25. минут ТРОЛЕЈБУС ЗВАНИ ЖЕЉА
Образложење за укидање неких линија градског превоза заиста је глупо, али је бар искрено. Па сви су свесни да би се Весићеве коцке на Тргу поново разлетеле на све стране чак и ако би он, натоварен нарамком својих књига, бежао од Бастаћа са упаљачем. Биће да грађани, ипак, превише очекују од оних који би мост да преместе на ливаду
Поново ради Трг републике! Поново ради Трг републике, обзнанили су градски челници раздрагано, када је централни београдски трг после једне реконструкције и једне (барем да ми знамо) реконструкције реконструкције најзад поново отворен.
Измучени Београђани понадаше се тада, наивно, да ће најзад вратити своје животе у нормалу, да више неће морати да траже алтернативне начине да дођу од куће до посла, школе, факултета, вртића и да ће коначно моћи да гаражирају своје бицикле, тротинете и летеће аутомобиле. Али авај!
Као гром из ведра неба, да не кажемо као Вучићева ванредна конференција за новинаре, стрефи их вест о укидању неколико тролејбуских линија. Нема више 28, нема више 19. Преклапају се линије, рекоше. Јурите 77, рекоше. То што 77 наиђе једном у пола сата и то ако баш имате среће, господа из градског Секретаријата за саобраћај нису коментарисала. Можда се такве ствари једноставно не виде кроз затамњена стакла службених лимузина.
А када би било ко од свих тих људи који тако лако доносе тако бесмислене одлуке користио градски превоз, знали би да се на друге линије градског превоза као алтернативе може рачунати само уколико би оне добро функционисале, што овде није случај. Знали би рецимо и да је, током трајања радова на Тргу, било потребно и по сат времена да се од центра града дође до Градске болнице, за шта је у нормалним околностима потребно око 20 минута. Знали би, мање-више, све што им је потребно да барем једном у каријери не донесу бесмислену одлуку.
Да ствар буде гора, нисмо добили само глупу одлуку, већ и глупа образложења.
Јовица Васиљевић, градски секретар за превоз, изјавио је да је намера била да се смањи број габаритних возила која иду преко Трга. Глуп разлог, заиста, али Васиљевић је макар био искрен. Није као да нисмо сви свесни да ће се Весићеве коцке поново разлетети на све стране чим их нешто мало више оптерети, били то тролејбуси или сам Весић натоварен нарамком својих књига док бежи од Бастаћа са упаљачем.
Са друге стране, председник Скупштине Београда Никола Никодијевић објаснио је да град трасе линија мења током године више пута и да је идеја да саобраћај у Београду буде што функционалнији и што више по мери грађана. Јасно је, наравно, да је Никодијевић у тренутку само треснуо фразу која му је прво пала на памет и звучала довољно паметно, али било би изузетно забавно проћаскати са њим о томе како је тачно по мери грађана, рецимо, укидање линије превоза на траси која је већ преоптерећена и на којој ионако нема довољно возила. Функционалност градског саобраћаја мери се по томе да ли он ефикасно превози путнике, што му је примарна сврха. Када видите стајалишта по граду која су често препуна, чак и мимо шпица, тешко да можемо говорити о било каквој функционалности, а идеја да се, у име исте те функционалности, још и укидају линије, равна је покушају да кофом бензина гасиш Весићеву књигу која гори.
Али можда ми једноставно превише очекујемо и тражимо од људи који намеравају да мост преместе на ливаду и не виде никакав проблем у томе.