Рачун за утрошена времена
ШТА НЕ ВАЉА У ПОСЛОВАЊУ ЕПС-а
Највеће јавно предузеће мора у наредних седам година да инвестира 5,6 милијарди евра, а да би то могао неопходно је да се реформише
ЕПС мора у наредних седам година да инвестира 5,6 милијарди евра, а да би то могао неопходно је да се реформише. У супротном, прети да постане озбиљан проблем за јавне финансије Србије, упозорава у својој анализи Фискални савет
Овако више не може, могао би у најкраћем гласити закључак анализе пословања Електропривреде Србије (ЕПС) коју су недавно обелоданили чланови Фискалног савета Србије, дајући истовремено препоруке за реформу, као и за неопходне инвестиције. ЕПС је, кажу, на прекретници, а уз суштински преокрет у пословању, неопходно је и да хитно отпочне нови инвестициони циклус, јер су „резерве“истрошене. Наиме, у анализи се наводи да је ЕПС „до почетка 90-их година прошлог века био добро постављен електроенергетски систем“и да је захваљујући великим вишковима производних капацитета могао да дозволи себи да претходних 30 година подмирује потребе за струјом, без обзира што није улагао ни довољно да очува оно што већ има. „Такво пословање више није одрживо - у последњих неколико година домаћа тражња је сустигла тренутне производне могућности ЕПС-а, а у наредних пет до десет година очекује се да ће их знатно премашити“. Уколико што скорије не отпочне инвестиције у нове производне капацитете, а услов за то је реформа начина на који тренутно функционише - вишак запослених и велике зараде, ниска цена струје, проблеми у наплати и крађи струје - лако би могао да постане озбиљан ризик за јавне финансије земље, стоји у анализи Фискалног савета.
Подаци говоре да је производња електричне енергије у ЕПС-у у 2018. години била за осам одсто мања него 2013, односно да због недостатка довољних количина угља и застоја у производњи, као последице вишедеценијског неинвестирања, ЕПС-ова мања производња негативно утиче и на целокупан привредни раст земље,
а што је посебно уочено 2017. и 2018. Притом, нити једно постројење овог предузећа не задовољава све домаће, а камоли еколошке стандарде Европске уније, што га чини највећим загађивачем животне средине у Србији. ЕПСове термоелектране су по испуштању сумпор-диоксида у ваздух међу негативним рекордерима у Европи, јер су емисије ове супстанце 10 до 15 пута веће него што је просек у термоелектранама у ЕУ.
„ЕПС-у је неопходан нови инвестициони циклус од око 5,6 милијарди евра да би задовољио будућу тражњу за електричном енергијом и важеће еколошке прописе. ЕПС сада производи у просеку тек нешто више од тренутне домаће тражње, а до 2024. предвиђено је фазно гашење осам застарелих термоенергетских блокова, што ће додатно умањити иначе недовољне производне капацитете. Уз очекивани раст тражње за енергијом у наредних пет до десет година, оцењујемо да ће ЕПС-у недостајати капацитети за производњу више од 5.000 гигават-сати електричне енергије годишње“, пише у анализи Фискалног савета, уз упозорење да се ЕПС обавезао да ће до 2027. испунити све захтеве ЕУ у погледу загађења ваздуха, воде и земље из својих постројења. Фискални савет оцењује да би највећи део тих инвестиција које ЕПС мора обезбедити у наредних седам година (око 4,8 милијарди евра) требало да иде у обнову или изградњу нових електроенергетских капацитета, док остатак од око 800 милиона евра треба инвестирати у заштиту животне средине.
Ова анализа потврђује да би улагања у обнову старих и изградњу нових капацитета за производњу струје
требало да буду најмање три милијарде евра, док би 1,1 милијарду евра требало инвестирати у повећање производње угља, јер због проблема у његовој експлоатацији последњих година, пада и производња струје у термоелектранама. „ЕПС од 2014. не успева да обезбеди довољне количине угља, а мада се након отклањања последица поплава његова производња опоравља и лагано достиже ниво из 2013, квалитет тог угља је такав да не обезбеђује да се и производња струје врати на исти ниво. Ово је последица недовољних инвестиција у проширење и отварање заменских копова“, кажу у Фискалном савету.
Они упозоравају да, иако ЕПС није једини произвођач електричне енергије у Србији, држава не би смела да дозволи да производња струје приватног сектора постане замена за ону из ЕПС-а. „По завршетку најављених инвестиција приватног сектора у производне капацитете, они ће бити довољни да надокнаде смањење ЕПС-ове производње, па и да се у одређеној мери покрије пројектовани раст тражње. Дакле, не постоји већи ризик да у кратком
року, чак и да ЕПС не изгради ниједно ново постројење, дође до проблема са испоруком енергије крајњим корисницима, али ако ЕПС није формално задужен за сигурност снабдевања, држава то јесте, па је онда логично да то ради преко свог јавног предузећа. Зато оцењујемо да би ЕПС требало да уложи у капацитете за производњу додатних 5.000 гигават-сати годишње, како би покрио раст тражње и надокнадио губитак који ће настати гашењем појединих блокова, а да се евентуални вишак електричне енергије извози“.
Невоља је у томе, међутим, што резултати пословања ЕПС-а показују да он није у стању да сам обезбеди новац неопходан да своје инвестиције у наредних седам година повећа двоструко у односу на тренутне. Анализа реализованих инвестиција од 2009. до 2018. показује да ово предузеће реализује тек половину буџетираних улагања, па осим што кубури са новцем, показује и неспособност да адекватно управља пројектима. У својој анализи Фискални савет то илуструје низом примера, а као најрадикалнији истиче изградњу постројења за одсумпоравање на појединим блоковима термоелектране „Никола Тесла“која је почела тек током ове године, иако је новац одобрен из јапанског кредита још давне 2011. „Потребно је веће ангажовање државе како би се отклониле све препреке које успоравају реализацију пројеката, и онда када је новац обезбеђен. Са једне стране веће учешће државе, односно надлежних министарстава када су у питању неопходне дозволе и решавање имовинско-правних односа, али и оснаживање капацитета у самом предузећу за реализацију пројеката“, саветују у Фискалном савету. А да би био у стању да финансира неопходне инвестиције, ЕПС свој годишњи профит мора повећати са неколико десетина милиона евра на више од 200 милиона годишње, што није немогуће уз реформу пословања. Такође, Фискални савет истиче да би, чак и у случају задуживања за инвестиције у првих неколико година, ЕПС морао да обезбеди профит довољан да те кредите уредно сервисира, како не би оптерећивао српски буџет.
Иако из овог јавног предузећа НИН-у нису одговорили на наводе које је изнео Фискални савет, како у погледу неопходних инвестиција, тако и у садашњем начину функционисања овог, највећег државног система, чињеница је да њихове финансијске резултате угрожавају како ниска цена електричне енергије, тако и губици које стварају недовољном наплатом испоручене
Са зарадом која је прошле године у просеку износила готово 90.000 динара и вишком од барем 10 одсто запослених, уз недостатак инжењерског кадра, ЕПС остварује далеко мањи профит од упоредивих предузећа у иностранству
енергије. И за једно и за друго одговорност би се могла тражити у држави као власнику предузећа, која је, уосталом, најодговорнија и за све нерационалности које се јављају у пословању ЕПСа. Наиме, и сам Фискални савет истиче да ЕПС има значајне губитке на мрежи, односно крађу струје, али исто тако и да појединим неплатишама уредно и даље испоручује електричну енергију. ЕПС годишње због неплаћене струје губи више од 100 милиона евра, што је пет одсто његових пословних прихода. „До октобра 2019. само десет највећих неплатиша направило је дуг од 15 милиона евра“, каже се у анализи. Највећи међу њима су град Крагујевац, Ресавица, ГСП Београд, крагујевачка топлана, Јумко Врање, Стаклара Параћин... по правилу државна предузећа којима се очигледно толерише неплаћање утрошене струје.
Оно што још јесте директна одговорност државе, јесу и цене које ЕПС плаћа произвођачима струје из обновљивих извора енергије, а које су више од оних по којима испоручује енергију, што доприноси његовим губицима. Притом, несумњиво би се властима могла замерити и чињеница да, оптерећени дивном фискалном сликом, узимају добар део добити јавних предузећа у буџетску касу, али та чињеница не мења суштину да ЕПС годишње профитира далеко мање него што би могао када би променио начин на који функционише. Фискални савет у свом документу наводи да се мора престати са праксом да ЕПС уплаћује део остварене добити у буџет, нарочито што се показало да је он по том, али и по неким другим основама, од 2015. до 2018. уплатио у државну касу око 250 милиона евра, док је за исти тај период забележио кумулативну добит за 100 милиона евра мању. Овај апсурд увећан је и за чињеницу да ЕПС новац уплаћује и поред чињенице да буџет последње две године бележи суфицит, а у Фискалном савету подсећају да је држава пре четири године увела и акцизу на електричну енергију, од које само предузеће нема никакве користи. „Држава је од акцизе у периоду од 2015. до 2018. приходовала 52 милијарде динара. Увођењем акцизе, ЕПС је својим потрошачима повећао цене, али сам није имао никакву корист, јер новац иде у државну касу. Другим речима, због државног буџета, он трпи двоструку штету - својим купцима наплаћује већу цену, сам због тога не зарађује више, а на све то и уплаћује новац у буџет по основу добити.“
Осим закључка да је његов годишњи профит далеко нижи од профита електроенергетских система сличних перформанси у неким другим европским земљама, тако и учешће зарада у укупним трошковима ЕПС-а заузима значајнију ставку него у неком другом, упоредивом систему. „Трошкови зарада су превелики и нерационални, и то је најважнији део потребних реформи у ЕПС-у“, наводи се у анализи. Удео трошкова за плате у приходима компаније за 50 одсто је већи у ЕПС-у но што је у упоредивим компанијама. Просечна зарада на крају прошле године скоро је достигла 90.000 динара, а вишак запослених процењује се на више од 10 одсто. Док са једне стране, анализе показују да овом предузећу недостаје стручног кадра, односно инжењера, дотле ЕПС свом јату припаја неке губиташе попут Колубара грађевинара, који је са лошим пословним резултатима и око 600 запослених, прошле године постао саставни део ЕПС-а.
Фискални савет наводи да је ЕПС-у због тога што има и вишак радника, али и неповољну структуру запослених, потребна израда опште систематизације радних места, јер би се на уштедама за зараде годишње могло ослободити најмање 50 милиона евра за неопходна улагања. Они кажу да, према њиховим информацијама, документ о рационалној систематизацији не постоји, те да би његову израду можда требало посветити неким екстерним стручњацима, уз координацију надлежног министарства.
Фискални савет на крају наводи да је за успешно функционисање овог предузећа неопходно и повећање цене струје, али да таквој одлуци морају претходити реформе и броја запослених и њихових зарада, као и система наплате, прекидањем праксе испоруке електричне енергије онима који је не плаћају. Они предлажу да у средњем року струја поскупи за 15 одсто, што би ЕПС-у допринело да покрије половину неопходних улагања. Наводи се да је струја у Србији далеко јефтинија него у окружењу, док са другим енергентима то није случај.
Њена ниска цена подстиче грађане да је нерационално троше, истичу они. Очигледно је, међутим, да тако функционише и сам произвођач. И његов скроман профит не спречава га да расипа на плате, вишкове и државне прохтеве.
Државним предузећима се и даље толерише неплаћање рачуна за потрошену струју, због чега ЕПС губи око 100 милиона евра годишње. Недопустиво је и то што држава ово предузеће приморава да уплаћује новац у буџет