Дејан Тиаго Станковић СИРОМАХ ЧОВЈЕК ГОТОВ ЂАВО
Био је случај пре неколико година, Фидел Кастро је још био жив, да је рушилачки торнадо са Атлантика ударио на Кубу, прешао је преко острва, с краја на крај, куда је протутњао сравнио је све са земљом и наставио даље. На Хаити је торнадо стигао већ мало ослабљен, али је и тамо починио огромну штету.
Такве су непогоде у том делу света уобичајене, али је у овом конкретном случају занимљиво да невреме, иако је на Куби било снажније, код Фидела није однело ниједну људску жртву, док су на Хаитију изгинуле хиљаде. Наиме, кубанска држава, која јесте диктатура и народу је укинула многе слободе, макар заузврат пружа минимум који се од државе очекује - заштиту и безбедност. Становништво је на време упозорено на опасност и дате су инструкције за понашање док траје. Хаити воде људи недорасли том задатку.
Ми смо пре неки дан имали озбиљну опасност за јавно здравље, загађење ваздуха је широм Србије било рекордно, ваздух је био токсичан, најотровнији на целом свету, а наша држава ама баш ништа није предузела.
Прво су се огласили медији, али они толико лажу да им више нико ништа не верује, па смо приметили да се заправо гушимо, па се после пар дана јавио и надлежни министар рекавши да су за загађење криви стари аутомобили. Он је, значи, ем слагао, ем кривицу пребацио на нас јер, ето, возимо стара кола. Ту се, макар мени, само поставља низ сасвим логичних питања - зашто депонија у Винчи надомак града већ дуго време непрекидно тиња? Зашто нико не кажњава пољопривреднике који крше закон и пале стрњике на њивама? Хоће ли неко ставити филтере на димњаке термоелектрана? Зашто се нико није потрудио да се што пре угаси пожар на Старој планини, бисеру националне природе? Зашто нико није позвао међународну помоћ на време? Зашто нам је руски противпожарни авион стигао прекасно? Зашто су заташкавали озбиљност тог пожара? Зашто се наша држава не бави својим послом, јавним интересом? Зашто опозиција није прекинула бојкот парламента и сместа притиснула Владу да делује? Где су они што стално дижу панику међу народом око радијације да се огласе сада, кад се очигледно гушимо?
Коме уопште да се обратимо кад почнемо да губимо дах од дима? Ко је плаћен да се брине о здрављу грађана? Ко ће да нас упути како да се понашамо у случају ванредног стања? Можда држава? Чему служе Министарство за животну средину и све остале службе које грађани плаћају, а ништа ефикасно не предузимају? Како ли је тек у Панчеву и Бору, кад се у Београду види ваздух?
Зашто је једини дим око кога се државни апарат узнемирио дим неке петпарачке књиге запаљене под сумњивим околностима? Издрамили су око тога као да је неко запалио Мирослављево јеванђеље, претили судом. А ко ће да суди овима што допуштају да се деца и астматичари даве у диму? Да ли породица некога ко је умро од срца за време загађења може да тужи државу?
Лично имам утисак да у Србији власт нити зна свој посао, нити их је брига за добробит грађана. Власт нас лаже, замајавају нас бајкама, глупостима и ђинђувама и шареним лажама, од новогодишњег накита до измишљеног метроа. Међутим, ништа ту мене од Шешељевих ђака није изненадило.
Оно што не престаје да ме изненађује је фасцинантан ниво поражености код грађанства, које уместо да тражи заштиту од државе, да захтева брзе и одлучне мере за обезбеђење физичког опстанка, трпи и дише на шкрге. Као да грађани не знају за шта служи држава ни које су чије друштвене обавезе. На другом месту би то било довољно за народни устанак. Колико је потребно да нас малтретирају и третирају као окупациона сила да бисмо се дигли на ноге и рекли: Или радите свој посао или срећан пут? Докле овако? Јесмо ли ми стварно толики јадници да нам је оваква држава добра?
Али је још у 19. веку Нићифор Дучић, српски историчар, о свом народу писао: Колико су на бојноме пољу храбри, толико су, пред строгошћу апсолутне владавине – меки, без јаснога појма о грађанским правима и дужностима! Узрока томе има више, између којих је и сиромаштво. А народ вели: „Сиромах човјек, готов Ђаво.“
Колико је потребно да нас власт малтретира и третира као окупациона сила да бисмо се дигли на ноге и рекли: Или радите свој посао или срећан пут? Докле овако? Јесмо ли ми стварно толики јадници да нам је оваква држава добра