И лавови су на ивици опстанка

О каквој се несразмери у расподели буџета Министарства културе ради, може се видети на примеру годишњих конкурса за финансирање и суфинансирање пројеката у области савременог стваралаштва и културног наслеђа

О каквој се несразмери у расподели буџета Министарства културе ради, може се видети на примеру годишњих конкурса за финансирање и суфинансирање пројеката у области савременог стваралаштва и културног наслеђа

Буџет за културу у Републици Србији морао би да буде већи, показале су две групе података у анализи рађеној за потребе Асоцијације Независна културна сцена Србије. С једне стране, расподела постојећег буџета Министарства културе и информисања и Секретаријата за културу Града Београда и управа за културу других

градова у Србији. У периоду од 2015. до 2019. Године, који смо анализирали, буџет Министарства културе и информисања Републике Србије за културне делатности кретао се око 60 милиона евра (око 62 милиона евра у 2015, 56 милиона евра у 2016, 67 милиона евра у 2017, 63 милиона евра у 2018), уз значајно повећање у 2019. години, које је

буџет подигло на скоро 80 милиона евра. У истом овом петогодишњем периоду, буџет Секретаријата за културу Града Београда је од 2015. до 2017. године био око 25 милиона евра, да би прво повећање у 2018. години довело буџет на око 30 милиона евра, а друго повећање у 2019. години на око 37 милиона евра. Оно што се, међутим,

није променило јесте начин расподеле ових буџета. Наиме, огроман део ових буџета иде на финансирање рада (или тачније опстанка) културних установа. У случају Министарства културе и информисања, од 2015. до 2017. године за рад републичких установа културе одвајано је око 60 одсто буџета Министарства културе за културне делатности, а у 2018. и 2019. години чак 70 одсто буџета. Поређења ради, као што се може видети на графикону један, за међународну културну сарадњу у 2019. години Министарство културе је одвојило седам одсто свог буџета, за унапређење система заштите културног наслеђа 11 одсто, за јачање културне продукције и уметничког стваралаштва шест одсто буџета, за признања за допринос култури (националне пензије заслужним уметницима) око два

одсто и за потребе самог Министарства четири одсто.

Локалне културне установе добијају још већи део градских и општинских буџета за културу. У случају Града Београда у периоду 2015-2018. годинa, од укупног буџета Секретаријата за културу скоро 90 одсто је одлазило градским културним установама, да би се 2019. тај проценат, кроз значајно повећање буџета, смањио на 80 одсто. У исто време, за програме свих осталих актера преко конкурса одвајано је око три одсто буџета Секретаријата. У другим, мањим градовима и у општинама, проценат градског/општинског буџета који одлази културним установама је још већи, а често не постоје конкурси за подршку другим актерима у култури.

У Србији постоји 26 републичких установа културе, уз још 14 установа културе дислоцираних са територије Косова (нерегулисаног статуса) и једно новинско-издавачко предузеће, укупно 41 установа које директно финансира Министарство културе и информисања. Поред тога имамо још 17 покрајинских културних установа Војводине и 466 локалних културних институција са преко 12.000 стално запослених. Они чине језгро културног система Србије. Али поред њих у културном пољу у Србији делује још и читав низ организација које спадају у групе културних индустрија и цивилног сектора у култури – више од 300 предузећа у области кинематографије, више од 60 предузећа за продукцију и репродукцију музичких издања, више од 300 телевизијских и радијских емитера, преко 600 књижевних издавача и више од 200 новинских издавача; око 550 активних невладиних организација којима је култура примарна делатност, од чега око 200 у домену савремене уметности, око 900 културно-уметничких друштава; 31 репрезентативно удружење уметника, 21 савет националних мањина.

О каквој се несразмери у расподели буџета Министарства културе ради, може се видети на примеру годишњих конкурса за финансирање и суфинансирање пројеката у области савременог стваралаштва и културног наслеђа. Републичке установе културе (њих 41), које добијају 70 одсто буџета Министарства за културу, немају право учешћа на овим конкурсима. Али зато хиљаде других културних актера конкурише са својим пројектима у области савременог културног стваралаштва за 3,95 одсто буџета Министарства за културу, односно пројектима из области културног наслеђа за 3,41 одсто овог буџета. У 2019. години на конкурсу за финансирање и суфинансирање пројекaта у области савременог стваралаштва Министарства културе подржана су укупно 824 пројекта у укупном износу од 372.234.000 динара (или око 3.800 евра по пројекту) и 377 пројеката у области културног наслеђа у укупном износу од 321.804.476 динара (или око 7.200 евра по пројекту).

Поента, међутим, није у томе да у културној политици која се води у Србији, културне институције уживају у благостању, док сви остали културни актери једва преживљавају. Поента је, нажалост, да су и културне установе, које добијају лавовски део буџета за културу, на ивици опстанка – запослени

имају мизерне плате, установе немају могућности за обнављање објеката и опреме и веома мали део буџетских средстава се користи за културне програме. А ако најповлашћенији једва преживљавају - то показује да није могуће једноставно боље поделити тај „колач“(мада би и то било пожељно, да други не добијају само мрвице), него да „колач“мора да се повећа, односно да је повећање укупног буџета за културу Републике Србије (и буџета за културу у градовима) неопходно.

С друге стране, на неопходност повећања укупног буџета за културу у Републици Србији указала су и поређења са земљама у региону. У компаративном истраживању издвајања за културу у земљама региона Југоисточне Европе и њиховим главним градовима, које су у првој половини 2019. године спровели Центар за емпиријске студије културе Југоисточне Европе и Асоцијација Независна културна сцена Србије, показало се да је укупан буџет Републике Србије у 2019. години са 10,7 милијарди евра био други највећи у региону (после Хрватске). Али је, упркос значајном повећању у 2019. години, од скоро 17 милиона евра, буџет за културне делатности био је дупло мањи од буџета за културу Републике Хрватске и Републике Словеније. Што се тиче процентуалног издвајања за културу, Србија се, у 2019. години, са 0,74 одсто буџета, налази на последњем месту у региону. Примера ради, у овој години Словенија је издвојила 1,68 одсто укупног буџета, Северна Македонија за културу 1,55 одсто укупног буџета, а Црна Гора 1,13 одсто укупног буџета.

Када смо издвајања за културу поделили са бројем становника, показало се да је, за разлику од Словеније која за културу по глави становника даје 79 евра, у Србији издвајање за културу по глави становника 11 евра, односно најниже у региону.

Слично је и у случају главних градова - буџет Града Београда је, са скоро 900 милиона евра, у 2019. години био други највећи буџет у региону (после Загреба). Али је буџет за културу Града Београда, међутим, двоструко мањи од буџета Града Загреба, а сличан буџету за културу, по броју становника много мање, Љубљане. Љубљана је у 2019. години процентуално највише издвајала за културу (9,88 одсто), док је проценат који се од укупног буџета издваја за културу, поново најмањи у Београду (4,12 одсто).

Београд се, са само 22 евра по глави становника, налази при дну листе по издвајањима за културу по глави становника – оно је у Љубљани седам пута веће, а у Загребу скоро пет пута веће. Треба још приметити, да је износ издвајања за културу по глави становника на нивоу целе Србије два пута мањи него у Београду.

Колико су издвајања за културу у Србији - упркос недавним повећањима - мала, може се видети по томе што је буџет за културу Града Загреба у читавом посматраном периоду (2015 – 2019) био већи од буџета Министарства културе Републике Србије за културне делатности.

Укратко, резултати истраживања су показали да Србија и Београд располажу довољним буџетом, али да су издвајања за културу недопустиво ниска. Чак и са унапређеним деловањем Министарства за културу и информисање и Секретаријата за културу Града Београда побољшање културне понуде са постојећим буџетом неће бити могуће. Зато је Асоцијација Независна културна сцена Србије и покренула кампању - минимум 1 одсто за културу, и позивала све друге актере у култури да им се придруже. Али и ту треба бити опрезан. Оно што показује истраживање Будимпештанске опсерваторије Public Funding of Culture in Europe, 2004-2017, јесте да владе источноевропских земаља све више и више улажу у културу, али да те фондове углавном користе за популистичке кампање и некритичко глорификовање националне културе.

Утолико ће мера успешности кампање бити не само да ли су средства за културу повећана, него и за шта ће бити намењена - односно да ли ће тих један одсто бити стварно за културу. Ако ти увећани фондови за културу не буду коришћени за програме (концерте, изложбе, представе, истраживања, конзервацију…), за повећање буџета конкурса за пројекте, за децентрализацију културе, за програме развоја публике, за увођење културе у школе, него ако буду коришћени за гигантске споменике, за јарболе и гондоле, онда је боље да буџет за културу остане на тренутном нивоу и да се користи за тренутне намене.

Опширнији текст о резултатима истраживања биће објављен у осмом броју часописа Манек (Магазин независне културе), годишњаку за 2019, који издаје Асоцијација Независна културна сцена Србије (НКСС)