ТОТАЛНО НЕОПОЗИВ
ВРХ СНС, ВЛАДА СРБИЈЕ И ЗОРАН БАБИЋ 300 ДАНА ДРЖЕ У ЗАБЛУДИ ГРАЂАНЕ
Иако је оставку на место в. д. директора поднео још 1. фебруара, дан након несреће у којој је погинула Станика Глигоријевић, Бабић и даље управља Коридорима, јер Влада до данас није аминовала његову оставку. При томе, он по закону не би ни могао да буде директор тог јавног предузећа. Његов једини, али очито најјачи адут је чланска карта СНС-а. Све остало, изгледа, није ни битно
УНовом Саду, на прослави 11. рођендана Српске напредне странке прва три реда у новосадском СПЕНС-у, на захтев лидера Александра Вучића, била су резервисана за „обичне чланове“и симпатизере. За министре, чланове Председништва, Извршног и Главног одбора странке једноставно није било места у првим редовима. Најбољу позицију, седиште у четвртом реду, добила је нова чланица СНС-а, доскора нестраначка премијерка Ана Брнабић.
Али, већ на првом следећем великом слављу, приликом отварања последње деонице источног крака Коридора 10, високи функционери вратили су се на старе позиције. Док је Вучић са говорнице објашњавао да је на путевима кроз Сићевачку клисуру погинуло више људи него у „омањем рату током 90-их“, у прве „борбене“редове пробиле су се председница Владе Ана Брнабић, министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић, министарка за европске интеграције
Јадранка Јоксимовић... То прегруписавање би и имало неког смисла да одмах иза њихових глава није провиривао Зоран Бабић, само неколико метара удаљен од председника Србије и у оваквим приликама неизбежног члана Председништва БиХ Милорада Додика. Није ли мало дегутантно да је без икаквог блама на свечано отварање ауто-пута дошао бивши в.д. директора Коридора Србије, који је оставку на ту функцију поднео још 1. фебруара, дан након саобраћајне несреће у којој је аутомобил у ком се налазио, 31. јануара на наплатној рампи на ауто-путу код Дољевца, усмртио Станику Глигоријевић? А и ако је дошао, зар је једном бившем, такорећи отписаном страначком апаратчику место тик уз садашње највише државне функционере?
Испоставило се, међутим, да је Бабићу баш ту било место. Једноставно, није бивши. Он је још увек в.д. директора Коридора Србије, као што је то био и до 1. фебруара, када је Скупштини тог јавног предузећа написао
„неопозиву“оставку, која је три дана касније и формално заведена под бројем У 1022 /19. Из неколико различитих извора НИН-у је потврђено да се Бабић понаша као да се ништа није десило. Уз то, лако се може проверити да он потписује сва документа и одлуке, а поједини саговорници НИН-а тврде да понекад и председава колегијумима предузећа.
Те наводе посредно потврђују и подаци са званичног сајта Коридора, на којем уз Бабићево име и презиме и даље стоји да је он в.д. директора. И у Агенцији за привредне регистре као званични заступник Коридора пријављен је управо бивши шеф посланичке групе СНС-а. Да, којим случајем, његов посао ради неко други, ови подаци могли би да се промене очас посла.
Све у свему, грађане Србије неко већ више од 300 дана вуче за нос, јер су бомбардовани информацијама на основу којих су били уверени да Бабић није само бивши шеф посланичке групе СНС-а у Скупштини, већ и бивши в.д. директора Коридора. Па, текст његове оставке пренели су готово сви медији у Србији. Истине ради, писаној оставци је претходила велика брука, јер је непосредно после несреће, у којој је погинула мајка два сина, Бабић збијао најблаже речено неумесне шале - за Курир је изјавио: „Сва срећа жив сам и још ћу вас гњавити“. И био је у праву - још гњави грађане који су мислили да су му заслужено видели леђа.
На страну то што по Закону о јавним предузећима директора фирми, чији је оснивач Република Србија - а Коридори спадају управо у ту групу именује Влада, на период од четири године, на основу спроведеног јавног конкурса. Иако је закон ступио на снагу почетком марта 2016, Бабића
Влада Србије је за само шест дана дала сагласност на измене програма пословања Коридора за 2019, док ни за 50 пута више дана није стигла да констатује оставку в.д. директора. Или боље речено неко у Влади, из овог или оног разлога, није то хтео да уради
је Влада за в.д. директора именовала у мају 2017, али без јавног конкурса.
Ово је, иначе, постала сасвим уобичајена пракса не само актуелне, већ и неких бивших власти, јер се на тај начин на кључна места, као в.д. директора, постављају страначки војници који не испуњавају законом прописане услове да управљају најважнијим јавним предузећима. Шампион у тој категорији свакако је Бабићев „полубрат“(путеви - ауто-путеви) и имењак Зоран Дробњак, који је в.д. директора Путева Србије пуних 12 година, од децембра 2007. Он је политички преживео четири премијера - Војислава Коштуницу, Мирка Цветковића, Ивицу Дачића и Александра Вучића - а видећемо хоће ли у политичку пензију испратити и премијерку Ану Брнабић.
Осим услова везаних за образовање, радни стаж, искуство у одређеним делатностима, познавање корпоративног управљања, организационе способности, закон прописује и да директор јавног предузећа не сме да буде члан органа политичке странке. Та препрека се до сада по правилу прескакала формалним „замрзавањем“чланства у страначким органима. Бабић, међутим, ни то није морао да уради, јер за разлику од директора, в.д. не мора да испуњава ниједан од набројаних услова. Његов једини, али очито најјачи адут је чланска карта СНС-а. Све остало, изгледа, није ни битно.
Као в.д. Бабић није морао ни формално да замрзне чланство као заменица председника СНС Јоргованка Табаковић, када је 2012. изабрана за гувернерку НБС. Али, зато је лидер напредњака могао јавно да га „риба“на седници Главног одбора СНС-а. „Колико пута сам ти рекао Бабићу што, бре, идеш у отмена летовалишта на Брионима и на Хвару... Нађи друга у Сопоту, а не на Брионима“, грмео је Вучић 17. јуна, а ту поруку, јасно упућену и другим „несташним“функционерима, пренеле су све телевизије са националним фреквенцијама и провладини таблоиди.
Колико је јавност обавештена, Бабић није летовао у Сопоту. Могао је себи да приушти и скупљи аранжман, с обзиром на то да као в.д. директора Коридора од 8. маја 2017, када га је Влада именовала, има месечну нето плату од 153.911 динара. Тако бар пише у последњем извештају о имовини, који је 27. фебруара 2018. доставио Агенцији за борбу против корупције. Од тада није достављао нове податке, а по Закону о Агенцији функционери (то важи и за директоре јавних предузећа) извештај о имовини и приходима морају да поднесу у року од 30 дана од дана избора, именовања, постављења, али и престанка обављања јавне функције. И то је посредан доказ да је Бабић и даље в.д. директора. Самим тим, за ових 10 месеци колико је прошло откако је поднео оставку, а заправо је остао на истом месту, он је грађане Србије коштао милион и по динара, јер Коридори немају ни динар сопствених прихода и искључиво се финансирају дотацијама и субвенцијама из државне касе, дакле новцем пореских обвезника.
Још се мастило на оставци од 4. фебруара - тај датум стоји на писаној оставци која је достављена Надзорном одбору Коридора - није ни осушило, а Бабић је само два дана касније потписао план набавки Коридора за 2019. Затим је 2. априла парафирао и Одлуку о промени оснивачког акта предузећа, а „аутограме“је наставио да дели и 3. априла, 20. јуна, 5. и 24. јула, када је потписивао и измене плана јавних набавки за ову годину. Последњом изменом предвиђено је додатних 900 милиона динара за радове на изградњи заштитне галерије на косини С6 на источном краку Коридора 10. Као разлог наводе се „ванредне околности које имају карактеристику елементарне непогоде (опасност од клизишта), што је проузроковало хитну потребу за извођењем радова на изградњи заштитне галерије на косини, ради њене санације, као и спречавање претећих последица“. Због потребе да се ти радови обаве у „најхитнијем року“заобиђена је процедура јавних набавки, већ је посао договорен директном погодбом, без јавног позива свим заинтересованим компанијама. Уз то, додатни трошак од три милиона динара предвиђен је за „консултантске услуге у вези са системом менаџмента против мита“!?
Влада Србије показала је да може, кад хоће, да буде веома ажурна. Скупштина Коридора је 7. новембра прошле године усвојила измене и допуне програма пословања Коридора за 2019, а премијерка Ана Брнабић и генерални секретар Новак Недић су, након одлуке Владе, своје потписе ставили на тај документ већ 13. новембра, са налогом да се објави у Службеном гласнику. За ту одлуку Влади и премијерки је, дакле, требало само шест дана. Ни 50 пута више времена, међутим, није им било довољно да констатују оставку Зорана Бабића. Или боље речено нису то, из овог или оног разлога, хтели да ураде.
На питања зашто Влада Србије до данас није констатовала оставку в.д. директора Коридора Србије Зорана Бабића, коју је Скупштини Коридора у писаној форми доставио још 4. фебруара ове године, тако да он практично и даље управља тим јавним предузећем; ко је формално на седници Владе требало да покрене то питање и да ли се Влада о томе изјашњавала, а ако није због чега и да ли то што је Бабић поднео оставку може да представља сметњу у функционисању Коридора, НИН није добио одговоре ни од премијерке Ане Брнабић, ни од ресорне министарке Зоране Михајловић.
О Бабићу је јавно највише говорио председник СНС-а и Србије. Преко Пинка му је 20. септембра замерио што осам месеци после несреће није могао да посети породицу Станике Глигоријевић из Дебелице код Кња
жевца, „а успео је у међувремену да оде у Грчку, Петровац, Минхен (на утакмицу Бајерна и Црвене звезде – прим.а.), на Брионе“. Бивши шеф посланичке групе „јуначки“је поднео критику и поручио: „Знам да ћу, колико год болеле критике, радити десет пута више и одговорније, како бих и свом народу и својој странци, али и нашем председнику показао да поверење које ми је указао ни у једном тренутку није било узалудно“.
Ако и није изиграо поверење председника, „најнапреднији мистер лапсус“је директни кривац што је министар унутрашњих послова Небојша Стефановић практично слагао када је 1. фебруара, неколико сати пре него што се сам Бабић огласио, изјавио да његов страначки колега „више неће бити директор ЈП Коридори Србије“. Јер, иако је поднео оставку, Бабић и формално и суштински управља Коридорима.
Прошлог петка, 22. новембра, у Основном суду у Нишу почело је суђење возачу Коридора Дејану С. А на списку оштећених, на табли испред суднице, преносе Јужне вести, уз име супруга настрадале Станике Глигоријевић, налази се и – Зоран Бабић. Он се није појавио на првом рочишту. Као што за скоро 10 месеци, иако је то неколико пута обећавао, није „имао времена“да породици убијене Станике, њеном супругу и деци лично изјави саучешће. Али, знао је да се после прозивки човека коме се „диви и ментално и физички“јавно посипа пепелом: „Кад председник моје странке и човек у којег наш народ има
неподељено и највеће поверење јавно каже да сам у нечему погрешио и да сам крив, онда ја сигурно немам дилему и свестан сам да је требало да неки моји поступци буду другачији“. Знао је и да се исповеди Куриру како му је било „изузетно тешко док је слушао Вучића“. Проблем је, међутим, у томе што је Бабићу тешко само кад га Вучић, из неких својих потреба, узме на зуб и што реагује само на критике свог страначког шефа, као некада у Скупштини на звоно Маје Гојковић.
Како ли Бабићу, али и онима који вуку грађане за нос скоро 10 месеци, са ове временске дистанце изгледа текст „неопозиве“оставке, у којој је написао: „Иако сам био само сапутник, за мене као човека то је довољан разлог да више не обављам функцију вршиоца дужности директора Коридора Србије. Безбедност и сигурност за све учеснике у саобраћају, то је оно што су били и остали моји циљеви, тако да ја имам потпуно јасан мотив да поднесем неопозиву оставку. Знање, али и морал, одговорност и пре свега људскост и честитост, особине су које у сваком од нас тражи председник Републике Србије. Нама се не наређује, ми знамо шта треба да чинимо. То је разлика коју Српска напредна странка, вођена Александром Вучићем, прави у нашем друштву и нашој држави. Будућем директору Коридора желим успех у раду и што мање тешких момената, а председнику, својој странци и Србији стојим на располагању“.
Бабић је и у изјави Танјугу 1. фебруара поновио да се напредњацима „не наређује, ми знамо шта треба да чинимо“. Говорећи за Курир, само 24 сата раније, звучао је другачије: „Сва срећа жив сам. И још ћу вас гњавити“. Иако ове две изјаве звуче контрадикторно, оне се заправо допуњују. Напредњаци знају шта им је радити, а Бабић нас још гњави. Што и не би, ако је Бабић у септембру 2013, пре него што је СНС све полуге власти ставио под своју контролу, успео на изборима за председника Ватерполо савеза Србије да победи некада најбољег ватерполисту света Александра Шапића?
Уместо снимка несреће од 31. јануара, који је до сада изгледа једини видео Вучић (адвокат оштећених Божо Прелевић тврди да у судници 22. новембра није приказан комплетан снимак, да су неки делови исечени и да се без њих не може утврдити шта се стварно тог кобног дана догодило на наплатној рампи код Бољевца и ко је био за воланом „шкоде“), грађани су два месеца раније на друштвеним мрежама могли видети један други снимак, од којих им такође није било добро. На њему се види како се Бабић, уз вино и томпус, весели у друштву фолк певача Аце Лукаса, који у последње време често наступа као музичка подршка на митинзима СНС-а. Је ли то та „разлика коју СНС, вођена Вучићем, прави у нашем друштву и нашој држави“, о којој је Бабић говорио? И није ли крајње време да се о свему изјасни и Влада Србије? Или, као и увек, чека да и о томе одлучи један човек? Не Бабић. Он је већ рекао да су „знање, морал, одговорност, људскост и честитост - особине које у сваком од нас тражи председник Србије“, да се зато члановима СНС „не наређује, ми знамо шта треба да чинимо“. А знају ли остали грађани, који имају осећај да им се Бабић све време подсмева, шта је њима чинити?