Друштво Трговци оружјем ГИМ ЈЕ ОРУЖЈЕ ДОБИЈАО И ОД МУП-а
Фирма ГИМ коју је заступао Бранко Стефановић, отац министра полиције, не само што је по повлашћеним ценама, знатно нижим од тржишних, набављала мине из Крушика, већ је код ње завршило и оружје које је полиција претходно расходовала или одузела од грађана по разним основама
Приватна фирма Горана Тодоровића ГИМ, за коју је посредник био Бранко Стефановић, отац министра полиције, није имала само привилегију да по повлашћеним ценама, знатно нижим од тржишних, купује оружје из државног предузећа Крушик, већ је и од Министарства унутрашњих послова, на чијем је челу Небојша Стефановић, куповала пиштоље и пушке. Уз то, фотографије до којих је дошао НИН откривају и да предузеће ГИМ у складиштима МУП-а држи своје залихе малокалибарског оружја.
Извор НИН-а наводи да су фотографије настале у последњем тромесечју прошле године, у магацину МУП-а на Авали и у једном магацину код Шапца, који користи ГИМ. Оружје је, у зависности од тога о ком моделу се ради, разврстано у сандуцима са ознаком ГИМ-а. На тим фотографијама, од којих је неке у уторак, неколико сати пре слања овог броја НИН-а у штампу, показала и потпредседница ССП Мариника Тепић, на конференцији за новинаре, између осталог се могу видети и сандуци са пушкама М70. Те пушке произвела је друга државна фирма, Застава оружје, а раније су их користили припадници МУП-а. На другој фотографији виде се сандуци пуни пиштоља Beretta pietro M70 Puma. У питању је малокалибарско оружје које је, како каже извор НИН-а, полиција расходовала или одузела од грађана по разним основама. То оружје је од МУП-а откупио ГИМ ради продаје.
За сада није познато колико је овај посао био уносан за ГИМ, нити како је текла пословна трансакција, по којој је цени то оружје МУП продао ГИМу, нити за колико га је ова приватна фирма касније препродала крајњем купцу. Ова трансакција обављена је у сваком случају у време када се Бранко Стефановић представљао као заступник ГИМ-а. Да подсетимо, НИН је већ у неколико наврата писао да је Стефановић
сениор био посредник у продаји оружја из Крушика баш у време док је његов син Небојша био министар унутрашњих послова. Индикативно је, такође, да су власник ГИМ-а Горан Тодоровић и Бранко Стефановић пословни партнери и ортаци у неколико заједничких предузећа, а сва од њих основана су након што је Стефановић јуниор дошао на чело МУП-а.
Један интерни документ из фабрике Крушик, у који је НИН имао увид, недвосмислено открива да је руководство ове државне фирме, док је њен директор био Младен Петковић, кадар СНСа, продавало мине повлашћеним предузећима далеко испод „минималне прорачунате цене“. Међу тим купцима био је и ГИМ. Служба калкулација Крушика је још 25. фебруара 2016. израчунала трошкове производње мина, а тај трошковник, како НИН сазнаје, до данас није мењан. Ту „рачуницу“потписали су шеф Службе продаје и извршни директор за економске и правне послове Крушика. У том документу се наводи да би продајна цена за 50.000 мина од 60 милиметара требало да буде 52,4 долара по комаду (цена се разликује у зависности од произведене количине). За 80.000 мина од 81 и 82 милиметра, по тој калкулацији, цена би требало да буде 81,5 долара по комаду, док је за 20.000 мина од 120 милиметара цена 225,3 долара за сваку мину.
Крушик је, међутим, повлашћеним приватним предузећима омогућио да
те мине купују по цени тек незнатно вишој од производне. Фабрика из Ваљева је мине од 60 милиметара понудила повлашћеним купцима по цени од 45,2 долара, мине од 81 и 82 милиметара за 72,2 долара и мине од 120 милиметара за 195 долара. Дакле, по ценама нижим од оних по којима се, према калкулацији стручњака из Крушика, производња мина исплати. У ове цене није урачуната комисиона провизија, која је код трговине оружјем око пет процената, јер тај новац ионако не иде Крушику, већ трговцима. Другим речима, за сваку продату мину, продавци су, само по основу комисионе провизије, зарађивали од најмање два до скоро 10 долара. С обзиром на то да су четири приватне фирме – ГИМ, Интернешнал голден група из Абу Дабија, Партизан тек и Вектура транс, које контролише Слободан Тешић – само у току 2018, према документацији у коју је НИН имао увид, продале више од милион мина различитог калибра, може се закључити да су само од те провизије они профитирали бар петшест милиона долара.
На основу калкулација из самог Крушика може се видети да је производна цена мина била тек нешто већа од цене коју су за њих плаћали одабрани купци. За већ наведене укупне количине утврђене су појединачне цене производње – за мину од 60 милиметара 44,99 долара, за мину од 81 и 82 милиметара 69,68 долара, а за мину од 120 милиметара 192,67 долара. Разлика између продајне и произвођачке цене за мине најмањег калибра била је само 0,21 долар по комаду. Примера, ради, уобичајена комисиона провизија је пет одсто, па трговци попут ГИМ-а или Тешићевих фирми само по том основу на једној мини зарађују 2,25 долара. Или 12 пута више од оног ко је ту мину произвео!
А повлашћена предузећа куповала су на стотине хиљада мина, које су
Код ГИМ-а је завршио велики број пиштоља Beretta pietro M70 Puma и пушака М70, произведених у Застава оружју, које су раније користили припадници МУП-а
по знатно вишим ценама продавале углавном купцима из Саудијске Арабије. Према подацима НИН-а, ГИМ и Вектура транс су транспортовале мине у Саудијску Арабију бродовима из бугарске луке Бургас и авионима са аеродрома „Никола Тесла“у Београду и „Константин Велики“у Нишу.
Робу су до аеродрома и лука превозили камиони предузећа Панекспрес из Лучана, које је регистровано за друмски превоз терета. Власник је Зоран Пантелић, члан Општинског већа Лучана, испред СНС-а. Пантелић важи за веома блиског сарадника Радоша Миловановића, директора наменске индустрије „Милан Благојевић“из Лучана, коме се суди за погибију радника у фабрици, чији је директор. Радници фабрике „Милан Благојевић“недавно су дошли организовано да пруже подршку оптуженом директору испред суда и чак су вербално напали породицу настрадалог колеге.
Камиони Панекспреса, иначе, превозе оружје произведено у више фабрика наменске производње у Србији. Даље превожење оружја до Саудијске Арабије и других коначних дестинација веома је сложен логистички посао. Познаваоци прилика на тржишту наоружања и војне опреме тврде да Слободан Тешић, власник Партизан тека, а посредно и Вектура транса, већ има уигране комбинације, а извори НИН-а кажу да тај посао за ГИМ обавља један од бивших директора Југоимпорта СДПР, који је био задужен за Блиски исток. Једна од последњих испорука ГИМ-а била је у јуну 2019. када је оружје, претходно купљено у Крушику, испоручено Саудијској Арабију бродом Thorco Basilisk. Брод је из Бургаса у Бугарској допловио до Јадаха у Саудијској Арабији.
Истом рутом у марту 2019. ишао је брод Bow Diamnod, такође са оружјем произведеним у Крушику, које је ГИМ продао Министарству одбране Саудијске Арабије.
Трећу туру оружја из Крушика ГИМ је испоручио 5. априла 2019. Саудијској Арабији карго авионом „боинг“, регистарских ознака EW-465TQ, летом THC9622. Авион је летео од београдског аеродрома „Никола Тесла“до аеродрома „Принц Султан“у Саудијској Арабији. Аеродром „Принц Султан“је у ствари војна ваздухопловна база смештена у граду Ал Харџу (Al Kharj).
На исти начин са београдског аеродрома до војне ваздухопловне базе
„Принц Султан“оружје је транспортовано и 16. марта 2019. регистрованим летом ZP6111 руским авионом „иљушин“ИЛ-76ТД регистарске ознаке 4KAZ41. Тешићева Вектура транс имала је последњу испоруку оружја пре два месеца, у септембру 2019.
Док све више детаља доспева у јавност о трговини оружјем у којој је оштећена државна фабрика Крушик, а приватници блиски СНС-у енормно зарадили, узбуњивач из ове фабрике Александар Обрадовић је и даље у кућном притвору. Иако је прошло годину дана од првих информација о могућој корупцији у Крушику, нема чак ни најаве да ће тужилаштво које води поступак против Обрадовића покренути поступак због тих сумњи. За разлику од случаја Крушик, тужилаштво је експресно реаговало у афери „Марко Бастаћ и кум“, у којој је Лазар Лешњак и за министра Стефановића и за његову државну секретарку Биљану Поповић Ивковић недвосмислено узбуњивач, иако би у најбољем случају за њега могао да буде - сведок сарадник, јер је признао да је, заједно са кумом, учествовао у кривичном делу.
Адвокат Владимир Гајић, заступник Александра Обрадовића, каже за НИН да одбрана поседује доказе о корупцији у Крушику, а да његовом клијенту стижу и претње и понуде.
„Истрага одбране је у току. Имамо писане доказе о криминалу у Крушику. Обавестио сам о кључним чињеницама неке од најутицајнијих европских фондација које се баве заштитом људских права. Трудимо се да Обрадовићев случај постане ноћна мора министра полиције. Почели су и са посредним понудама, које су зачињене и претњама, типично за понашање подземља. Међутим, и то смо пријавили где треба“, наводи адвокат Гајић, који мисли да „министар полиције неће политички преживети ову аферу“.
Он каже да је 25. октобра поново предложио укидање кућног притвора након што је увидом у списе предмета утврдио да тужилац нема ниједан доказ у предмету на основу којег терети његовог клијента. „То значи да Крушик и полиција крију доказе и од тужиоца, који је као неки проточни бојлер полиције“, тврди Гајић. Иначе, докази које су припадници БИА и МУП-а одузели од Обрадовића су код вештака, коме је тужилаштво дало рок да прегледа материјал до четвртка, 7. новембра.
Адвокат Гајић каже да је још горе што је суд Обрадовићу одредио кућни притвор, па притвор, па опет кућни притвор без иједног доказа којим се поткрепљује наредба тужиоца о спровођењу истраге. „Суд ћути, селили су се до 4. новембра, видећемо да ли ће реаговати на мој предлог“, каже Гајић и додаје да суд може, али и не мора, да разматра његов предлог све до 18. децембра. Суд је обавезан да меру кућног притвора разматра на три месеца.
Обрадовићев заступник тврди да узбуњивачи ничу по Србији као печурке после кише, након што је његов клијент храбро поступио. „Закон о узбуњивачима мора да се мења. Овај случај је показао колико је закон лош ако се ради о случају који удара у врх власти. Онда идете у притвор. Не знам ко је Закон о узбуњивачима прогласио за најбољи на свету, ако се има у виду да ми немамо независно тужилаштво и независан суд. Тај закон је очигледан пример аматеризма и непознавања природе нашег правног поретка. Србија никада неће постати правна држава ако не раскине са комунистичким правосуђем, а без правне државе нема демократског друштва“, наводи адвокат Гајић.
Све бројније сумње о корупцији у пословању Крушика са предузећем ГИМ, које је заступао отац министра Стефановића, постају терет и за председника Србије и СНС-а Александра Вучића. Приметно је да у последњим иступима није баш толико бранио Стефановића, колико је бранио себе. Тврди да „није продао ниједан метак“, а чак је и најавио да ће Агенција за борбу против корупције испитати да ли постоји сукоб интереса у случају Стефановића и трговине оружјем.
Видећемо да ли ће председник Вучић, осим Агенцији, дати миг и тужилаштву да ради свој посао. А знаћемо да живимо у нормалној земљи, када тужилаштво не буде морало да чека на политички миг.
Постоје докази да ГИМ и фирме Слободана Тешића од Крушика нису мине по повлашћеним ценама куповали само прошле већ и ове године