КАЗНА ЗА НЕПОСЛУШНОСТ
ЦЕНА АУТОНОМИЈЕ УНИВЕРЗИТЕТА
Београдски универзитет је једини државни универзитет који ће 2020. године имати на располагању мање новца него ове године и то за чак 504 милиона динара
Председник је прошле недеље изјавио да није читао докторат министра финансија и да није погледао доказе о плагијату због чега не може да изложи свој „суд као што то чини необразована елита“. Осим његовог суда о суду квазиелите, која је мутирала у необразовану елиту, председник је пресудио да је, иако није погледао доказе, у питању политичка одлука. И гле чуда, са њим се сложио и његов министар финансија. Није важан суд неке тамо политичке комисије, рече он, већ је важан суд народа, чије је оличење, зар ико сумња, његов председник. Потом се, као какав лик у шпанским серијама, председник предомислио па нас је известио да је саветовао свом министру да поцепа докторат што, за разлику од спаљивања књига, изгледа није грех. Премијерка је такође закључила да је у питању политичка одлука, због чега омиљени министар остаје у Влади.
Тешко је летос председнику, министру образовања и министру финансија пао пад Универзитета у Београду (УБ) на Шангајској листи. Сусрели су се чак и са нашим најцитиранијим научником који је заиграо за тим Саудијске Арабије и обећали да ће учинити све да се УБ врати међу триста најбољих универзитета на свету. Помињали су неку малу буџетску линију за Шангајску листу, али и то да би професори требало мало више да раде, а мање да кукају. Није стога ни чудо што их не миришу министар финансија, образовања, ристичевићи, орлићи, мартиновићи, атлагићи и остала председникова образована елита.
Кад је већ тако, идеја да се финансијски потпомогне наука и УБ постаје оксиморон. Кренимо од науке. Иако се власт хвали некаквом дигитализацијом и „телепронтовањем“, улагања у развој науке и технологије су, уколико рецимо посматрамо претходне четири године, у апсолутном износу у расту, али су истовремено, у односу на БДП, у паду. У Предлогу закона о буџету Републике Србије (ПЗБРС) за период 2017-2020, укупна издвајања за развој науке и технологије из прихода из буџета су порасла са 15,88 (2017), на 18 (2018), 19,39 (2019) и 20,49 милијарди
динара (2020). Ипак, уколико се ова издвајања ставе у однос са планираним БДП-ом, добићемо да су ова издвајања заправо пала - она су прво порасла са мизерних 0,36 одсто БДП-а (2017) на 0,38 одсто (2018), потом пала на 0,36 одсто (2019) да би на крају достигла рекордно ниских 0,35 одсто (2020).
Ни универзитети нису прошли боље. Уколико погледамо Табелу 1, видећемо исту, тужну слику - средства на располагању за посматраних пет највећих српских државних универзитета (Београд, Нови Сад, Крагујевац, Ниш и Косовска Митровица) у апсолутном износу се увећавају, али се као удео у БДП-у, осим у случају Универзитета у Косовској Митровици (Атлагићева афилијација), смањују. Када је УБ у питању, он је једини државни универзитет којем су се, у апсолутном износу у целом посматраном периоду, укупна предвиђена расположива средства смањила и то за 504 милиона динара у последњој посматраној години. Додатно, у односу на 2016, пад укупно расположивих средстава, као удео у БДП-у, убедљиво је најизраженији на УБ - овај пад износи 23 одсто.
Наравно, због тога што је УБ универзитет од националног значаја (члан 44 Закона о високом образовању) и претходно датих обећања, али и прошлонедељне одлуке Одбора за професионалну етику, овај финансијски салто није прошао непримећен., На то се министар финансија брецнуо и пљуснуо нам у лице да је подршка УБ-у из прихода из буџета порасла за 800 милиона динара у односу на прошлу годину и то са 10,4 на 11,2 млрд. динара, Права мистерија - ако је то тачно, како ће онда УБ у 2020. бити у знатно лошијој финансијској позицији него претходне године? Одговор је врло једноставан министар финансија је просто одлучио да се измакне.
На Табели 2 се јасно види да су током посматраних година на свим посматраним српским државним универзитетима сопствени приходи били стабилни, док је подршка из буџета уједначено расла. За 2020. се предвиђа пад у сопственим приходима свих посматраних универзитета, али је овај пад, код свих универзитета осим УКГ-а и УБ-а, покривен растом у подршци из буџета тако да су им укупна средства на располагању повећана у односу на прошлу годину, Код УКГ-а је раст у подршци из буџета обезбедио непромењена укупна расположива средства у односу на прошлу годину, док је у случају УБ-а овај раст недовољан, тако да су му укупна расположива средства пала за 504 милиона динара.
На крају, прикладно би било присетити се Доситеја Обрадовића који, осим што нас је упућивао на књиге, а не звона и прапорце, давно нас је опоменуо: „Нема горих људи од оних који се противе просвећењу и образовању народа. Такви, да могу, и сунце би угасили.“
Иако се власт хвали некаквом дигитализацијом и „телепронтовањем“, улагања у развој науке и технологије су, уколико рецимо посматрамо претходне четири године, у апсолутном износу у расту, али су истовремено, у односу на БДП, у паду У питању је политичка одлука, рекао је председник за одлуку о плагијату. И гле чуда, са њим се сложио и његов министар финансија. Није важан суд неке тамо политичке комисије, рече он, већ је важан суд народа, чије је оличење, зар ико сумња, његов председник