Избори у Шпанији ИСТО, САМО МАЛО ГОРЕ
Уместо да омогући излазак из садашње блокаде, ово гласање би могло да додатно закомпликује ситуацију. Извесно је само јачање крајње деснице
Дуго је изгледало да је Иберијско полуострво некако имуно на паневропски феномен успона што популистичке, што екстремне деснице - за Португалију то и дан-данас важи: потврдили су то и резултати прошломесечних избора - али Шпанија тој инфекцији на крају није одолела. Вокс, партија коју су основали бивши припадници крајње десног крила конзервативне Народне партије (ПП) и која до пре шест година није ни постојала, а у парламент је први пут ушла тек овог априла, после поновљеног гласања 10. новембра - неизбежног након пропасти свих покушаја владајућих социјалиста (ПСОЕ) премијера Педра Санчеса да некако саставе нову владу - освојиће, најављују анкете, скоро двоструко већи број посланичких мандата од тренутног, па тиме и важније место у шпанској политици. Тим пре што на сарадњу с њом ни досад гадљиве нису биле ни ПП, ни - судећи по тмурним предизборним прогнозама, у међувремену већ прилично згасла - својевремена нова звезда десног центра, партија Сијудаданос (Грађани): показују то зимушњи пример из Андалузије и летошњи из Мадрида, где Вокс обезбеђује већину овим двема странкама, не учествујући и сама у власти.
ПСОЕ, која је на априлским изборима знатно ојачала, и овог пута ће освојити појединачно највише посланичких мандата у 350-чланом Конгресу, доњем дому; али опет ни изблиза довољно да би самостално владала, што значи да ће се поново наћи тамо где је била - у потрази за коалиционим партнером, каквог не може да нађе. Да је могла, већ би га имала у левичарском Подемосу, у садашњој констелацији једином природном савезнику на националном нивоу (подршка регионалних странака из Каталоније и Баскије, на коју социјалисти могу да рачунају, друга је прича), и понављања избора не би ни било. Предстојеће гласање, четврто у последње четири године, последица је управо тога што ПСОЕ и унутрашњим поделама оптерећени Подемос нису успели да се договоре о формирању савеза. То ће више коштати Подемос, коме се предвиђа даље осипање популарности, мада не тако велики пад попут оног априлског, када је изгубио баш много у односу на изборе 2016. Губитак социјалиста би, пак, требало
да буду минималан; ПСОЕ је прошли пут добила 28,7 а сада јој се даје 27 одсто, што би требало да јој донесе око 120 мандата, ту негде.
Оно што је значајно другачије у односу на ситуацију с пролећа јесу изгледи ПП и Сијудаданоса. Народњаци више не заостају драматично за ПСОЕ и прилично ће ојачати своју позицију у односу на катастрофални априлски учинак; тренутно су на 21 одсто, што би требало да им донесе деведесетак, ако не и више места, у односу на садашњих 66. Са Грађанима ствари стоје супротно: они су на сигурном путу да буду највећи губитници ових избора, пошто се очекује да с тренутних 57 посланика падну на мање од 20. Све у свему, ако се све ове процене обистине, то би значило да су, после разбијања дуопола ПСОЕ и ПП и последичне фрагментације шпанске политичке сцене - процеса који је током протекле деценије захватио и толике друге земље широм континента - ствари кренуле другачијим током: у највећим проблемима сада су управо странке које су тај дуопол разбиле, Подемос и Сијудаданос. С
тим да се у међувремену наметнуо и пети релевантни актер, у виду Вокса - партије која окупља националисте, клерикалце и друге мрачњаке опште праксе, и која једним делом баштини наслеђе најгоре верзије Шпаније: оне франкистичке.
А сенка фашистичког диктатора се, стицајем околности, толико времена након поновног успостављања демократије, (не)очекивано надвија над овим изборима. У другој половини октобра коначно је реализована стара идеја социјалиста о ексхумацији посмртних остатака Франциска Франка из маузолеја у Долини палих, недалеко од Мадрида, и њиховом пребацивању у породичну гробницу у престоници. То је међу Франковим поштоваоцима, којих у Шпанији и даље има у незанемарљивом броју, дочекано с великим незадовољством; и одмах се позитивно одразило на рејтинг Вокса. Као што се основано може претпоставити да су у изразито конзервативним, унитаристичким и монархистичким круговима шпанског друштва популарност ове странке подигла и последња драматична збивања у Каталонији и око ње. Док су широм Европе многи били шокирани висином казни у октобру изречених бившим каталонским званичницима и активистима - њих деветоро су осуђени на затвор од девет до 13 година због улоге коју су имали у организовању референдума о независности Каталоније 2017. (референдума по дефиницији незаконитог, јер шпански устав организовање таквих изјашњавања не допушта) - Вокс је предводио оне бесне што оптуженима није суђено за теже кривично дело, побуну, и што самим тим нису осуђени на још много дуже затворске казне.
Много је, наравно, више Шпанаца који ни питање статуса Каталоније, а камоли измештање диктаторових костију, не виде као толико важна за земљу у целини: као и бираче широм света, и њих првенствено интересује како ће сутра живети. Да би о томе имали нешто јаснију слику, морају, међутим, да коначно добију нову владу; а како се ствари развијају, питање је да ли ће им исход ових избора омогућити да је у разумном року и добију.