ПЛАГИЈАТОРИ СТВАРНОСТИ

25. минут

Синиша Мали је плагирао докторат, пресудио је Универзитет. Одлука је неопозива и коначна. Нека наивчина очекивала би да политичари, почев од самог Синише Малог, уваже одлуку највеће и најбитније образовне институције у земљи. Још већа наивчина би можда очекивала и да Синиша Мали поднесе оставку на место министра финансија, ако не сам, а оно по савету колега из Владе или врховног колеге из Председништва.

Међутим! Не само да колеге нису уважиле одлуку БУ и не само да колеге нису саветовале Малом да поднесе оставку него су колеге стале у одбрану Синише Малог, а острвиле се на, погађате, Универзитет.

Међу првима се огласио, наравно, председник Србије Александар Велики, пардон Вучић. Он је рекао да одлука Универзитета неће утицати на министарско место Синише Малог. А, реално, и зашто би? Зашто би ико видео проблем у томе да човек који ту и тамо воли да штрпне нешто туђе управља финансијама целе земље? Додуше, председник се касније мало предомислио и рекао да ће Мали, ипак, морати да плати политичку цену, али није прецизирао шта то значи, тако да ће Мали вероватно платити цену таман колико ју је ономад платио и комплетни идиот из Савамале. У најгорем случају, плаћање политичке цене подразумеваће да Мали, попут Братислава Гашића, „издржи“годину, годину и по дана без функције, па да онда аванзује на неку још бољу.

Премијерка Ана Брнабић је, такође, стала у одбрану свог министра, наводећи да је одлука о поништавању доктората политичка одлука, те да је она резултат политичког притиска на Београдски универзитет, као и одређених двоструких аршина. Кад смо код двоструких аршина, занимљиво је да Бранабић није реаговала када су активисти Српске напредне странке упали у зграду ректората и није осудила тај врло директни вид политичког притиска на Универзитет. Да не будемо накрај срца, можда само није нашла за сходно да тада коментарише активисте СНС-а, јер у то време није била чланица те странке.

Својим изјавама је у заштиту Синише Малог стала и колегиница Зорана Михајловић, мада боље да и није, с обзиром на то да није могла да смисли ништа боље од тврдње да је „докторат његова приватна ствар“. Министарка Михајловић је, нажалост, пречесто заузета ненајављеним посетама градилиштима, током којих често не затекне раднике, али врло често затекне бар једну ТВ екипу. Зато је пропустила, рецимо, битну информацију да докторат министра ни у Немачкој није приватна ствар, нарочито ако је тај министар докторат плагирао, и то чак много мање плагирао него што је њен колега Синиша. Често се угледамо на Немачку, често се и поредимо са том земљом, па ето дивне прилике да се мало угледамо и када су однос према образовању и академска честитост у питању.

Најдаље су у подршци колеги отишли градоначелник Обреновца Мирослав Чучковић и директор Електропривреде Србије Милорад Грчић, који су отприлике писали како је „свако дело Синише Малог докторат сам по себи“. О неделима попут нацртаних тендера за новогодишњу расвету, нерасветљеног рушења у Савамали, те умешаности у аферу са 24 стана у Бугарској нису писали. Могуће је да, пошто су хвалоспеве писали на Твитеру, није било довољно места. За ове теме је, ипак, потребно много више простора, вероватно би и по докторат могао да се напише о свакој.

Надајмо се само да су све ове методе одбране, које су прилично понављане у СНС круговима, настале некако истовремено, по принципу „велики умови размишљају слично“. У супротном, испашће да је ту неко некога плагирао, а то никако не би било добро.

Зашто би ико видео проблем у томе да човек који ту и тамо воли да штрпне нешто туђе управља финансијама целе земље? Додуше, председник Србије се касније мало предомислио и рекао да ће Мали, ипак, морати да плати политичку цену. Вероватно исту коју је ономад платио и комплетни идиот из Савамале ЗОРАН КЕСИЋ и екипа Njuz.net-а