Нови колорити
ОПЕРА
У години обележавања века деловања Опере Народног позоришта, репертоар је богатији за два наслова домаћих аутора – после Коштане Петра Коњовића, на Велику сцену стигла је и опера На уранку Станислава Биничког. Симболичан је датум одабран за премијеру, 30. октобар, што је равно 150 година од праизведбе комада Посмртна слава кнеза Мијаила М. Обреновићa III Ђорђа Малетића.
Редитељка Ана Григоровић се одлучује на измештање из полазног контекста. Наместо руралног окружења давнашње Србије под турском влашћу, ситуира радњу у актуелни тренутак, у транзиционе амбијенте. На уранку се одвија у приватизованој фабрици, а наместо сељана на сцени је нова генерација пролетера, деградираних, униформисаних у бојама државне заставе (костими Катарине Грчић Николић). Уведен је нови лик, Инвеститор, намењен глумцу (тумачи га Хаџи Ненад Маричић): он је главни стратег мутних пословања. Турски финансијери дочекани су добродошлицом (и они су добили својe бојe, комбинацију зелене и црне); нова окупација се одвија уз свесрсну подршку домаћих бизнисексперата. Jeдноставно је конципирана сценографија (Дуње Костић) - у погледу коришћених елемената и колорита - све у функцији обезличене стварности српске свакодневице. Сценски покрет (Сузана Лукић), рађен је зналачки: разноврстан, не и превише компликован. Мизансцен ове једночинке разигран је до најфинијих детаља.
Диригент Стефан Зекић исказује минуциозност у сагледавању партитуре Биничког, експонира темељне њене квалитете, оличене у пријемчивој, инвентивној мелодици, у складно формулисаном споју веристичких елемената са националном музичком традицијом. Оркестар звучи моћно, опет, отворен је простор солистима и хору. Радује ангажовање нових солиста – Евгенија Јеремић (Станка), Марко Живковић (Раде) и Вук Зекић (Реџеп), са лакоћом одговарају на редитељске захтеве, суверено владају сценом. Дубравка Филиповић и Михаило Оташевић уверљиви су у невеликим и не одвећ захвалним улогама Анђе и Мујезина. Општи утисак изванредан што, верујемо, наговештава успешан сценски живот најновије поставке и интензивнију комуникацију са публиком, нарочито са млађим аудиторијумом.