Загризи метак
Па како може да буде херој неко ко је шпијун и ко наноси штету и наменској индустрији и Републици Србији, зарад неких интереса... У сваком случају, он је шпијун. Лопов“. Овако је Александру Обрадовићу, раднику Крушика, по кратком поступку, пресудила Биљана Поповић Ивковић, државна секретарка у Министарству унутрашњих послова, мада због тих речи многима више личи на приватну секретарицу министра Небојше Стефановића.
Биљана Поповић Ивковић на Пинку није објаснила - додуше нико је тамо није ни питао - како то Обрадовић „наноси штету и наменској индустрији и Републици Србији“. Па, ко је приватним трговцима оружјем продавао муницију јефтиније него државној компанији, Југоимпорт СДПР? Обрадовић или управа Крушика, коју је поставила власт СНС-а? И ко заиста наноси штету наменској индустрији - онај ко је смогао храбрости да „загризе метак“и медијима дојави могући криминал и корупцију или они који су директно оштетили и фирму којом руководе (у овом броју НИН објављује доказе да се у неким случајевима муниција из Крушика привилегованим приватним фирмама продавала чак и испод цене коштања?!), али и друго државно предузеће из наменске индустрије, јер су од Југоимпорта тражили да за исте производе плаћа 10 до 20 одсто више него њима, из неких разлога драге приватне фирме?
Ако су оваквим пословним комбинацијама оштећени и Крушик и Југоимпорт, онда је оштећена и Република Србија, с обзиром на то да је држава већински власник оба оштећена предузећа. Да ли је све ово секретарица
Поповић Ивковић превидела само зато што је Гим, једну од привилегованих фирми, лично заступао Бранко Стефановић, отац њеног шефа?
Но, да не грешим душу, шта ако она стварно не разуме ко је нанео штету наменској индустрији и држави Србији? Зар није могла да замоли свог шефа Небојшу Стефановића да јој објасни о чему се ту ради? Верујем да он, као доктор економије, зна да је основни предуслов за успешан бизнис да неки производ или услугу продаш скупље од цене по којој си га произвео или набавио. И да се у супротном, уместо профита, стварају губици. Уосталом, ако то није научио теоретски, на докторским студијама, могао је у пракси, јер куд ћеш бољег учитеља од рођеног оца?
То што извршна власт на све начине покушава да спречи да Александар Обрадовић и формално добије статус узбуњивача и да убеди јавност да је он у ствари „шпијун, дакле лопов“, неће помоћи Крушику да стане на ноге. Напротив. О томе би требало да размисле и Александрове колеге. Јер, ако њихова фирма банкротира, неће им за то бити крив Обрадовић, већ они који су омогућили да милиони евра, уместо на рачуну Крушика, заврше у џеповима појединаца блиских врху власти, од којих су неки до пре пар година, све док се нису уортачили са оцем министра унутрашњих дела, уместо оружја и муниције продавали боје и лакове. Па нас сад, заједно са њиховим менторима, фарбају и лакирају.
А фарба ли, фарба и председник Србије и СНС-а Александар Вучић. „За мене је важно да ли је неко прекршио закон, када ми покажете да је неко прекршио закон, а не слике из Ер Србија карго, које пушта Сандуловић, од једног радника који каже – е ми извозимо оружје“, рекао је Вучић и упитао: „Је л’ хоћете да пропадне наменска индустрија и да 11.000 људи остане без посла?“
Не, председниче, напротив. Не бих волео да пропадне наменска индустрија Србије. Само неки други, председниче, на томе ударнички раде и ако тужилаштво и други надлежни органи ништа не предузму да то спрече, стално ћу се питати ко им је из власти био саучесник?
Не бих, наравно, волео да 11.000 људи из наменске индустрије остану без посла, али се плашим да ће - ако Крушик и даље Гиму, Партизан теку, Вектура трансу и Интернешнал голден групи буде своје мине продавао испод производне цене - остати без плата. И неће се због тога огласити републичка јавна тужитељка Загорка Доловац. Нема она времена за то. Важније је да изгланца Орден Легије части. Зато Вучић и може новинарима да каже: „Када ми покажете доказе да је неко прекршио закон...“
И, не, не, не, председниче. Ни један од аутора текстова о корупцији у Крушику у животу није упознао дотичног Сандуловића, којег помињете. Нити смо објавили „слике из Ер Србија карго“... За промену, било би лепо да и председник Вучић и министар Стефановић бар једном кажу истину о овом случају.
Да ли је Биљана Поповић Ивковић државна секретарка или приватна секретарица Небојше Стефановића? Како је без суђења пресудила да је Александар Обрадовић шпијун и лопов? И да ли би то урадила и да у трговину оружјем није умешан отац њеног шефа