТИРАЈУ

ЗАШТО ЕУ ЋУТИ ДОК СЕ РАЗАРАЈУ ИНСТИТУЦИЈЕ И БРИШУ ГРАНИЦЕ ИЗМЕЂУ ДРЖАВЕ И МАФИЈЕ

Ако је већини земаља у интересу да се реши однос Србије и Косова зарад политичке стабилности у региону, да ли би требало прећутно да гледају на оно што се дешава са слободом медија, владавином права и Вучићевим ауторитарним начином владања

Уделу домаће јавности често можемо да чујемо како политичких промена у Србији неће бити све док Запад подржава Вучића, као и забринутост колико дуго ће та подршка трајати. У међународним односима нема спорења око тога да државе, поготово велике силе, поступају у складу са својим интересима. Ако је тај интерес данас решавање односа Србије према Косову зарад политичке стабилности у региону, да ли то треба да значи да Запад треба прећутно да гледа на оно што се дешава са слободом медија, владавином права и ауторитарним начином владања председника Вучића? Решавање питање Косова јесте битна ствар и за будућност Србије и региона, али да ли у име решавања Косова грађани Србије треба да живе у дивљем друштву актуелне власти?

Иако се на основу државних посета и порука које долазе од званичних представника Немачке и Француске не може закључити да су довољно критични према начину владања председника Србије, ситуација је ипак нешто другачија. Варамо се ако мислимо да државе Запада не знају шта се дешава у Србији. Знају, и то вероватно знају и боље од нас у Србији. У то сам се

уверио и у Паризу где сам као део групе Нове генерације за нову визију Балкана 2030. године Међународног института за мир из Беча разговарао са помоћником председника Француске, као и са људима задуженим за Западни Балкан у Министарству спољних послова Француске.

У тим разговорима стекао сам утисак да се неће немо гледати на оно што се дешава у Србији и да решавање питања Косова неће отворити Србији пут ка ЕУ уколико се озбиљно не побољша ситуација и на пољу владавине права и слободе медија. Дакле, без владавине права неће бити никаквог напретка ка ЕУ. Истог су мишљења и представници Немачке, са којима смо разговарали у Берлину и који су од целог Балкана посебно заинтересовани за оно што се дешава у Србији.

Међутим, док представници држава Западне Европе помно прате ситуацију у Србији чекајући да се реши однос Београда и Приштине, сваким даном се погоршава стање у области владавине права, медија, слободе мишљења и изражавања. Управо то су тековине и вредности на којима почива ЕУ, али је утисак да европске државе данас не стају довољно у одбрану својих вредности и тековина. Уколико подржавате европски пут Србије и говорите како неће бити напретка без владавине права, због чега онда ћутите док председник Вучић разара институције и брише границе између државе и мафије?

Одсуством критике на Вучићев ауторитаризам не само што се Србија удаљава од Европе, већ међу европски оријентисаним грађанима Србије Европа губи вредносни легитимитет. Већа усмереност Европе ка Западном Балкану је неопходна, јер наш регион у сваком смислу - географски, културно, економски - припада Европи.

Иницијатива која је формирана у Бечу Нове генерације за нову визију Балкана 2030. године иде у прилог тези за потребом за већом политичком сарадњом европских држава са нашим регионом. На тај начин се даје шанса млађим експертима да идентификују главне проблеме у својим државама и развију стратегију за њихово превазилажење ка једном бољем, цивилизованијем, повезанијем и интегрисанијем Балкану као делу породице европских држава.

Данас се будућношћу нашег региона и то размишљајући десет година унапред више баве државе ЕУ него политички лидери у региону, који остају заробљени у прошлости, потпирујући национализам зарад очувања својих позиција.

Али, докле год се нама више буду бавили странци од нас самих, овде суштинских реформи и помака неће бити, као што је то било и последње две деценије. Европљани могу да нас подржавају на путу ка ЕУ, могу и да нам помогну, да нас доведу за преговарачки сто ако треба, да укажу на грешке које правимо и шта треба да поправимо да бисмо постали део ЕУ, али проблеме ћемо на крају дана морати сами да решимо.

Грађани Србије данас у европске земље не одлазе више само због потраге за послом и из егзистенцијалних разлога као што је био случај раније, већ одлазе у потрагу за достојанственим животом у уређеном систему. А ако грађани наставе овим темпом да напуштају Србију, ми ћемо заиста као народ и постати део Уније, али ћемо бити први случај да то будемо без интегрисане територије унутар граница ЕУ.