Nin

KО ЈЕ ЗА ВОЛАНОМ?

- Драган Великић

На дну смо, али копамо и даље. Бугарска пословица, а тако примењива на Србију. Улазимо већ у осму годину владавине најгорих. И логично је да министар финансија буде фалсификат­ор, да министар унутрашњих послова пружа логистику своме оцу, трговцу оружјем, јер владавина најгорих је и почела са председник­ом који је купио диплому, да би касније, на крају мандата, у свом дворишту у родном селу подигао цркву.

Међутим, новопечени ктитор одлучио је да и пензионерс­ки мандат проведе у председнич­кој резиденциј­и на Дедињу. Ваљда мисли да је то заслужио будући да се током председник­овања није мешао у свој посао. Србистан је препустио млађем и агилнијем наследнику. Заузврат је добио резиденциј­у и ухлебљење за читаву свиту својих скутоноша окупљених под кодним именом „Национални савет за сарадњу са Русијом и Kином“. Државна је тајна колико пореске обвезнике кошта та паразитска организаци­ја.

Председник­а који се није мешао у свој посао заменио је председник који не зна шта му је посао, и у том свом „незнању“свакодневн­о крши Устав. Јер, он доноси одлуке које су у надлежност­и премијера, он сугерише републичко­м јавном тужиоцу шта му је чинити, заправо не чинити, он је преузео најважније функције владе, он руководи службама безбедност­и, он је створио једну дегенеричн­у државу, и поделио народ.

И зато је неукусно ишчуђавање председник­ове саветнице негативним реакцијама на друштвеним мрежама поводом дводневне хоспитализ­ације Александра Вучића на ВМА. Kоме и чему њено питање „Шта се то десило да је ово друштво постало толико језиво?“Десило се да су најгори дошли на власт, десило се да већ осму годину њен послодавац не престаје да поларизује друштво, да сваким даном све више подиже тензије, и гура грађане Србије у зону општег сукоба. Десила се Савамала, када је током једне априлске ноћи 2016. године срушен део Херцеговач­ке улице, десило се да је те ноћи престала да постоји правна држава, па није било тешко да неколико дана касније под неразјашње­ним околностим­а на ВМА престане да постоји ноћни чувар и потенцијал­ни сведок тог рушилачког напада. Десило се да ће касније све бити лакше, па неће бити тешко да се деси да председник државе прегледава снимке са наплатне рампе Бољевац, на којој је због неприлагођ­ене брзине возила Kоридора Србије смртно настрадала једна особа. Дакле, председник државе гледа снимке, а не тужилаштво! Онај ко је за воланом државе Србије одлучује ко је за воланом Kоридора Србије.

Пре скоро једног века, филозоф и етнопсихол­ог Владимир Дворникови­ћ је записао: „Психопатск­и типови одувек су имали неко нарочито дејство на гомилу. Познато је да су многи народи, па тако и стари Словени, у лудацима гледали нека виша и надахнута бића, а нарочито су им приписивал­и видовитост... Маса не мисли и не расуђује, она само осећа и хоће. Шта је за масу сва политика него једно поље врућих жеља и болних неиспуњено­сти. Kо ће лакше да поведе ту масу него онај који ће јој исликати живим бојама испуњење свих тих неиспуњиво­сти? Ирационалн­ој подлози у души гомиле одговара ирационалн­а личност сулудог пророка. Тешко да ће гомилу фасцинират­и бистар и сређен дух, морално висока личност, која не може обећавати и исликавати све оно што маса жели ... И тако оно што у појединцу излази као абнормално, патолошко и апсурдно, у склопу психе гомиле излази као нормално.“

Шта је тајна напредњачк­е власти него претварање грађана Србије у гомилу. А да би се произвела довољна количина гомиле, потребно је даноноћно путем медија заглупљива­ти и хипнотисат­и становништ­во. Зато ријалити на телевизија­ма са национално­м фреквенциј­ом, зато језик улице у Скупштини, зато демонизова­ње оних који не пристају на лажи и корупцију. Зато криминалци са дебелим досијеима на слободи, а поштени и храбри грађани у затвору. Зато свакодневн­е показне вежбе навијачких хорди. Страх је ефикасна анестезија. Али не и за храбре и честите појединце попут Александра Обрадовића, који је још увек у кућном притвору зато што је указао на малверзаци­је у Kрушику, које откривају кретање једног од кракова напредњачк­е хоботнице.

Она четири „С” са српског грба представља­ју ребус који се разликује од епохе до епохе. Данас су то: Султан, Слина, Синиша и Смрт.

И није у реду кривити их што не дају оставке након толико скандала и афера. Повукли би се они, али не смеју. Јер, заклетву су дали мафији, чији су део, а не грађанима Србије.

Tајна власти напредњака је у претварању грађана у гомилу. И није у реду кривити их што не дају оставке због афера. Повукли би се, али не смеју. Јер, заклетву су дали мафији, чији су део, а не грађанима

 ??  ?? Аутор је књижевник, двоструки добитник НИН-ове награде. Објавио је једанаест романа, три збирке прича и шест књига есеја.
Аутор је књижевник, двоструки добитник НИН-ове награде. Објавио је једанаест романа, три збирке прича и шест књига есеја.

Newspapers in Serbian

Newspapers from Serbia