Зовем само Пинк и Прву
СУЗАНА ВАСИЉЕВИЋ, САВЕТНИЦА ЗА МЕДИЈЕ ПРЕДСЕДНИКА АЛЕКСАНДРА ВУЧИЋА
На томе се завршава. Ево, то признајем. Ако је то врхунски злочин, крива сам. Америка има СиЕн-Ен и Фокс, Србија има Пинк и Н1. Они су за мене две стране медаље, али Пинк признаје да је пристрасан, да имају свог фаворита.
На томе се завршава. Ево, то признајем. Ако је то врхунски злочин, крива сам. Америка има Си-Ен-Ен и Фокс, Србија има Пинк и Н1. Они су за мене две стране медаље, али Пинк признаје да је пристрасан, да имају свог фаворита. А ни Пинк, ни Информер није родио Вучић. Постојали су и у време оних који сад драме и вриште
Интервју са Сузаном Васиљевић, преседан је за читаоце НИН-а. После неколико година један представник власти одазвао се нашем позиву, након Владана Вукосављевића, Славице Ђукић Дејановић и Бранка Ружића, јединих министара у седмогодишњој власти коалиције СНС-СПС који су говорили за НИН. Ана Брнабић то није учинила никада, а председник Србије је говорио два пута, последњи пре пет година. Зато је прво питање за медијску саветницу председника, некадашњу новинарку и дугогодишњу сарадницу за медије у другим институцијама и министарствима, да ли је то, по њеном мишљењу, нормалан однос према најстаријем недељнику у земљи?
„Не могу да говорим у име министара, али ја сам се вашем позиву одазвала одмах. Свако има право да одлучи где и за кога жели да говори. Претпостављам да политичари размишљају и о томе којој публици се обраћају. Нисам политичарка и мени је у реду да говорим за свакога. Када је постао потпредседник Владе, Вучић је свој први велики интервју, 2012, дао за НИН. Други, пре пет година. Али у неком тренутку, он је, претпостављам, престао да посматра НИН као објективне новине. На питања новинара НИН-а он одговара и у смислу дневних догађаја никад није било проблема, али одлука о томе да ли ће дати интервју је његова, разлоге не знам“, одговара Сузана Васиљевић, с којом смо разговарали у њеном кабинету у Председништву Србије.
Ако смо стално у немогућности да добијемо другу страну, наравно да ћемо деловати недовољно објективно. То је проблем из кога се не излази...
...без помоћи друге стране. Разумем. Политичари размишљају о
тиражним медијима и о гледаним телевизијама зато што они шаљу политичку поруку гласачима. Он је само једном био на Студију Б, али због тога грађани не перципирају Студио Б као опозициони. Хоћу да кажем да је можда тираж један од разлога.
Али ви онда потврђујете да медији који нису провладини - они које сте и сами излистали као оне који за себе тврде да су независни - постоје, али са занемарљивим утицајем. А да су најутицајнији - заправо режимски.
Не потврђујем ту тезу. Своју платформу политичари понекад бирају тако да се обраћају својим бирачима. Ја не могу да кажем да је Информер бољи од НИН-а зато што има више читалаца. Само кажем - шаљете поруку људима који то читају. Да ли је ваше гласачко тело међу читаоцима НИНа или Информера, о томе политичари одлучују у складу са поруком коју желе да пошаљу својим гласачима. Ја могу и да саветујем, али одлука је на њему.
Како саветујете - да се председник обраћа својим бирачима или свим грађанима?
Саветујем га као човека који се обраћа свим грађанима. Никада нисам била члан ниједне странке. Чињеница да ме је изабрао за свог најближег саветника и сарадника већ вам говори да покушава да чује све стране. Нема проблема да одговара на питања на дневним конференцијама за штампу, било коме. Он и не даје интервјуе толико често. Колико пута је дао Информеру, најчитанијим дневним новинама?
Како одлучујете ко ће добити микрофон на конференцијама?
Тако што се новинари сами пријављују пре конференције девојкама које држе микрофон, а оне мени показују ко се пријавио или новинари сами подигну руку.
Редоследом пријављивања?
Да. Наравно, увек идем од важнијих. РТС је један од приоритета. Гледамо да то буду медији са националном фреквенцијом, па ако они немају питања, онда идемо на друге. Или ако неко унапред најави да има важно питање, дамо и њима предност. Имају право на потпитања, само што их ми молимо да не држе микрофон, јер није фер да постављате 20 питања на конференцији. Често добијем коментаре да је неко други поставио два питања. Ко сам ја да кажем ко ваља, а ко не ваља. Моје је да пружим могућност свакоме да постави питање на културан и пристојан начин. Ништа друго нисам тражила од новинара. А на Н1 се подигла кампања после мог гостовања на Пинку, из кога су, професионално под знацима навода, извукли неколико реченица. Није тема била да ли је господин Совиљ поставио питање, он га није поставио, он је гурнуо председнику телефон у лице. Не постоји проблем да поставите које
Твитер је постао Танјуг. Главни портал са кога новинари прикупљају информације. Политичари тако шаљу поруке јавности. Хиљаду пута сам рекла председнику да се на то не одговара, али он каже да жели да одговори на свако питање
год хоћете питање, само поштујте институцију председника, без обзира на то коју политичку опцију подржавате.
Шта значи да то више нећете дозволити? Да се новинари више неће толико приближавати председнику, да се питања неће постављати у непосредној комуникацији...?
Да се не приближавају на тој раздаљини. Уколико је конференција за новинаре, зна се ко се где налази, уколико су дневни догађаји, молим само да имамо дистанцу какву имају други председници, чије обезбеђење не дозвољава новинарима физички контакт са председником.
Да ли је Вучић пристао на то?
Договор је да ће тако бити или ћемо се растати. Или ћемо имати културну и нормалну комуникацију или нећемо сарађивати. Ја не желим да будем одговорна за било какав инцидент који може да наступи.
Да ли ће он престати да ословљава новинаре именом, надимцима, мајсторима?
Надам се да ћемо обострано променити начин комуникације.
Да ли ви мислите да је председник допринео таквој атмосфери?
Није, јер никада никога није лично увредио. Мајсторе, можда није примерено, али није увреда...
Али јесте олош, што се односило на новинаре РТС, код случаја Прлаиновић.
Не треба да претпостављамо шта је тада мислио. Да ли је давао карактеристике о медијима да су овакви или онакви, јесте. Да ли је то било примерено? Можда и није са његове функције. Али он никада није лично увредио новинара, нити га избацио са конференције, нити је забранио да му поставља питања. А знамо за примере из прошлости, била сам и у тој влади, кад је Борис Тадић био председник. Новинари су се физички удаљавали са конференција. Тад нису смели да се буне, јер би добили отказ, а свако ко јесте, завршио је са својом радном књижицом. Вучић је често предмет врло агресивних и неутемељених напада неких такозваних независних новинара на Твитеру. Једна од колегиница председника назива олошем, педером, стоком. Али, Твитер није медиј. Зашто се на конференцијама за новинаре понекад стиче утисак да се председник расправља са Твитером?
Не распавља се, него је Твитер постао Танјуг. Главни портал са кога новинари прикупљају информације. Опозициони политичари и они из владајуће гарнитуре тако шаљу поруке јавности. Хиљаду пута сам рекла да се на то не одговара, али председник каже да жели да одговори на свако питање. Ако новинар цитира Твитер као свој главни извор и на конференцији то формулише као питање, нема простора да се то игнорише. После гостовања на Пинку су ми колеге рекле да ме развлаче на Твитеру, а ја то нисам погледала. Боље би ми било да свако јутро позовем Ђиласа и питам шта мисли о мени, јер то је тачно то. Али разумем и председника, а разумем и новинаре.
Рекли сте да вам је жао што нисте пустили крњу информацију - претучен је Лешњак - да бисте тиме показали да би реакција била учитавање оптужби на рачун власти. Да ли то иначе радите?
Никад. Знам да ће се сада мислити да то није тачно, али ја не радим ништа на Твитеру. Свој налог отворим једном у шест месеци, кад имам неку лепу вест или неки инетрвју за стране медије и то поделим. Имам осам људи у канцеларији, који раде Инстаграм, Фејсбук и Твитер налог predsednik.rs и који на дневном нивоу пишу саопштења и организују догађаје. Ја немам времена да се бавим Твитером. Али ми је жао што, у тој ситуацији, нисам тестирала ту такозвану демократску заједницу на Твитеру да видимо како би ишла перцепција Лешњака у том случају. Ми смо за то чули из медија.
Југослава Ћосића сам позвала с молбом да не емитује језив снимак пребијања Андреја Вучића, да то не би виделе његова мајка и ћерка. И буде ли ме ико икада молио нешто слично, опет ћу то урадити
Читаоци ће тешко поверовати да то нисте знали пре медија. Јер се Вучић појављује као човек који одлучује о свему, који се ставља у ту улогу…
Ја не знам баш да ли сам себе ставља или га други стављају... ..Нека је и половично, у тој је улози...
Он на позив долази и говори. Не каже - доћи ћу да решим проблем, јер сте ви неспособни. Много путује по Србији и с грађанима разговара о њиховим проблемима. За разлику од других политичара који, кад дођу на власт, престају да комуницирају с народом, он је човек коме није тешко да, као у суботу, 16 сати буде на терену. Опозиција то не разуме, па каже: само нам дајте медије и ми ћемо победити. Нећете, људи, нећете. Ја сам радила и са Дачићем и са Коштуницом, знам све министре од 2004. и нико нема ову енергију и ову жељу да нешто уради. Кад имате човека кога не мрзи да уђе у кућу сваког сељака који га позове, да седне и са сваким поприча као друг, не као председник, не бирократски. Њему на Инстаграм пишу кад имају проблем и не знају коме да се обрате. Онда ми проследимо захтев ресорним министарствима, уз молбу да нам помогну да се грађанину одговори. Добијем неразумљив одговор на 14 страна – тачке и чланови закона, само набројани. И онда вас не чуди зашто људи од њега траже помоћ.
Ради ли канцеларија за пријем грађана?
Стижу захтеви, али грађани не долазе у Председништво. Он је рекао да ће то једног дана вратити, док се тешки проблеми, попут косовског, среде.
Саветујете ли га да не даје обећања која не може да испуни?
Проблем је што није увек све до тебе. Он говори са своје тачке гледишта. Ја сам спреман, држава је спремна, имамо новца, може да се почне и то бих волео да буде, а онда настану проблеми. Не постоји намера да се обмане јавност, него само превелика жеља.
Кажете - ко сам ја да оцењујем ко ваља. Телевизију Н1 отворено критикујете...
...Не критикујем уопште. Критиковала сам понашање једног новинара.
Како не, ако кажете да су непрофесионални, пристрасни. Да ли, међутим, сматрате да телевизија Пинк ради професионално?
Председник Вучић је био гост Н1 на инаугурацији Колинде Грабар Китаровић. У Сарајеву је био гост са Бакиром Изетбеговићем. Знате да она не би радила у Србији да држава није дала гаранције. Први разговор су људи из Јунајтед групе, тачније Брент Садлер, имали са Вучићем. Били смо на услузи телевизији Н1, а ја је третирам идентично као што третирам РТС, Пинк и било коју другу телевизију.
Зашто се Вучић бавио тиме да обезбеди једној телевизији дозволу?
Бавила се држава, не он.
Зашто се таквим састанцима даје предност страним медијима, и то махом државним, над домаћим? Са Н1 и Јуроњузом се договара државни врх, али у бољој позицији су и Ал Џазира, Спутњик, Дојче веле, Би-БиСи, Слободна Европа...
Не даје се предност, него је просто законски оквир другачији. Са Спутњиком, Ал Џазиром и Би-Би-Сијем на српском се никад нисмо срели. Јунајтед група је овде долазила као инвеститор, а Н1 није била једина тема.
Сада смо у проблему, јер имамо телевизију која не подлеже домаћим прописима.
Требало је да они те проблеме касније реше сами. Али ти сад шта год да урадиш, то ће бити напад на телевизију.
Зашто ви зазирете од једнаке примене закона на све?
Зато што смо онда оптужени у јавности за напад на медијске слободе. Ево сад имате да Јуроњуз долази и рекли су, овде на састанку, да хоће да раде под условом да им држава обезбеди све што може. Рекли смо, изволите. Мој проблем са Н1 је тај да ви све време тврдите да сте независни, а на 24-часовном програму се извлачи све што може да се извуче лоше против ове власти. Н1 је продукт стране инвестиције, а кад гледате вести свака инвестиција је критикована. Њима вест није да се отвара Икеа, него да су дошли неки људи да тапшу отварању.
Ево најновије тромесечно истраживање БИРОДИ-ја, чији мониторинг показује време које је опозиција добила на свим телевизијама са националном фреквенцијом и Н1. Две трећине тог времена је на Пинку. То нису били неутрални, него негативни контексти. Можемо ли сад, ипак, добити неку оцену рада Пинка?
Америка има Си-Ен-Ен и Фокс, Србија има Пинк и Н1. Они су за мене две стране медаље, али Пинк признаје да је пристрасан, да имају свог фаворита и нису никада рекли да су независни. Они су приватна телевизија и њихово је право, као и Н1.
Приватна која користи јавно добро и има обавезу да буде непристрасна у информативном програму.
У ком закону то пише?
У њиховом елаборату РЕМ-у, на основу кога су добили фреквенцију, у Закону о електронским медијима, у Кодексу новинара...
Добро, али ја нисам та која треба да одлучује по том питању. Ту је РЕМ. А Пинк није родио Вучић. Као ни
Информер. Постојали су и у време оних који сад драме и вриште.
Да ли мислите да и овај кабинет доприноси поларизацији, стању за које сами кажете да је језиво, што се показало кроз неукусне твитове поводом председниковог здравственог стања?
Осуђујем сатанизацију и коришћење приватних података у циљу сатанизације било кога, не само новинара. Али ко сам ја? Ја не могу никоме то да забраним. Могу само да молим своје бивше колеге и политичаре да то не раде. Хоће ли Време престати да ставља на насловну страну председниковог сина? Хоће ли неко реаговати због
тога? Неће. Да ли су сви реаговали кад је на једној насловној био син Драгана Бјелогрлића? Јесу.
И председник би могао да се жали Савету за штампу...
Говорим о реакцијама наше демократске јавности. Имамо једну страну којој је све дозвољено - да физички угрожава и вређа председника, а онда он каже једно „мајсторе“и од тога настане да он вређа новинара. Чекајте, људи, понашајте се као новинари и имаћете такав одговор са друге стране.
Хоће ли Време престати да ставља на насловну страну председниковог сина? Хоће ли неко реаговати због тога? Неће. Да ли су сви реаговали кад је на једној насловној био син Драгана Бјелогрлића? Јесу
Кад кажете да Драган Ј. Вучићевић треба да одговара за узбуњивање јавности у случају „државног удара“, додајете: али онда немојте да се буните што ће да одговара и Дража Петровић за увреде. Зашто да не одговара свако ко треба да одговара?
То није мој посао. Вучић се са Ћулибрком препуцава око неких бројки, али то је право обојице. Међутим, ми имамо ситуацију да у четвртак изађемо на неки догађај и да су прва новинарска питања да се прокоментарише нешто што је написано у недељницима. Нисмо ми, него су новинари диктирали теме. Ако одбије да одговори, имаћемо протест свих медијских удружења.
Да ли заустављате штампу?
Никада.
А шта значе другарски позиви уредницима с молбом да се не емитује информација од интереса за јавност?
Југослава Ћосића сам позвала с молбом да не емитује језив снимак пребијања Андреја Вучића да то не би виделе његова мајка и ћерка. Југослав и ја се годинама знамо, до тада смо се чули скоро сваки дан. Питала сам да ли имају снимак, потврдио је, а онда да ли може да га не емитује. Он каже: Сузана, била си новинар, ти знаш да је ово врхунска ексклузива. Кажем знам, али ако могу да те замолим да га одложите на два сата да склонимо породицу. Он је рекао - у реду.
Да ли је то, ипак, примерен разговор?
Мислим да јесте - јер да ме је Југослав замолио да позовем други медиј због његове породице, ја бих то исто урадила. И буде ли ме ико икада молио, опет ћу то урадити.
И други људи имају породице, али немају моћ да заустављају емитовања.
Није баш уобичајено да се друге породице појављују у таквим снимцима. Моје другарске молбе до сада су биле типа - да ли би могао данас да убациш сусрет председника са амбасадором Кине, јер нам је Кина важна.
Можда и није примерено што је Вучић давао карактеристике о медијима да су овакви или онакви, али никада није лично увредио новинара, нити забранио да му поставља питања
А кога то зовете?
Кад ми је важно, на пример, Прву телевизију или Пинк. На томе се завршава. Ево, ја то признајем. Ако је то врхунски злочин, крива сам.
Која је ваша улога у УО Кошаркашког савеза и Надзорном одбору Ер Србије и да ли за то добијате неку апанажу?
Не, не добијам. Кад је започела сарадња УАЕ са Владом Србије, одређена сам као особа која ће се испред тима премијера бавити медијском кампањом сарадње између Етихада и Јата. Позвана сам да будем део НО као особа која је, заједно са колегом из Етихада, извела целу медијску стратегију, а и даље је у функцији медијске промоције. У КСС су ме позвали Предраг Даниловић и Дејан Томашевић. Имали су проблема са добијањем средстава за одлазак на СП у кошарци. Контактирали су са мном да закажу састанак са председником, а након разговора с њим и министром Удовичићем новац им је обезбеђен. Исто тако и за осигурање Богдана Богдановића, а потом ме је Томашевић позвао да будем део Савеза. Рекла сам да о кошарци не знам ништа, а он да ме не зове да играм него да пратим токове новца, пре свега из државе која је највећи давалац и да видимо како њихову улогу на СП можемо да искористимо за промоције земље. Председник ми је казао да је то у реду, али да се, у случају да је функција плаћена, а није, одрекнем новца у име Савеза. Не мешам се у кадровску политику ни у друга питања.
Зашто кажете да је афера Крушик намештена? И да се ви за то спремате, али како?
Видите да се нисмо спремили. Цитирала сам једног опозиционог лидера из разговора са нашим заједничким пријатељем, који је рекао: ја немам шта да изгубим, знам да не могу Вучића да победим, али могу да га излудим. То није трач већ истина! Дакле, излазиће са аферама, покушаваће да испровоцира ситуацију, као што је учињено са оним документом, у петак увече у 10 сати. Објављен је деловодни број, јер тад нема могућности да се провери шта је иза тога. А у целом документу пише да је Украјинца на разговор довео Петар Црногорац, то јест да држава нема ништа с тим. Значи, они знају шта је, али објављују делић и праве хаос. И све време се излази са полуинформацијама, изазива хаос на Твитеру, очекује реакција председника, ма где се он налазио, као што је у петак важним поводом био у Новом Саду, али новинари су само то питали. Он не организује конференције да би причао против Ђиласа, већ одговара на новинарско питање.
Док изговарате да се према криминалу увек морамо опходити исто, у емисији Хит твит седите поред Лазара Лешњака, који је признао кривично дело и наступа као политички аналитичар?
Њега је Пинк позвао као учесника у некој радњи која је предмет разговора. Ја нисам бирала госте, али нисмо ми ту били равноправни саговорници.
Чувена је прича како сте о првој верзији Бриселског споразума гласали у кругу делегације. У њој је била столица у УН и није било ЗСО, а ви сте били за усвајање, јер сте код Коштунице видели како се Запад обрачунава са оним ко одбије да подлегне притиску. Да ли бисте и сада гласали исто?
То, наравно, није било право гласање, него консултација. То је било малтретирање представника државе Србије, којој се не рачуна ништа добро што уради ако нема решења за Косово. То је био 16. сат да нисмо спавали, јели смо неке буђаве сендвиче које су нам дали, било је само да завршимо. Прихвати шта год, да идемо кући. Срећом је Вучић тада био храбрији од нас.
Како сте своје идеолошке ставове ускладили са Вучићевим?
Није било потребе за тим. Кад ме је питао да радим за њега, била сам изненађена. Два месеца смо разговарали, мислила сам да то не може на добро да изађе. Питао је за моје услове. То су били људи који су били са мном у МУПу, па у Србијашумама, сниматељ, нова опрема. И прихватио је. Тад сам му рекла да не може да ме зове да климам главом и говорим му да је најбољи и најлепши. Ја то не могу, старија сам од њега, не могу са 50 година да мењам своје ставове, да улазим у странке. Не могу да подржавам, рецимо, националистичке ставове. Сматрао је да ћу због разлике у ставовима да будем корективни фактор у кабинету. Увек искрено кажем шта је добро, а шта лоше. Знам да се странка није слагала са мојим именовањем и да и сад нису најсрећнији. Што се идеологије тиче, ја нисам имала шта да мењам. Он је желео земљу у Европи, стране инвестиције овде.
Да ли се, као саветница најмоћнијег човека у земљи, осећате одговорном за то што су инциденти у медијима постали тема, што медији испадају главни разлог за институционалну кризу..?
Не осећам се одговорном, драго ми је што можемо о томе да разговарамо. Жао ми је што те теме нису стављене на сто пре, што то нико није потезао до пре неколико месеци. Ако је стварно било тако, зашто то нико није рекао пре четири године. Где су били Драган Ђилас и Бошко Обрадовић да нам то кажу? Или новинарска удружења? То је постало тема у тренутку када је требало постићи политички циљ. Невероватно је, у томе, лицемерно што се и о насиљу над новинарима не говори у свим случјевима. Да ви дигнете драму око летака који су убачени у двориште Н1, што је држава осудила и са чим нема везе, а притом не кажете реч што сваке суботе малтретирају те јадне људе на РТС. У том смислу сви треба да буду исти, а гледаоци и читаоци нека суде о квалитету. Где је упад с тестерама у извештају Европске комисије? Нема га.